Ekspoze Đura Macuta: Evo šta je rekao budući premijer

Ekspoze prenosimo u celosti:&quot;Narode srpski, ljubezna braćo moja,Sad mi se, braćo, čini da sam dužnost svoju točno i sovjesno ispunio s požrtvovanjem života mog i zdravlja mog. Ispunio sam je kao čovek, kao sin otečastva, kao ljubitelj roda i kao pravitelj va&scaron;. Sovjest moja svedoči mi da sam sve &scaron;to sam znao i &scaron;to je od mene zavisilo upotrebio na polzu ne samo moju i moje familije, no i na polzu sviju vas i sve ostale braće na&scaron;e. Da mi je svagda va&scaron;a korist od moje koristi ne samo nerazdvojiva bila nego da sam svagda va&scaron;u korist mojoj prepočitavao to svedoče dela moja, svedočiće i oni sa kojima sam radio da vas do ove tačke dovedem.Po&scaron;tovana predsednice Narodne skup&scaron;tine Republike Srbije,Po&scaron;tovani narodni poslanici,Va&scaron;e ekselencije,Veoma po&scaron;tovani građani,Ovim govorom veliki knez Milo&scaron; Obrenović obratio se Narodnoj skup&scaron;tini decembra 1830. godine, kada je poslanike svečano obavestio o potvrđivanju hati&scaron;erifa i granica tada&scaron;nje na&scaron;e države. Pitanje osnovno, koje nas ovde okuplja i koje nas uvek okupljati mora, jeste &ndash; koja je to na&scaron;a dužnost prema otadžbini?Sve &scaron;to ovaj dom treba da radi i sve &scaron;to treba da rade ljudi koji se nalaze u ovome domu jeste dužnost da se služi otadžbini i da zajednički i ujedinjeni dođemo do cilja op&scaron;teg dobra, op&scaron;teg napretka na&scaron;eg naroda. Ta dužnost pogađa sve ljude, najvi&scaron;e one koji su na najistaknutijim državnim funkcijama, ali i svakog na&scaron;eg građanina, bio on zemljoradnik, student, profesor, službenik, vojnik, sudija ili bilo koja druga profesija. Ako taj osećaj imamo svi i ako je interes opstanka na&scaron;e države iznad svih drugih interesa, onda ćemo srećno izvr&scaron;iti sve svoje obaveze i predati Srbiju bolju i uređeniju budućim generacijama.Od dana kada mi je predsednik Republike Aleksandar Vučić učinio čast da predložim svoj kabinet i novu Vladu Srbije, na svakom mestu čuo sam pitanja &ndash; ko je Đuro Macut?Ja sam danas do&scaron;ao u ovaj dom na&scaron;e državotvornosti da kažem narodnim predstavnicima i građanima da sam ja čovek i sin svog naroda, ljubitelj na&scaron;eg roda i, ako dobijem va&scaron;u podr&scaron;ku, va&scaron; pravitelj i va&scaron; brat. Da sam datu mi dužnost prihvatio bespogovorno kao obavezu koja me je sna&scaron;la i zadesila i koju kao verni sin svoje otadžbine nisam mogao izbeći jer bi na taj način izbegao svoju obavezu prema svome narodu i državi. Da sam svu svoju korist i sav svoj život od ovog momenta pretpostavio državi Srbiji pozivajući vas sve kao braću da radimo zajedno i da radimo predano kako bismo krizu koja nas je zadesila prevazi&scaron;li i kako bismo Srbiju gradili, unapređivali i kreirali da bude ono &scaron;to jeste i biće i &scaron;to biti mora &ndash; na&scaron;a tačka ujedinjenja, na&scaron;e biće, na&scaron;e pribeži&scaron;te i na&scaron;a sloboda.Na početku odmah ću izložiti, u najkraćim crtama, fokus mog delovanja tokom trajanja mandata Vlade. Da bismo sigurnim korakom koračali u budućnost, energično moramo raditi na harmonizaciji odnosa u na&scaron;em dru&scaron;tvu. U prethodnom periodu videli smo zapanjujuće izlive besa i mržnje. U na&scaron;oj istoriji i u narodu ostala je, kroz vekove, molitva Bogu