Jednostavan test za starije ljude može da predvidi koliko im je vremena ostalo

Nabrojati &scaron;to vi&scaron;e životinja za 90 sekundi &ndash; ovaj jednostavan jezički test, prema rezultatima nove studije, može da ukaže na to koliko dugo stariji ljudi jo&scaron; mogu da žive.Istraživači su otkrili: &scaron;to vi&scaron;e životinja osoba može da nabroji, to je vi&scaron;e životnog vremena ostalo. Svaka dodatna pomenuta životinja u proseku &quot;produžava&quot; očekivani životni vek za pet procenata.Ko uspe da za minut i po navede oko 33 životinje, u proseku ima jo&scaron; dvanaest godina života pred sobom. Kod onih koji nabroje jedva jedanaest, očekivani životni vek je svega tri godine.Podaci potiču iz Berlinske studije o starenju, sprovedene na 518 osoba između 70 i 95 godina. Studija je započeta pre oko 30 godina, sa jednakim brojem učesnika po starosnim grupama i polu.Učesnici su vi&scaron;e puta učestvovali ukognitivnim testovima &ndash; među njima i u testu &quot;nabrajanje životinja&quot;.Istraživači su tokom godina pratili sve učesnike: ko je jo&scaron; živ? Ko je preminuo &ndash; i kada? Uz te informacije, mogli su da povežu trenutak kada je test obavljen - sa verovatnoćom smrtnosti. Na čemu se zasniva test nabrajanja životinjaTest deluje jednostavno, ali je, prema rečima Ulmana Lindenbergera iz Instituta Maks Plank za istraživanje obrazovanja, mnogo bolji pokazatelj preostalog životnog veka starijih osoba nego svi dosada&scaron;nji testovi i zadaci. On je koautor studije.Test zahteva angažovanje celokupnog kognitivnog sistema, obja&scaron;njava Lindenberger. Proverava se brzina, dugoročna memorija i budnost učesnika:&bdquo;Test mora da se radi brzo, mora da se izvlače informacije iz dugoročnog pamćenja i istovremeno mora da postoji neka vrsta nadzora nad sopstvenim odgovorima, da se ne bi stalno ponavljale iste dve reči&quot;, obja&scaron;njava on.Razlika u odnosu na druge kognitivne testoveZa razliku od klasičnih kognitivnih testova koji proveravaju da li osoba može da pamti vi&scaron;e stvari istovremeno, logički zaključuje ili se priseća spiskova reči, ovaj test ima drugačiji cilj &ndash; predviđanje očekivanog životnog veka.Većina sposobnosti koje proveravaju tradicionalni testovi opada već u srednjem životnom dobu, kaže psiholog. Nasuprot tome, sposobnost da se u kratkom roku navede mnogo imena životinja zadržava se duže &ndash; uprkos starenju mozga.Lindenberger dodaje: &bdquo;Kada ta sposobnost počne da slabi, to izgleda ima poseban odnos sa smanjenjem životnog veka.&quot;Takav pad kognitivnih sposobnosti primećivao je jo&scaron; ranije kod osoba s demencijom. Kao mlad istraživač, lično je sprovodio mnoge testove. Seća se tipičnih obrazaca odgovora:&bdquo;&lsquo;&Scaron;ta sam trebao da uradim? Mačka, pas... koja be&scaron;e vežba? Mačka, pas...&#39; &ndash; to sam vi&scaron;e puta posmatrao. Može se zamisliti da su u dugoročnoj memoriji jednostavno mačka i pas najaktivniji pojmovi.&quot; Istovremeno, osobe zaboravljaju zadatak i ne sećaju se prethodnih odgovora &ndash; pa ponovo kažu &bdquo;mačka, pas&quot; kada ih se podseti.Olga Aniven/ Shutterstock Rezultati testa nezavisni od obrazovanja i prihodaIstraživači su ispitali i da li nivo obrazovanja i neto prihod utiču na rezultat testa. Njihov zaključak: čak i ako osobe sa vi&scaron;im obrazovanjem u proseku raspolažu bogatijim rečnikom, to ne menja odnos između rezultata testa i očekivanog životnog veka.Po mi&scaron;ljenju istraživača, razlog za to je &scaron;to su životinje tema bliska svakodnevici &ndash; nezavisno od životnog standarda ili obrazovanja. I ljudi sa nižim formalnim obrazovanjem često imaju blizak kontakt sa životinjama &ndash; bilo zbog načina života, bilo zbog profesije. Moguće kombinovanje sa testom &quot;flamingo&quot;Pro&scaron;le jeseni pažnju je privukao tzv. flamingo test. Ko duže može da stoji na jednoj nozi, u proseku živi duže, pokazale su studije. Lindenberger smatra da bi kombinovanje oba testa &ndash; jezičkog i testa ravnoteže &ndash; moglo dati jo&scaron; preciznije rezultate.Oba testa mere različite aspekte starenja: jedan se odnosi na kognitivne sposobnosti, a drugi na fizičku koordinaciju. Prema Lindenbergeru, kombinacija bi mogla da pruži dodatne uvide u očekivani životni vek pojedinca.Na kraju, Lindenberger nagla&scaron;ava da se statističke tvrdnje o vezi između rezultata testa i životnog veka ne mogu primenjivati na pojedinačne slučajeve. &bdquo;Ti odnosi izražavaju samo verovatnoću. Pouzdane izjave o stvarno preostalom životnom vremenu pojedinca ne mogu se iz toga izvesti.&quot; I to ne treba ni činiti.

Jednostavan test za starije ljude može da predvidi koliko im je vremena ostalo

12 Komentari