Azerbejdžanski heroji u Beogradskoj operaciji: Svedočanstvo hrabrosti i solidarnosti

Iako se ovaj dan obeležava u mnogim zemljama, on ima posebno značenje za Azerbejdžan i Srbiju &mdash; dve zemlje povezane zajedničkom istorijom iskovanom u borbi protiv fa&scaron;izma.Istorijski kontekstDo sredine 1944. godine, Crvena armija je započela oslobađanje istočne Evrope od nacističke okupacije. Beograd, koji je bio pod okupacijom nacističke Nemačke od 1941. godine, postao je strate&scaron;ki cilj zbog svog vojnog i simboličkog značaja. U oktobru 1944. godine, sovjetska komanda je pokrenula Beogradsku ofanzivu u koordinaciji sa jugoslovenskim partizanima pod vođstvom mar&scaron;ala Josipa Broza Tita. Cilj je bio jasan: opkoliti snage Osovine i osloboditi prestonicu.Među sovjetskim jedinicama bila je i 223. streljačka divizija, koju su pretežno činili azerbejdžanski vojnici. Očeličeni na istočnom frontu, ovi borci doneli su sa sobom ne samo ratno iskustvo, već i nepokolebljivu odlučnost da se suprotstave fa&scaron;izmu. Njihovo prisustvo na Balkanu obeležilo je značajno poglavlje u &scaron;irem doprinosu Azerbejdžana savezničkom ratnom naporu.223. streljačka divizija u akcijiKao deo sovjetske 57. armije, 223. streljačka divizija je, u žestokim gradskim borbama napredovala rame uz rame sa jugoslovenskim borcima, potiskujući utvrđene nemačke snage ulicu po ulicu. Dana 20. oktobra 1944. godine, zajedničke sovjetsko-jugoslovenske snage uspele su da oslobode Beograd.Herojstvo ove divizije nije pro&scaron;lo nezapaženo. Brojni njeni vojnici su odlikovani vojnim priznanjima, a njihova hrabrost postala je snažan simbol doprinosa Azerbejdžana u kolektivnoj borbi protiv fa&scaron;izma. Azerbejdžanski heroji u Beogradskoj ofanziviOd 1942. do 1945. godine, vi&scaron;e azerbejdžanskih oficira zauzimalo je ključne komandne pozicije u okviru 223. streljačke divizije. Među njima su bili major Abbas Abdulajev (1037. puk), major Ruhulla Abdulajev (1039. puk), major Bahi&scaron; Mehtijev i major Husejn Hadžijev (1041. puk). Zajedno sa svojim sunarodnicima, oni su direktno učestvovali u zajedničkoj sovjetsko-jugoslovenskoj operaciji koja je dovela do poraza nemačke armije od 20.000 ljudi u Beogradu i oslobođenja prestonice.Podjednako inspirativno bilo je i uče&scaron;će azerbejdžanskih žena u ovoj kampanji. Ženske narednice iz divizije &mdash; među kojima su bile Sona Agajeva, Sitar Agajeva, Salima Halilova, Hanim Ahmadova, Bike Gozalova i Furfanda Džamilova &mdash; koje su pokazale nepokolebljivu hrabrost i posvećenost. Od Mozdoka do Beograda, učestvovale su u nekim od najže&scaron;ćih bitaka, ostavljajući trajan trag na putu ka oslobođenju Jugoslavije.Doprinos i nasleđeDoprinos Azerbejdžana savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu predstavlja snažan simbol hrabrosti, istrajnosti i solidarnosti. Vi&scaron;e od 600.000 Azerbejdžanaca je mobilisano na front; skoro polovina se nikada nije vratila. Vi&scaron;e od 130 njih je dobilo zvanje Heroja Sovjetskog Saveza, a preko 170.000 je odlikovano vojnim priznanjima.Jednako važna bila je i uloga Azerbejdžana na domaćem frontu. Naftna polja Bakua napajala su većinu sovjetske ratne ma&scaron;ine, obezbeđujući vi&scaron;e od 70% nafte, 80% benzina i 90% motornog ulja Sovjetskog Saveza. Građani &scaron;irom Azerbejdžana podržavali su ratne napore hranom, toplom odećom i sa vi&scaron;e od sedam tona dobrovoljno date krvi.Zajedno, te žrtve &mdash; kako na boji&scaron;tu, tako i u pozadini &mdash; obezbeđuju Azerbejdžanu zasluženo mesto među narodima koji su oblikovali ishod najrazornijeg rata 20. veka. To je nasleđe ponosa i istrajnosti koje i dalje inspiri&scaron;e generacije preko granica.

Azerbejdžanski heroji u Beogradskoj operaciji: Svedočanstvo hrabrosti i solidarnosti

0 Komentari