Svet čeka – da li je ovo sledeći korak?

Da li će Vatikan biti mesto rusko-ukrajinskih mirovnih pregovora? Može li papa Lav lično da se uključi? Neki nagove&scaron;taji postoje. Papa Lav XIV, izabran 8. maja 2025. godine kao naslednik pape Franje, već je dao signale koji ukazuju na spremnost Vatikana da posreduje. Taj utisak potvrdila je i italijanska premijerka Đorđa Meloni.Profimedia/Alessandro Serran&Atilde;&sup2;/AGF/SIPA U utorak uveče (20. maj), ne&scaron;to posle 23 časa, Meloni je na dru&scaron;tvenoj mreži Iks objavila da je &quot;telefonski razgovarala sa Svetim Ocem o narednim koracima koje treba preduzeti za izgradnju pravednog i trajnog mira u Ukrajini&quot;.Američki predsednik Donald Tramp i neki evropski lideri zamolili su je da &quot;proveri spremnost Svete stolice&quot; da bude domaćin takvih pregovora. Papa Lav potvrdio je svoju spremnost da u Vatikanu omogući razgovore između sukobljenih strana.&quot;...mir koji razoružava...&quot;Papa Lav je i pre toga otvorio prostor za takvu perspektivu. Kada ga gotovo niko jo&scaron; nije poznavao, i kada se kao novi papa 8. maja uveče pojavio na lođi Bazilike Svetog Petra, svoju prvu besedu započeo je rečju &quot;mir&quot;, pozivajući se na prve reči vaskrslog Isusa iz Biblije.Nijedna druga reč nije se če&scaron;će pojavljivala u tom prvom govoru 267. pape nego &quot;mir&quot;. Lav je govorio o &quot;miru bez oružja, miru koji razoružava&quot;. Od tada se novinari pitaju: da li su te reči bile vi&scaron;e duhovna ili konkretna politička poruka.Tanjug/AP Photo/Domenico Stinellis, File Tokom mise povodom njegove inauguracije, Lav je poslao i dodatne signale. Prvu zvaničnu audijenciju dodelio je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i njegovoj supruzi. Ukrajinski predsednik bio je jedan od prvih koji su telefonom čestitali nakon izbora pape.Nakon ustoličenja, papa Lav, prvi papa rođen u SAD, primio je i američkog potpredsednika Džej Di Vensa i ministra spoljnih poslova Marka Rubija. Dvojica katoličkih političara bila su u pratnji svojih supruga.Zvanični vatikanski video-izve&scaron;taj sa sastanka Lava i Vensa pokazuje da političar predaje domaćinu veliku kovertu: čestitku od Donalda Trampa. I tokom tog razgovora s američkim političarima govorilo se o ukrajinskom pitanju.To je značajno, jer je papa Franja, koji je preminuo 21. aprila, dugo oklevao da jasno kritikuje agresora nakon početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Dugo je samo izražavao žaljenje zbog patnji stanovni&scaron;tva s obe strane. To je izazvalo kritike, jer je pominjao samo žrtve, a ne i počinioce.Franja i čovek iz KGB-aVidelo se da papa Franja nije želeo da izgubi kontakt s ruskim pravoslavnim patrijarhom Kirilom, biv&scaron;im pripadnikom KGB-a i bliskim Putinovim saradnikom. Ipak, Zelenski je nakon smrti 88-godi&scaron;njeg pape Franje sa zahvalno&scaron;ću i po&scaron;tovanjem istakao da je Vatikan, daleko od očiju javnosti, vi&scaron;e puta posredovao u razmeni zarobljenika i zalagao se za ukrajinsku decu deportovanu u Rusiju.Nakon Trampovih neuspelih poku&scaron;aja da ubedi Vladimira Putina da popusti, politička pažnja sada se okreće Rimu. Samo, da li je to uop&scaron;te moguće &ndash; diplomatski, logistički, s aspekta bezbednosti?Vatikan, tačnije Kurija, u protekle tri nedelje uspe&scaron;no je organizovala dva događaja od globalnog značaja sa stotinama državnih