Ovo je bio jedini koncentracioni logor bez konkretnog učešća Nemaca

Hrvatski usta&scaron;ki logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća &quot;fabrika smrti&quot; na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana &quot;balkanski Au&scaron;vic&quot;. Bio je to sabirni, radni, kažnjenički i zarobljenički logor.U proboj je iz logora tog 22. aprila 1945. godine, krenulo oko 600 od 1.073 koliko je tada preostalo logora&scaron;a u logoru Ciglana u Jasenovcu. Tog dana, ili prethodne večeri, po&scaron;to je postalo nesumnjivo da ih očekuje neizbežna smrt, deo logora&scaron;a se odlučuje na proboj. Od 600 koliko je krenulo u proboj, preživelo ih je najvi&scaron;e 117. Istog dana u beg su krenuli i zatočenici drugog dela logora, Kožare. Od njih 147 koliko je krenulo u proboj, preživelo je svega 11. Predvodnik proboja iz Ciglane bio je Ante Bakotić, inače zarobljeni partizan. Ni on međutim nije uspeo da se dočepa slobode, poginuo je tokom bega.Proleća 1945. marta i aprila, sporovođena je sistematska likvidacija logora. Saveznička avijacija bombardovala je inače logorski kompleks tokom tog proleća u vi&scaron;e navrata, i pojedini objekati su uni&scaron;teni. Uprava, na čijem čelu se nalazio Vjekoslav Maks Luburić, zapovednik tzv. usta&scaron;ke obrane, naredila je zatim da se pobiju svi zatočenici, a logor minira, kako bi bili uklonjeni tragovi sistematskog zločina. Likvidarni su zatočenici, uni&scaron;tavana arhivska građa, sva dokumetacija, objekti, sve ono &scaron;to bi moglo biti svedočanstvo, pokazatelj, dokaz, &scaron;ta se na prostoru koncentracionog logora događalo. Dok je deo usta&scaron;kog osoblja minirao objekte, drugi su palili barake i dokumetaciju, ostali su ubijali zatočenike, kako ne bi bilo živih svedoka. Oni koji su poslednjem periodu pristizali u logor nisu ni uvođeni nego su odmah po prispeću ubijani, uglavnom na Savi. Profimedia Do 22. aprila 1945. godine u Jasenovcu je preostalo svega 1.220 zatočenika. Dan uoči proboja, 21. aprila, usta&scaron;e su likvidirale ostatke ženskog logora. Tada su ubijene i poslednje zatočenice, njih oko 80. Po&scaron;to je jo&scaron; 1.073 zatocenika bilo zatvoreno u zgradi Ciglane, delu logorskog kompleksa, bilo je nesumnjivo da će ubrzo i oni biti pobijeni.Preostalim logora&scaron;ima postalo je jasno &scaron;ta ih očekuje, pa se odlučuju na proboj po svaku cenu. Tako se prvobitno desetak zatočenika dogovoralo da krenu u beg. Odlučeno je da se na svakom od četiri izlaza smesti po desetak čvrsto opredeljenih za proboj. Obezbedli su ne&scaron;to alata, čekiće, letve, cigle. Dogovor je bio da će paralelno, istovremeno, provaliti na sva četiri izlaza, kako bi potom juri&scaron;ali ka izlazu uz logora. Usagla&scaron;eno je ko napada kapiju i drugo. Na dogovoreni uzvik Ante Bakotića &quot;Napred drugovi!&quot; oko 10 sati, tog prepodneva, proboj je započeo. Po&scaron;to su prethodno zamandaljeni ulazi i prozori probijeni usledio je juri&scaron; ka približno 150 metara udaljenoj kapiji logora. Oko 460 potpuno onemoćalih, bolesnih ili starih, nije ni poku&scaron;avalo proboj, preostalih 600 krenuli su na juri&scaron;. Uspelo im je i da likvidiraju pojedine usta&scaron;ke stražare. Logora&scaron; Mile Ristić je čak uspeo da otme jedan mitraljez, dok je Edo &Scaron;ajer presekao telefonske provodnike, &scaron;to je u