Dan pobede – osam decenija od okončanja rata i pobede nad fašizmom

Po&scaron;to je kapitulacija po moskovskom vremenu potpisana 9. maja, taj datum je u Sovjetskom Savezu i sredinama pod njihovim uticajem prihvaćen kao Dan pobede, dok se u zapadnim zemljama obeležava 8. maja.U Moskvi se svake godine, 9. maja održava i vojna parada kojom se obeležava godi&scaron;njica velike pobede Sovjetskog Saveza protiv fa&scaron;izma. Nacistička Nemačka bila je najveća ma&scaron;inerija zla koju je svet do tada video, a na njenom slamanju Sovjetski Savez je podneo ogromne žrtve.Bezuslovna kapitulacija Nemačke potpisana je u Karlshorstu, predgrađu Berlina, u &scaron;tabu sovjetskih trupa, u 22:43, a stupila je na snagu u 23:01, po srednjoevropskom vremenu, 8. maja 1945. U ime Nemačke akt je potpisao feldmar&scaron;al Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza mar&scaron;al Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder. Iako je tim aktom formalno zavr&scaron;en rat ostaci nemačkih trupa mestimično su jo&scaron; nekoliko dana pružali otpor, najduže u Jugoslaviji, do 15. maja. Predstavnici Nemačke zapravo su u dva navrata potpisali kapitulaciju, a prvobitno 7. maja u Remsu, na severozapadu Francuske. Profimedia Sa nemačke strane potpisnik je tada bio general Alfred Jodl. Saveznike je predstavljao general Valter Bedel Smit, a Sovjete general Ivan Susloparov. Prisutan je bio i predstavnik četvrte priznate savezničke sile, Francuske, u liku generala Fransoa Seveza.Staljin, međutim, nije prihvatio dokument potpisan 7. maja. Zvanična Moskva je insistirala da se akt o kapitulaciji potpi&scaron;e nanovo, u prisustvu reprezentativnih predstavnika sovjetske armije i države.General Dvajt Ajzenhauer prihvatio je Staljinov zahtev da se dokument potpisan u Remsu uzme kao preliminarni, pa se novo potpisivanje dogodilo sutradan u Berlinu. Razlika između tekstova sporazuma iz Remsa i Berlina jeste odredba da se nemačke trupe imaju, svuda, predati lokalnim zapovednicima savezničkih snaga, bez razlike. Dodatak iz Berlina bio je bitan zbog činjenice da su Nemci zamislili da se predaju zapadnim saveznicima, pri čemu je postojala ideja da se otpor Sovjetima možda nastavi. Saveznička komanda prihvatila je zahteve sovjetskog vrha izvesno i zbog po&scaron;tovanja prema činjenici da je najveći deo borbe protiv nacističke Nemačke izneo upravo Sovjetski Savez. Prihvaćen je takođe zahtev Moskve da se kapitulacija ima potpisati na najvi&scaron;em novou, i to u Berlinu, samom sredi&scaron;tu zla, nesumnjivo iz simboličkih razloga.Profimedia Tako se dogodilo da se Dan pobede, zbog razlike u vremenskim zonama, obeležava 8. maja na Zapadu, a u Sovjetskom Savezu, kao i na celokupnom prostoru koji su sovjeti kontrolisali, odnosno na kom su imali presudan uticaj 9. maja.Prva velika Parada pobede održana je u Moskvi 24. juna 1945 i od tada do na&scaron;ih dana, ona se održava svake godine 9. maja. Drugi svetski rat zavr&scaron;en je konačno tek kapitulacijom Japana 2. septembra 1945. odnosno pobedom SAD na Pacifiku.Rat je započeo napadom nacističke Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. godine.Profimedia Bio je to najrazorniji rat koji ljudska istorija poznaje, upotrebljeno je i atomsko oružje, kako bi Japan bio primoran na kapitulaciju. Doktrina nacizma, duboko rasistička, donela je posebnu dimenziju užasu Drugog svetskog rata. Koncept &quot;konačnog re&scaron;enja&quot; koji su nacisti osmislili, &scaron;to je podrazumevalo uni&scaron;tenje Jevreja, odneo je oko &scaron;est miliona jevrejskih života. Poimence je popisano četiri miliona žrtava. Prema podacima koje je zvanični Beograd izneo tokom procesa nacističkim zločincima u Nirnbergu, ukupni gubici Jugoslavije su procenjeni na 1.706.000 ljudi. Ukupno, tokom Drugog svetskog rata, poginulo je oko 60 miliona, a možda i do 70 miliona ljudi među njima su oko 20 miliona bili vojnici.

Dan pobede – osam decenija od okončanja rata i pobede nad fašizmom

0 Komentari