da nam podari slogu i jedinstvo. I na&scaron;a himna, koja je zapravo molitva, govori o tome da Gospod složi srpsku braću dragu na svak dičan slavan rad i da će sloga biti poraz vragu i najjači srpstvu grad. To je geslo i to je na&scaron;a himna. To mora biti na&scaron;a karakteristika. Tu slogu izgradićemo kao vrednost &ndash; dijalogom, tolerancijom, radom, izgradnjom sistema vrednosti koji svi moramo deliti, ozbiljno&scaron;ću ali i odlučno&scaron;ću.Pokazalo se da moramo da reformi&scaron;emo na&scaron;e obrazovanje. Prvenstveno zbog toga &scaron;to su ključni činioci obrazovanja &ndash; učenici i studenti. Njima gradimo i ostavljamo državu. Njihova usmerenja i delovanja treba da budu etična i pravična &ndash; sa izgrađenim radnim navikama, novim i aktuelnim znanjima, ali i da po&scaron;tuju univerzalne vrednosti, autoritet starijih i njihova životna iskustva. Mora da se zna ko je učenik, ko student a ko profesor. Kakva će nam biti budućnost ako budemo dobili među najmlađom na&scaron;om populacijom jo&scaron; jednu podelu? Srbija je umorna od podela! Srbija je umorna od blokada! Niko nema i ne sme imati vi&scaron;e prava od drugog i to je jedina mera vrednosti. Institucije sistema moraju da funkcioni&scaron;u u punom kapacitetu i to je na&scaron; osnovni zadatak.Kao univerzitetski profesor koji je pro&scaron;ao sva univerzitetska zvanja veoma sam dobro upućen u prednosti i nedostatke na&scaron;eg obrazovnog sistema. Situacija koju imamo unazad nekoliko meseci pokazala je da u ovoj oblasti moramo odmah da delujemo i da menjamo mnogo toga. Mora da se zna i da se po&scaron;tuje da su generacije i generacije ginule i stradale da bismo mi imali dana&scaron;nju Srbiju &ndash; slobodnu i nezavisnu. Da bismo mi imali državu. Državu koja je svetinja. Koju su generacije pre nas gradile i stvarale. Srbija je svetinja zbog svih žrtava koje su za nju pale i zbog svih onih koji tek treba da se rode. Svetinja je i zato &scaron;to je ona jedini način da živimo u slobodi.Protesti i nezadovoljstva prirodna su manifestaciona pojava mladosti, ali ne i blokade i uskraćivanje prava drugima da rade, da se &scaron;koluju i da žive normalno. Kada drugome uskraćujete prava, kao &scaron;to su pravo na kretanje ili &scaron;kolovanje, onda postajete uzurpator sloboda drugih. Moja obaveza je da sva nezadovoljstva raspravimo na svim Ustavom i zakonom definisanim forumima i da podržim na&scaron;u mladost u njihovim nastojanjima, ali sve u skladu sa Ustavom i zakonom kao i na način da niko nema prava vi&scaron;e od drugih. Za mene kao profesora svi su studenti isti i svi su na&scaron;a deca. U tom smislu, funkcionisanje institucija sistema, pre svega &scaron;kola i univerziteta &ndash; moj su prvi prioritet. Uz to, smatram i nagla&scaron;avam da nam je na ovom polju neophodna sabornost da izvr&scaron;imo reformu na&scaron;eg obrazovanja na način da se ovakve podele vi&scaron;e nikada ne ponove. Da pra&scaron;tamo ako treba i da se izmirimo zarad Srbije.Reforma će svakako podrazumevati uvođenje reda na ovom polju dru&scaron;tvenog delovanja i u tom smislu podržavam stav prethodnog premijera, gospodina Milo&scaron;a Vučevića, u pogledu redefinisanja Zakona o udžbenicima. Na&scaron;a deca moraju imati najkvalitetnija obrazovna sredstva u ključnim predmetima od nacionalnog značaja, koja će kreirati na&scaron;i najpo&scaron;tovaniji stručnjaci i ti