Ovo je kuća u kojoj je rođen jedan od najvećih srpskih vojskovođa FOTO

Živopisino selo Struganik, sme&scaron;teno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mi&scaron;ić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinastoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak &quot;bubica&quot;. On je u knjizi &quot;Moje uspomene&quot; opisao svoje detinjstvo i &scaron;kolovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.&quot;Porodica Mi&scaron;ić je rodom iz Tepca sa Durmitora i onda kada su do&scaron;li ovde uzeli su prezime Mi&scaron;ić po jednom pretku &scaron;to je ranije i bio običaj u Srbiji. U knjizi pi&scaron;e da su sva mala deca morala da rade, i da je on sa &scaron;est godina pomagao u svim seoskim poslovima, pa tako je i napisao &#39;ko nije čuvao koze i ovce, on ne zna &scaron;ta su jad i nevolja&#39;. Sve to nam govori da je vojvoda bio vrsni poznavalac svog naroda i mentaliteta Srba, jer je i on sam rođen u zadržnoj porodici &scaron;to je mnogo i uticalo na njegove odluke u boju i životu&quot;, izjavila je za RINU etnolog Ivana Đurić. Kuća slavnog vojvode je 1974. godine adaptirana i pretvorena u muzejske potrebe i podeljena je u dva segmenta. Prvi je vojno biografijskog karaktera, a u drugom delu nalazi se etnografska postavka koja govori o načinu življenja zadružnih porodica tog vremena.&quot;Rodna kuća Živojina Mi&scaron;ića pored kulturnog poseduje i istorijski značaj, svi objekti koji se mogu videti u dvori&scaron;tu predstavljaju spomenike tradicionalnog graditeljstva u Srbiji. Kuća pripada tipu kakve su pravljene u selima brdsko planinskog tipa kao &scaron;to je Struganik. Ukopavanjem u nagib dobijao se podrum a nad njim soba ili kelija. Na samom objektu postoje dvoje ulaznih vrata &scaron;to je omogućavalo lak&scaron;i kontakt sa ostalim objektima u okviru domaćinstva, a krov je na četiri vode i prekriven ćeramidom&quot;, rekla je Ivana.Zadruge su bile porodice sa velikim brojem članova krvnih srodnika, a Mi&scaron;ićeva zadruga je brojala čak 60 članova. Koliko je bilo oženjenih zadrugara toliko je bilo i vajata od drveta u kojima se nije ložila vatra. U njima se nalazio samo sanduk sa devojačkom spremom, kolevka i bračni krevet. To je bio jedini intimni prostor za mlade bračne parove.&quot;U muzejskoj postavci vidimo sve ono &scaron;to je potrebno za život u tim zadružnim porodicama, od posuda koje su ručno pravili od prirodnih materijala, stubline gde se držalo bra&scaron;no, naća gde se mesio hleb. Poslovi u kući su bili podeljeni na mu&scaron;ko-ženske, pa je tako i majka slavnog vojvode Anđelija Mi&scaron;ić bila planinka zadužena za pravljenje belog mrsa&quot;, navela je.Najznačajni deo kuće bilo je ognji&scaron;te gde se ložila vatra i pripremala hrana, porodica se najče&scaron;će okupljala u centralnom delu kuće jer tada nije bilo ni telefona, a ni televizije.&quot;To mesto je imalo ekonomsku i socijalnu funciju, a verige iznad ognji&scaron;ta su imale posebno značenje i magijsku funkciju. Kada nije bilo pisanih ugovora, zaklinjalo se upravo držeći se za verige i to je imalo istu težinu kao da je potpisan neki ugovor. Za ognji&scaron;te se takođe vezuje&amp;nbsp; verovanje da su ispod njega sahranjivani pretci ili ispod praga&quot;, izjavila je Ivana.Vojvoda Živojin Mi&scaron;ić bio je jedan od najobrazovanijih oficira u Srbiji, predavao je na Vojnoj akademiji, predmet taktiku a onda je svoja predavanja sistematizovao i u udzbenike. Govorio je nekoliko stranih jezika, bio je ađutant kralja Milana i Aleksandra Obrenovića i često je bio čak i penzionisan zbog izno&scaron;enja svojih stavova, ali uvek vraćan u kriznim vremenima i ponovo reaktiviran.&quot;U istorijskom delu muzejske postavke nalaze se njegove lične stvari, strate&scaron;ki udzebenici, fotografije iz Kolubarske bitke i ostalih ratova koje je vodio. Tu će vas dočekati pravi istorijski vremeplov i bogata saznanja o velikom vojskovođi&quot;, istakla je.Vojvoda Živojin Mi&scaron;ić učestvovao je u svim ratovima koji su vođeni na teritoriji Srbije od 1876. do 1921. godine. Pored mnogih njegovih citata, koji se ponavljaju svih ovih godina, najupečetljaviji je onaj &bdquo;Život je večita borba. Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred&ldquo;. Bio je oženjen Lujzom Krikner, a preminuo je 1921. u Beogradu i upravo ove godine obeleževa se 100 godina od tog datuma.

Ovo je kuća u kojoj je rođen jedan od najvećih srpskih vojskovođa FOTO

1 Komentari