Ima li života posle smrti? Evo šta kažu poslednja istraživanja FOTO

Eksperiment na mi&scaron;evima i listovima dve različite biljne vrste otkrio je direktne fizičke dokaze o jezivom fenomenu &#39;biofotona&#39; koji prestaje smrću, sugeri&scaron;ući da bi sva živa bića - uključujući ljude - mogla bukvalno da sjaje i svetle od zdravlja. Then again, so does your houseplant.https://t.co/WKsLaW8KJM pic.twitter.com/awto5MEbvr&mdash; ScienceAlert (@ScienceAlert) May 13, 2025 Te&scaron;ko je ne povezati naučna istraživanja o biolo&scaron;kim elektromagnetnim emisijama sa opovrgnutim i paranormalnim tvrdnjama o aurama i pražnjenjima koja okružuju žive organizme.&Scaron;tavi&scaron;e, čak i u teoriji, vidljive talasne dužine svetlosti koje emituju biolo&scaron;ki procesi treba da budu toliko slabe da lako &quot;zapljuskuju&quot; intenzivnim sjajem ambijentalnih elektromagnetnih talasa okolinu.Ipak, fizičar sa Univerziteta u Kalgariju Vahid Salari i njegov tim tvrdili su da primećuju upravo to - ultraslabu fotonsku emisiju (UPE) koju proizvodi nekoliko živih životinja u jakom kontrastu sa njihovim neživim telima, kao i listovi biljaka.Nauka koja stoji iza biofotona potiče od same kontroverzne ideje. Različiti biolo&scaron;ki procesi jasno stvaraju svetle prikaze svetlosti u obliku hemiluminiscencije. I decenijama je zabeleženo spontano raspr&scaron;ivanje svetlosnih talasa dužine od 200 do 1.000 nanometara od manje očiglednih reakcija među velikim brojem živih ćelija, od tkiva kravljeg srca do kolonija bakterija.Snažan kandidat za izvor ovog zračenja je efekat različitih reaktivnih vrsta kiseonika koje žive ćelije proizvode kada su uznemirene stresom kao &scaron;to su toplota, otrovi, patogeni ili nedostatak hranljivih materija.S obzirom na dovoljno molekula vodonik peroksida, na primer, materijali poput masti i proteina mogu da se podvrgnu transformacijama koje pokreću njihove elektrone u visoku brzinu i emituju odgovarajući energetski foton ili dva dok se vraćaju na svoje mesto.Posedovanje sredstava za daljinsko praćenje stresa pojedinačnih tkiva kod celih ljudi ili pacijenata sa životinjama, ili čak među usevima ili uzorcima bakterija, moglo bi pružiti tehničarima i medicinskim specijalistima moćno, neinvazivno sredstvo za istraživanje ili dijagnostiku.Da bi utvrdili da li se proces može pro&scaron;iriti od izolovanih tkiva do čitavih živih subjekata, istraživači su koristili uređaj sa množenjem elektrona i kamere sa naelektrisanjem da uporede najslabije emisije celih mi&scaron;eva - prvo živih, a zatim mrtvih.Četiri imobilisana mi&scaron;a su pojedinačno stavljena u tamnu kutiju i snimana sat vremena, pre nego &scaron;to su eutanazirana i snimljena jo&scaron; sat vremena. Zagrejani su na telesnu temperaturu čak i nakon smrti, da toplota ne bude promenljiva.Istraživači su otkrili da mogu uhvatiti pojedinačne fotone u vidljivom pojasu svetlosti koja iskače iz ćelija mi&scaron;a pre i posle smrti. Razlika u broju ovih fotona je bila jasna, sa značajnim padom UPE u periodu merenja nakon &scaron;to su eutanazirani.Proces koji je sproveden na listovima kresa (Arabidopsis thaliana) i patuljaste &scaron;eflere (Heptapleurum arboricola) pokazao je slične rezultate. Izlaganje biljaka fizičkim povredama i hemijskim agensima pružilo je jak dokaz da reaktivne vrste kiseonika zapravo mogu da budu odgovorne za blagu svetlost.&quot;Na&scaron;i rezultati pokazuju da su o&scaron;tećeni delovi u svim listovima bili značajno svetliji od nepovređenih delova listova tokom svih 16 sati snimanja&quot;, navode istraživači.Eksperiment podstiče spekulacije da će nam najslabija eterična svetlost, koju proizvode ćelije pod stresom, možda jednog dana reći da li smo blistavog zdravlja.Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu The Journal of Physical Chemistry Letters.

Ima li života posle smrti? Evo šta kažu poslednja istraživanja FOTO

12 Komentari