udžbenici moraju biti jednaki na celokupnom prostoru Republike Srbije.Ta reforma svakako će obuhvatiti kako polje obrazovanja, tako i polje nauke. Do&scaron;lo je vreme da na&scaron;i građani vide rezultate od primenjene nauke. Da one projekte koje finansira država konačno vidimo u punoj primeni u na&scaron;oj državi na korist svih na&scaron;ih građana. Stiče se utisak da se zaboravlja da obrazovanje i nauka treba prvenstveno da služe na&scaron;im građanima i celokupnom na&scaron;em dru&scaron;tvu. To važi kako za univerzitete, tako i za sve institute i druge stručne organizacije. Niko tu ne može da bude nezavisan i izdvojen od na&scaron;eg naroda, nego upravo tom narodu da bude na raspolaganju i njegove probleme da re&scaron;ava u skladu sa svojim kompetencijama.U kontekstu reformi odnosa i rada sa na&scaron;om omladinom predložiću formiranje Saveta pri Vladi Srbije kojim ću lično rukovoditi, a koji bi koordinirao i vodio politiku afirmisanja mladih talenata na&scaron;e zemlje, od kojih u budućnosti treba da imamo nacionalnu i državnu elitu. Sa ovom decom učeničke i studentske dobi mora se raditi planski i organizovano, na način da ova država za njihovu i op&scaron;tu korist njihove talente iskoristi, kao i da ih razvija i unapređuje. Na&scaron;e ministarstvo obrazovanja i druge nadležne institucije dužne su da prate razvoj ove dece konstantno, uvek budu dostupne da pruže stručnu, materijalnu i svaku drugu podr&scaron;ku. Naravno, i to naročito ističem ovim putem, ustavno je pravo na obrazovanje svih i, ukoliko me izaberete na položaj predsednika Vlade, učiniću sve da se ovaj ustavni paragraf ispo&scaron;tuje u potpunosti.U pogledu osavremenjivanja rada sa mladima i kori&scaron;ćenja savremenih tehnologija naložiću relevantnim strukturama da kreiramo mogućnost iskori&scaron;ćavanja moći dru&scaron;tvenih mreža u pogledu obrazovanja i kulture dijaloga i komunikacije. Dru&scaron;tvene mreže imaju sve veći upliv u dru&scaron;tvene tokove i vaspitanje na&scaron;e dece i njihova moć, koja često zna biti negativna, mora se preokrenuti u korist na&scaron;e omladine i na&scaron;eg narodnog jedinstva i opstanka. U tom smislu nadležni će dobiti jasne instrukcije i uputstva u narednom periodu da kreiraju programe i sadržaje koji treba na&scaron;u decu da podučavaju pravim i op&scaron;teprihvaćenim dru&scaron;tvenim vrednostima &ndash; časti, po&scaron;tenju, marljivosti i patriotizmu. Da moć savremenih komunikacionih sredstava usmerimo na dobrobit na&scaron;e omladine.Ovim putem tražim va&scaron;u podr&scaron;ku da započnem nacionalni dijalog u pogledu definisanja stanja u na&scaron;oj prosveti i nauci. Neprihvatljivo je da &scaron;kole ne rade i da se ne primenjuju odredbe Zakona o &scaron;trajku. Osnovne i srednje &scaron;kole moraju da se vrate svojoj misiji obrazovanja, ali i vaspitanja dece. Nastavni kadar takođe mora biti svestan svoje osnovne misije i biti ga dostojan. Njihova odgovornost prema dru&scaron;tvu ogromna je, a resurs kojim upravljaju i koji obrazuju su na&scaron;a deca. Samim tim odgovornost za funkcionisanje ovog sistema mora da bude nagla&scaron;ena.Funkcionisanje univerziteta treba da bude u skladu sa potrebama dru&scaron;tva, savremeno i na korist &scaron;iroj dru&scaron;tvenoj zajednici. Da bismo to postigli, pozivam na hitan dijalog sve činioce, sve rektore, prorektore, dekane i sve studente, da kroz dijalog