Hrišćani danas obeležavaju Veliki petak ‒ najtužniji praznik

U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Pla&scaron;tanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob. Veliki petak je za hri&scaron;ćane najtužniji dan kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću. To je dan velike žalosti, ali i uvod i priprema za Vaskrs, koji je najveći hri&scaron;ćanski praznik.Pravoslavni vernici tog dana strogo poste provodeći dan samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi i &quot;jednoniče&quot;, to jest ceo dan ni&scaron;ta ne jedu, niti piju, već tek uveče uzmu malo hleba i vode posle večernje službe.Veliki petak je dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sve&scaron;tenika i fariseja. U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne zvone crkvena zvona počev od bdenija na Veliki četvrtak, a na bogosluženja poziva se drvenim klepetalima. Na Veliki petak nema liturgije već se ujutru čitaju &quot;Carski časovi&quot;.Carskim časovima se na jutrenju podseća na vođenja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspeća na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta večernjom službom na kojoj se iznosi Pla&scaron;tanica.Pla&scaron;tanica se stavlja na posebno ukra&scaron;en sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob. Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Pla&scaron;tanicom. Statije su pesme u kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs.Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice ili neposredno posle nje. Nikada pre te ravnodnevnice.Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. U većini krajeva Srbije na Veliki petak farbaju se jaja.Farbanje jaja za Uskrs spada u najstarije hri&scaron;ćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena do&scaron;la u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: &quot;Hristos vaskrse&quot; i sva jaja u korpi su postala crvena.Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao &quot;čuvarkuća&quot;, za&scaron;titnik porodice. Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hri&scaron;ćanima da Hristos nije vaskrsao, jer je to nemoguće, kao &scaron;to nije moguće da koko&scaron;ke snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Uskrsa, sve koko&scaron;ke u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Hrišćani danas obeležavaju Veliki petak ‒ najtužniji praznik

0 Komentari