gostiju. Slika Trampa i Zelenskog kako razgovaraju na dve jednostavne stolice u bočnoj kapeli bazilike Svetog Petra na marginama Franjine sahrane brzo je postala kultna.Tanjug/Ukrainian Presidential Press Office via AP Sve &scaron;to se tiče bezbednosti, a &scaron;to prevazilazi mogućnosti papine &Scaron;vajcarske garde koja broji 120 ljudi, preuzima italijanska država. Italijanska premijerka Meloni tim povodom je poručila da je njena zemlja &quot;spremna da d&acirc; svoj doprinos, da promovi&scaron;e kontakte i zalaže se za mir&quot;.Nekoliko puta od februara 2022. godine, papa Franja je slao jednog od svojih najbližih saradnika, kardinala Matea Mariju Cupija, sada&scaron;njeg predsednika Italijanske biskupske konferencije, kao (tada neuspe&scaron;nog) posrednika u Moskvu i Kijev, pa čak i u Peking i Va&scaron;ington. I u poslednjim nedeljama Franjinog pontifikata, jedan drugi kardinal boravio je u kriznim područjima Ukrajine.Za nekoliko nedelja?Ako bi obe strane bile spremne, kažu izvori, poku&scaron;aj posredovanja u Vatikanu mogao bi da počne za tri do četiri nedelje. Ali, jedna stvar je jasna: papa neće biti sve vreme prisutan tokom konkretnih pregovora. To će biti dijalog na radnom nivou. Inače, ruski predsednik Vladimir Putin poslednji put je bio u Vatikanu u junu 2019. godine.Benjamin Dalke, katolički teolog na Univerzitetu u Ajh&scaron;tetu i jedan od najboljih stručnjaka za SAD među crkvenim licima u Nemačkoj, &quot;rezervisan&quot; je u vezi s posredovanjem Vatikana između Rusije i Ukrajine. Predsednik Tramp je tokom predizborne kampanje najavio da će &quot;okončati rat u roku od jednog dana. To očigledno nije uspelo&quot;, rekao je 43-godi&scaron;nji teolog u intervjuu za DW. Prema njegovom mi&scaron;ljenju, Tramp &quot;ne zna kako dalje&quot; i želi da uključi Vatikan &quot;kao novog aktera kako bi se proces ponovo pokrenuo&quot;.Stručnjak za crkveno pravo, profesor Stefan Mikl, koji predaje na Univerzitetu Opus Dei u Rimu, ističe značaj neutralne uloge Vatikana. &quot;Papa Lav će po&scaron;tovati doslednu liniju Svete stolice, naime strogu neutralnost, bez otkrivanja bilo kakvih mogućih unutra&scaron;njih preferencija&quot;, rekao je Mikl za kelnski &quot;Domradio&quot;.Regina Elzner, stručnjakinja za istočne crkve koja predaje u Minsteru, iznela je kritičnije stavove na &quot;Domradiju&quot;. Postoji &scaron;ansa da se crkveno sedi&scaron;te, zajedno sa Italijom, prihvati kao neutralno mesto za pregovore. S druge strane, kako kaže, papa Franja je izgubio mnogo kredibiliteta na ukrajinskoj strani u poslednjim godinama svog pontifikata zbog svog blagonaklonog stava prema Moskvi.Glavni papin diplomataSvaka reč koju papa Lav sada javno izgovori pažljivo se prati &scaron;irom sveta &ndash; posebno kada se radi o sukobu na istoku Evrope. Moguće je da će njegov &quot;ministar spoljnih poslova&quot;, nadbiskup Pol Galager (71), koji već 40 godina radi u diplomatskoj službi Vatikana i već vi&scaron;e od decenije je zadužen za odnose sa državama, uskoro započeti razgovore ili posete koje neće nužno biti javno objavljene.Proteklog vikenda u Rimu jedan od njegovih sagovornika bio je američki državni sekretar Marko Rubio. Nakon susreta, prema izve&scaron;tajima američkih medija, Rubio je zahvalio Vatikanu na spremnosti da odigra &quot;konstruktivnu i pozitivnu ulogu&quot;.

Svet čeka – da li je ovo sledeći korak?

0 Komentari