pronađemo prihvatljiva re&scaron;enja i hitno omogućimo nastavak univerzitetskog rada. Ovo stanje, kakvo sada imamo, direktna je pretnja po opstanak na&scaron;ih univerziteta i to stanje mora da se prekine. Ovo je stav &ndash; moj lični, i tražim va&scaron;u podr&scaron;ku da bude od danas stav države, da institucije sistema funkcioni&scaron;u i da niko ne sme da uzurpira prava drugih zarad političkih ili bilo kojih drugih interesa. Jednaka prava svima, to je ono &scaron;to će država da omogući! Ukoliko zadobijem va&scaron;e poverenje, poručujem svima da su im moja vrata otvorena 24 časa sedam dana u nedelji da re&scaron;avamo sva otvorena pitanja na dobrobit države i naroda i da ću i ja ići gde god kažu da treba da dođem da razgovaramo. Pozivam i molim na hitnost u postupanju, jer Srbija ne može unedogled da čeka i ova se stvar mora re&scaron;iti hitno. Oklevati nećemo i ne smemo.Druga, ali svakako jednako važna misija mog mandata biće definisanje načina funkcionisanja Vlade Republike Srbije. Moj zahtev kao nekog ko će, ukoliko me izaberete, voditi i usmeravati ovu Vladu, jeste da ministri moraju vi&scaron;e biti u narodu i sa narodom. Da se mora ustanoviti način rada takav da će na&scaron;e prisustvo biti daleko veće i če&scaron;će u svakoj jedinici lokalne samouprave, u svakom kutku Srbije. Sednice, sastanci, ali i aktivnosti održavaće se na mestima gde je to najcelishodnije za re&scaron;avanje životnih problema na&scaron;ih građana a ne samo u Beogradu. Vidljivost svakog ponaosob ministarstva i rad svakog ministra ponaosob moraju biti dostupni građanima. Ja u ove ljude koje ću vam kao ministre predložiti &ndash; verujem i oni imaju moju podr&scaron;ku za obavljanje državnih funkcija, ali isto tako tražim da te poslove obavljaju energično, transparentno i na izvoru problema kako bi se &scaron;to pre pomoglo građanima tamo gde to potrebe nalažu. Vlada stoga mora da dobije mobilnost &ndash; mobilnost i efikasnost u službi naroda!Pored ovih akutnih problema, program ove Vlade izložiću po resorima, odnosno poljima dru&scaron;tvenog delovanja.U svetu koji se ubrzano menja obrazovanje predstavlja osnovu za lični i dru&scaron;tveni razvoj, a harmonizacija obrazovnih procesa između svih nivoa obrazovanja je ključni korak ka unapređenju budućnosti na&scaron;eg dru&scaron;tva. Izazovi i događaji koji su obeležili prethodne mesece nameću potrebu za preispitivanjem postojećih sistema i praksi. Neophodno je pokrenuti dijalog kako bi se obrazovanje, umesto prilagođavanja novim potrebama i trendovima, zapravo reafirmisalo kao glavni oslonac u razvoju dru&scaron;tva.Harmonizacija obrazovanja, &scaron;to će biti ključni prioritet Vlade nije samo tehnički zahtev, već podrazumeva integraciju njegovih različitih aspekata, sinergiju sa naukom i zahteva &scaron;irok spektar promena koje će obuhvatiti sve segmente sistema obrazovanja &mdash; od pred&scaron;kolskog do visokog.Moderni obrazovni sistemi &scaron;irom sveta sve vi&scaron;e teže integraciji obrazovanja i nauke sa ciljem da stvore dinamičnu sredinu, koja nije ograničena na teorijsko znanje već se aktivno bavi primenom i razvojem novih tehnologija i istraživanja. Kako bismo postigli praktičniju primenu nauke i njenu sinergiju sa obrazovanjem, iniciraću izmene Zakona o ministarstvima kojim se visoko obrazovanje izme&scaron;ta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, &scaron;to