izvesnoj meri otežalo komunikaciju usta&scaron;ke uprave. U prvom trenutku zatočenicima je malo pogodovala činjenica da je 22. april bio tmuran, ki&scaron;ovit dan, pa se deo logorske straže sklonio od padavina.Tako da je postojao izvesni efekat iznenađenja, ali ne zadugo. Preživeo je svega 117 logora&scaron;a, od 600 koliko je učestvovalo u proboju iz Ciglane. Stradali su tokom proboja, kao i u nabujaloj Savi, jo&scaron; uvek hladnoj u to doba godine, ili su ih usta&scaron;ke potere stigle u blizini logorskog kompleksa. Preostalih 470, koji se nisu osećali sposobnim da učestvuju u proboju, pobijeni su svi do jednog. U delu logora Kožare, grupa zatočenika paralelno je planirala proboj, bez ikakve veze sa grupom iz Ciglane. Oni su proboj započeli istog dana, 22. aprila, oko 20. časova uveče.Napali su logorsku stražu, presekli žicu, čak i zapalili radionice i magacine. Potera usta&scaron;a trajala je međutim tokom čitave noći. Preživelo ih je od 176, odnosno 147 koliko je krenulo u proboj, svega 11. Već sutradan, 23. aprila, logorska uprava i posade, kompletno usta&scaron;ko osoblje, napustili su kompleks logora Jasenovac. Bio je to jedini koncentracijski logor u Drugom svetskom ratu u kojem su ljudi sistematski, planski uni&scaron;tavani, bez konkretnog uče&scaron;ća Nemaca. &Scaron;ta vi&scaron;e, stepenom bestijalnosti, metodama iživljavanja i ubijanja hrvatske usta&scaron;e su uveliko prevazi&scaron;le njihove nemačke nacističke uzore.Čak i pojedinci iz sastava nemačkog okupacionog aparata užasavali su se bestijalnosti hrvatskih usta&scaron;a, kao Glez fon Horstenau. Jasenovačka fabrika smrti radila je od avgusta 1941. do aprila 1945. punih 1.337 dana. Bio je to kompleks logora ukupne povr&scaron;ine oko 240 km kvadratnih. Sastavno deo su bili i poseban ženski logor Stara Gradi&scaron;ka, logori za decu Sisak, Jastrebarsko, Gornja Rijeka. oksana.perkins/Shutterstock Mada je žena i dece bilo i u samom Jasenovcu. Za razliku od nemačkog &quot;industrijskog&quot; sistema ubijenja gasnim komorama, hrvatske usta&scaron;e ubijale su svojim rukama, počev od kori&scaron;ćenja vatrenog oružja, pa do kama, maljeva, sekira, izgladnjivanjem, žeđu, i svakovrsnim drugim nepojmljivim iživljavanjima. Po okupaciji i rasparčavanju Kraljevine Jugoslavije, po&scaron;to je okupator obrazovao takozvanu NDH, usledili su rasni zakoni, po nacističkim uzorima. Prvo je već 17. aprila donesena tzv &quot;Zakonska odredba za obranu naroda i države&quot; koja je odmah podrazumevala smrtnu kaznu. Potom su 30. aprila donesene odredbe &quot;O rasnoj pripadnosti&quot; i o &quot;Za&scaron;titi arijevske krvi i časti hrvatskoga naroda&quot;. Usledila su hap&scaron;enja svih onih koji se, ma u kom smislu, nisu uklapali u usta&scaron;ku viziju, &scaron;to je ubrzo dobilo masovne razmere. Prve žrtve bili su Jevreji, i oni su u Jasenovcu preovlađivali tokom 1941. Negde na prelazu u narednu 1942. većina zatočenika postaju Srbi, kojima je u NDH bilo namenjeno iskorenjivanje, uni&scaron;tenje, kao i Jevrejima.Sistematski su u logor odvođeni civili, neželjeno stanovni&scaron;tvo, prečesto sasvim mirni građani koji nikakve veze ni sa politikom ni sa ustanicima nisu imali, ali su pripadali, po usta&scaron;kim nazorima, etničkim grupama koje je trebalo odstraniti. Iako se po pravilu isticalo da su vodeće žrtve bili komunisti, to