Hitlera je nazvao "fanatičnim idiotom", a zbog nacista završio u egzilu: Vek i po književnog velikana

U egzilu je postao moćan protivnik Adolfa Hitlera. Ove godine se 6. juna obeležava 150. godi&scaron;njica rođenja Tomasa Mana (Thomas Mann).Od početka godine, književni svet je u znaku Mana. Počast mu se odaje brojnim manifestacijama,- većinom u Nemačkoj i &Scaron;vajcarskoj, ali i u zemljama poput Če&scaron;ke i Sjedinjenih Država.U Los Anđelesu, nakon stra&scaron;nih požara na početku godine, 6. juna se ponovo otvara njegova kuća u kojoj je živeo u egzilu.Najveći događaj u Nemačkoj biće svečanost 6. juna u Libeku, kojoj će prisustvovati i predsednik Frank-Valter &Scaron;tajnmajer (Walter Steinmeier). Isti dan se otvara izložba u muzeju Budenbrokhaus pod nazivom &quot;Moje vreme. Tomas Man i demokratija&quot;.Tema političkog angažovanja autora, zbog kojeg je za života stekao mnoge neprijatelje, takođe je obrađena u nekoliko knjiga koje su izi&scaron;le u proteklim mesecima.Man je rođen 1875. u porodici trgovaca iz Libeka. Njegov stariji brat Hajnrih takođe nije pokazivao sklonosti ili talenta za trgovinu.Nakon rane smrti oca, trgovina je zatvorena, a porodica se preselila u Minhen. Novac iz očevog nasledstva bio je dovoljan za bezbrižan život slobodnog pisca.U 25. godini Man je početkom 1901. objavio roman koji će mu 1929. doneti Nobelovu nagradu &ndash; Budenbrokovi, priču o propadanju jedne porodice, čija sposobnost za život opada iz generacije u generaciju, kako raste sklonost ka estetskom.Čarobni bregIpak, važniji za međunarodnu reputaciju autora postao je Čarobni breg.S jedne strane, roman prikazuje panoramu dru&scaron;tva pre Prvog svetskog rata i duhovne struje koje su dovele do rata i fa&scaron;izma. S druge, reč je o romanu o individualnom doživljaju tog vremena.Man je na romanu Čarobni breg radio dugo, od 1913. do 1924.U vreme početka Prvog svetskog rata 1914, pridružio se ratobornim snagama, verovatno i da se suprotstavi starijem bratu.Pisao je desničarske eseje poput &quot;Misli u ratu&quot; i &quot;Razmatranja jednog apolitičnog&quot;, u kojima je raspravljao o navodnoj suprotnosti između povr&scaron;ne zapadne &quot;civilizacije&quot; i duboke nemačke &quot;kulture&quot;.Međutim, nakon osnivanja Vajmarske republike 1919. od monarhiste je postao uveren demokrata, &scaron;to je izrazio najkasnije u svom berlinskom govoru &quot;O nemačkoj republici&quot; 1922.U romanu Čarobni breg, humanistički protagonista Lodoviko Setembrini suprotstavlja se reakcionarnom Leu Nafti.Kada je Čarobni breg objavljen 1924, Man je već imao veliku porodicu.Iako je u svojim dnevnicima otvoreno govorio o svojim homoerotskim sklonostima, sklopio je građanski brak i 1905. oženio se mladom Katijom Pringshajm (Pringsheim), naslednicom bogate porodice bankara i profesora iz Minhena.Nacisti protiv ManaU oktobru 1930. pred kućom Mana u Berlinu okupila se nacistička rulja na podstrek Jozefa Gebelsa (Joseph Goebbels).Nekoliko nedelja nakon imenovanja Adolfa Hitlera za kancelara krajem januara 1933. Man je oti&scaron;ao u egzil.Posle kratkog boravka u južnoj Francuskoj, porodica Man se nastanila u Kisnahtu kod Ciriha. Godine 1938. preselili su se u SAD, najpre u Prinston na istočnoj obali.&quot;Gde ja idem, tu je Nemačka&quot;, rekao je nobelovac na svojoj prvoj konferenciji za novinare. Dobio je zvanje gostujućeg profesora i započeo dobro plaćene turneje na kojima je Amerikancima obja&scaron;njavao političke događaje u Starom svetu.Na zapadnu obalu se preselio 1941. U Los Anđelesu se porodica uselila u belu vilu između palmi, koja je danas Transatlantski centar. Nemačka je kupila imanje i centar je otvoren 2018.Tamo je Man ne samo zavr&scaron;io roma Josif i njegova braća i napisao drugi &ndash; Doktor Faustus, već je i pisao svoje radio-govore pod nazivom &quot;Nemački slu&scaron;aoci!&quot;.Govore su snimali u studiju u Los Anđelesu, slali u London, gde ih je za nemačko područje emitovao Bi-Bi-Si (BBC).dpa Tako je Man postao istaknuti protivnik Hitlera, kojeg je nazivao &quot;fanatičnim idiotom&quot;, &quot;neprijateljem čovečanstva&quot; i &quot;nesposobnim prevarantom&quot;.Informisao je Nemce, koji su rizikovali život slu&scaron;ajući emisije, o onome &scaron;to je u inostranstvu već bilo poznato o Holokaustu i istovremeno ukazivao na &quot;besmislenu krivicu&quot; u koju su se sve dublje uvlačili.Iako je nagla&scaron;avao da Nemačka nije isto &scaron;to i nacionalsocijalizam, stekao je mnoge neprijatelje.Poznati nemački pisci i mediji protivili su se povratku Mana posle 1945. Kada je 1949. otputovao u Frankfurt povodom dva veka Getea, bila mu je potrebna policijska za&scaron;tita.U Americi su se onda vetrovi promenili i Man je tokom makartizma bio difamiran kao komunista.U Evropu se vratio 1952, ali ne u Nemačku, već u njemu omiljenu &Scaron;vajcarsku. Živeo je u Kilhbergu na Ženevskom jezeru i umro 12. avgusta 1955. u kantonalnoj bolnici u Cirihu.Poznati pisaći sto koji je poneo u egzil može se videti u stalnoj izložbi Arhiva Tomasa Mana u Cirihu.Kalifornijska vila ostala je uglavnom čitava tokom velikih požara početkom ove godine.

Hitlera je nazvao "fanatičnim idiotom", a zbog nacista završio u egzilu: Vek i po književnog velikana

0 Komentari