očekujem da će imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima dru&scaron;tva. Od stvaranja obrazovnog sistema koji počiva na integraciji sa naukom, razvojem primenjene nauke, inovacijama u različitim sferama dru&scaron;tva do ekonomskog razvoja. Ovaj korak je ključan za stvaranje naprednijeg, konkurentnijeg i održivijeg dru&scaron;tva.Jedinstveni informacioni sistem prosvete u Srbiji (JISP), koji predstavlja ključni instrument za sakupljanje, obradu, čuvanje i razmenu podataka koji se odnose na celokupni obrazovni sistem, predstavljaće i osnov za naprednu reformu visokog obrazovanja u Srbiji. Kako sada raspolažemo preciznim podacima o dužini studiranja, uspehu studenata, nastavku studija, zapo&scaron;ljavanju diplomaca i relevantnosti određenih programa na trži&scaron;tu rada, potrebno je da ustanovimo mehanizme za redovno revidiranje budžetskih kvota koje će odslikati potrebe privrede ali i strate&scaron;ko opredeljenja države, omogućimo dolazak prestižnih stranih univerziteta i generalno ojačamo međunarodnu saradnju u visokom obrazovanju i njegovu celokupnu sinergiju sa naukom. Ovim ćemo omogućiti usmeravanje visoko&scaron;kolskih ustanova na potrebe trži&scaron;ta rada i stvaranje akademskih građana koji su spremni da se nose sa izazovima savremenog dru&scaron;tva.Fokus ove Vlade biće sveop&scaron;ta strate&scaron;ka briga o učenicima sa izuzetnim sposobnostima jer ona predstavlja temelj budućeg dru&scaron;tva koje teži inovacijama, napretku i kreativnosti. Na&scaron; cilj je podržati talente u svakom koraku obrazovanja, od najranijeg uzrasta do njihovih profesionalnih uspeha. Talentovani učenici često nisu svesni svog potencijala, pa je na&scaron;a obaveza da ih rano prepoznamo i pružimo im adekvatnu podr&scaron;ku u razvoju. Stručno uputstvo za prepoznavanje, podr&scaron;ku i praćenje učenika sa izuzetnim sposobnostima, koje postavlja osnovu za sistematski i sveobuhvatan pristup prepoznavanju i usmeravanju talentovanih učenika, i platforma &#39;Takmičari generacije&#39; predstavljaju prve korake ka tom cilju. Pored toga, pokrenućemo razvoj testova za prepoznavanje sklonosti i sposobnosti kod učenika, &scaron;to će obezbediti ravnopravne &scaron;anse za svako dete u Srbiji da bude prepoznato i podržano u razvoju svojih talenata. Ovi testovi će omogućiti rano uočavanje talenata i obezbediti pružanje adekvatne podr&scaron;ke, a posebno su dragoceni u periodima tranzicije u 5. razred ili prelaska u srednju &scaron;kolu. Na&scaron; cilj je da se spreči osipanje talentovanih učenika, naročito prilikom ovih promena, &scaron;to se trenutno događa usled nedostatka sistematskog praćenja. Kori&scaron;ćenjem JISP-a pratićemo celokupni put talentovanih učenika &ndash; od prepoznavanja sposobnosti, kroz individualizovane obrazovne programe do rezultata na takmičenjima i prvih koraka u profesionalnom životu. Ovakvim sveobuhvatnim praćenjem, koje podrazumeva harmonizovan prustup brizi o talentima na svim nivoima obrazovanja, opremićemo se da blagovremeno uvedemo potrebne reforme i podr&scaron;ku koja će im biti neophodna da dostignu svoje potencijale.Studentima koji žele da postanu nastavnici treba obezbediti posebne stipendije i uslove kako bi ovaj poziv postao privlačan za najtalentovanije mlade ljude. Ova podr&scaron;ka mladima nije samo finansijski podsticaj, već i priznanje vrednosti nastavničkog