je samo delimična istina. Usta&scaron;e su prvobitno sistematski uni&scaron;tavale pre svega one koji su imali sklonost ka jugoslovenstvu, ma u kom vidu. Otuda su među Hrvatima prve žrtve bili upravo jugoslovenski opredeljeni. Potom su sistematski uni&scaron;tavani svi oni koji su se ma u kom vidu suprotstavili NDH, ili se pretpostavljalo da je tako ne&scaron;to verovatno. Otuda potom u logorskom sistemu preovlađuju ustanici, partizani, uz mno&scaron;tvo naroda, civila, koji su smatrani njihovim pomagačima ili su se prosto na&scaron;li na udaru u sklopu usta&scaron;kih akcija, kao narod sa Kozare. Bili su to ogromnom većinom Srbi.Usta&scaron;e su u Jasenovac dovele čak i pojedine istaknute pripadnike međuratne Hrvatske seljačke stranke, među njima i njenog čelnika Vlatka Mačeka, koji je istina i tokom boravka u logoru imao povla&scaron;ćen status. Maček je inače aprila 1941. podržao progla&scaron;enje tzv NDH. Ali pojedini pravci HSS su pobijeni. Delom zato &scaron;to su smatrani sklonim Jugoslaviji, a isto tako zato &scaron;to su doživljavani kao potencijalna politička konkurencija. Jasenovac je osnovan sredinom avgusta 1941. a prvi zatočenici su dovedeni već nedelju dana potom, uglavnom iz prethodno postojećih logora, kao Pag, Jadovno, Gospić, Danica kod Koprivnice.Kompleks logora je oblikovan do februara 1942. Sačinjavalo ga je pet glavnih i nekoliko manjih logora i niz strati&scaron;ta, mesta na kojima su ubijani zatočenici. Bili su to: Logor I Bročice, Logor II Krapje, Logor III Ciglana, Logor IV Kožara, Logor V Stara Gradi&scaron;ka, Logor VI Mlaka. Glavna strati&scaron;ta, mesta masovnih likvidacija, bili su: Gradina na suprotnoj strani Save, Jablanac, U&scaron;tice, Mlaka, krečana u Dubici, kao i Granik na Savi. Ceo logorski sitem nalazio se pod komandom usta&scaron;ke nadzorne službe, njenog Ureda III. Sporovi o broju žrtva logora Jasenovac nisu okončani.Nekakva &quot;Komisija za istraživanje žrtava Drugog svjetskog rata i poraća&quot; Hrvatskog sabora, tako je 1999. objavila da je na&scaron;la da je u Jasenovcu bilo ukupno 2.238 žrtava. Prema anketi koja je sprovođena u Jugoslaviji 1964. evidentirano je oko 80.000 žrtava Jasenovca. Prema nalazima &quot;Spomen područja Jasenovac&quot; popisano je, poimence, 83.145 žrtava. To međutim ne može biti konačna cifra. Po tom popisu, među žrtvama je bilo 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata, 1.128 Muslimana. Centar Simon Vizental smatra da je je najniža cifra žrtva 85.000. Holokaust memorijalni Muzej iz SAD drži da je žrtva bilo do 99.000. Poratna državna &quot;Komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača&quot; zaključila je da je u sistemu logora Jasenovac bilo ukupno između 500.000 i 600.000 žrtava. Logora&scaron;i su inače i pre proboja 22. aprila 1945. spremali kolektivni beg. Tokom leta 1944. otkrivena je jedna takva organizacija. Organizatori su bili zatočeni pripadnici NOP, i trebalo je da proboj usledi paralelno sa napadom partizanskih jedinica na Bosansku Dubicu. Verovalo se da bi se usta&scaron;e koncentrisale na odbranu Dubice pa bi beg iz Jasenovca bio olak&scaron;an. Usta&scaron;e su, međutim, doznale &scaron;ta se sprema pa su usledile te&scaron;ke represalije i planirani beg je onemogućen.

Ovo je bio jedini koncentracioni logor bez konkretnog učešća Nemaca

11 Komentari