poziva. Komplementarno ovome, jedan od najvažnijih aspekata privlačenja kvalitetnih ljudi u nastavnički poziv je obezbeđivanje plata koje će osigurati zainteresovanost mladih za rad u obrazovanju. Stoga je kontinuiran rast plata u prosveti osnovni prioritet. U 2025. godini plate su povećane 11% od januara i jo&scaron; 5% od marta. Početna plata nastavnika sada iznosi 101.000 dinara, a učitelja i razrednog stare&scaron;ine 108.100 dinara. Od 1. oktobra 2025. godine sledi povećanje od dodatnih 5%, &scaron;to će činiti rast plata u prosveti od 22,4% za samo deset meseci. Nakon povećanja plata u oktobru početna plata nastavnika će biti preko 106.000 dinara, a učitelja i razrednog stare&scaron;ine 113.500 dinara. Trend rasta će se nastaviti kako bi se obezbedilo da je početna plata nastavnika u najmanju ruku jednaka prosečnoj plati u Republici, a sve sa ciljem da se obezbedi interesovanje kvalitetnog mladog kadra za rad u prosveti.Neophodno je da sagledamo i su&scaron;tinu obrazovnog procesa u smislu korenitog reformisanja nastavnih planova i programa kojim bismo obezbedili obrazovanje koje odgovara savremenim potrebama trži&scaron;ta rada i dru&scaron;tva, prilagodili ih potrebama industrije i fokusirali ih na razvoj ključnih ve&scaron;tina. Moramo uzeti u obzir i podatke kojim raspolažemo za dualno obrazovanje i nastaviti podr&scaron;ku razvoju dualnih programa u srednjem i visokom obrazovanju.Prevencija, kao i blagovremeno reagovanje državnih institucija u situacijama nasilja koje uključuje decu biće visok prioritet nove Vlade. Osnov za koordinisano delovanje svih 7 resora koji postupaju po ovom pitanju postavljen je uspostavljanjem platforme &bdquo;Čuvam te&ldquo;. Ova platforma, koja na jednom mestu integri&scaron;e sve alate za temeljnu prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu, veoma je značajan pokazatelj važnosti sinergije, a statistički podaci koji su od oktobra dostupni će predstavljati stub budućih reformi u ovoj oblasti.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti mladih uzrasta od 15 do 24 godina u 4. kvartalu 2024. godine iznosila je 25,8%. Program &bdquo;Garancija za mlade&ldquo;, koji se trenutno pilotira u tri filijale Nacionalne službe za zapo&scaron;ljavanje, garantuje da će svaka mlada osoba do 30 godina u roku od četiri meseca od zavr&scaron;etka &scaron;kolovanja ili registracije na birou za zapo&scaron;ljavanje dobiti ponudu za posao, obuku ili nastavak obrazovanja. Od početka 2027. godine planiramo da se ovaj program pro&scaron;iri na celu zemlju, čime će mladi dobiti konkretnu podr&scaron;ku u prvim koracima na trži&scaron;tu rada i povećaće se zapo&scaron;ljivost mladih.Ovi koraci su samo deo &scaron;ire strategije Vlade Republike Srbije da stvori uslove za ostanak mladih u na&scaron;oj zemlji, da im pruži perspektivu i mogućnost da svoje ideje i ambicije ostvare ovde, u Srbiji.U sredi&scaron;tu na&scaron;ih politika biće ulaganje u ljudski kapital. Nastavićemo sa reformom obrazovanja kroz jačanje digitalnih ve&scaron;tina, programiranja i učenje sa razumevanjem u &scaron;kolama. Podržaćemo razvoj IT kadrova kroz univerzitetsko i neformalno obrazovanje, kao i kroz intenzivne programe prekvalifikacija. Tehnologije moraju biti alat koji je dostupan svima &ndash; a ljudski potencijal je na&scaron; najveći resurs.Na&scaron; strate&scaron;ki cilj jeste da Srbija postane lider digitalne ekonomije na Zapadnom Balkanu i &scaron;ire. Oslanjajući se na znanje, inovacije i tehnologije &ndash; izgradićemo privredu budućnosti. To je proces koji već traje, a nova Vlada ga nastavlja sa jo&scaron; većom odgovorno&scaron;ću, odlučno&scaron;ću i vizijom.Digitalna transformacija nije samo tehnička ili ekonomska politika, ona je dru&scaron;tvena promena. Ona donosi prilike za sve &ndash; za bržu administraciju, pametnije firme, bolje &scaron;kole, sigurnije gradove i veću povezanost među ljudima.Razvoj nauke, a posebno primene naučnih znanja u praksi, osnov je za ubrzan i stabilan napredak Srbije. Ulaganje u mlade, istraživačke kapacitete i savremenu infrastrukturu stvara preduslove za harmonizaciju obrazovanja, privrede i dru&scaron;tva u celini. Kroz sinergiju između naučnih institucija, privrednih subjekata i države, možemo obezbediti da znanje postane pokretačka snaga dru&scaron;tva. Primenom naučnih dostignuća u industriji, zdravstvu i za&scaron;titi životne sredine re&scaron;avamo konkretne izazove. Srbija mora biti zemlja koja prepoznaje i podržava inovacije, radoznalost i vredan rad.U oblasti ve&scaron;tačke inteligencije (VI), Srbija danas kopredsedava Globalnom partnerstvu za ve&scaron;tačku inteligenciju OECDa, sa 44 države članice. Srbija je prepoznata kao jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti, &scaron;to je i potvrdio izbor da predsedava organizacijom kojom su pre nas predsedavale Francuska, Kanada, Japan i Indija. Srbija je bila jedna od 10 prvih država koja je uvela ve&scaron;tačku inteligenciju u osnovno i srednje obrazovanje.Kao &scaron;to je definisano Programom &#39;Skok u budućnost &ndash; Srbija 2027&#39;, u narednom periodu biće uloženo preko 20 miliona evra u startape i naučna istraživanja iz oblasti VI, sa fokusom na primene. Biće uloženo 50 miliona evra u pro&scaron;irenje superkompjuterske infrastrukture na platformi za VI, kao i u softvere koji primenjuju VI u oblasti zdravstva, energetike, e-Uprave i transporta. To će omogućiti kvalitetnije javne usluge za sve na&scaron;e građane, kroz sinergiju između države, akademske zajednice i privrede.Razvojem elektronske uprave (e-Uprave), Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu olak&scaron;ala je život svih na&scaron;ih građana, a javna uprava je postala efikasnija, transparentnija, značajno doprinoseći sprečavanju korupcije. Kancelarija zajedno sa Ministarstvom zdravlja sada aktivno radi na digitalizaciji zdravstva. Od velike važnosti je uvođenje e-Kartona čime će prvi put, na jednom mestu, biti objedinjena istorija bolesti i lečenja građana iz domova zdravlja, bolnica, državne i privatne prakse. Svi informacioni sistemi u zdravstvu biće međusobno povezani i sme&scaron;teni u Državnom data centru, &scaron;to garantuje najvi&scaron;i stepen bezbednosti podataka. Biće uspostavljen i Registar genetičkih i biomedicinskih podataka koji otvara vrata za razvoj moderne dijagnostike, rano otkrivanje genetički uslovljenih bolesti i razvoj personalizovane medicine.Nastavićemo da intenzivno radimo i na izgradnji BIO4 Kampusa, jedinstvenog naučnoobrazovnog i ekonomskog centra primene nauka i tehnologija iz oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta. U njemu će vi&scaron;e od hiljadu doktora nauka i četiri hiljade studenata sa sedam fakulteta i devet naučnih instituta, uz lidere zdravstva i privrede, zajednički kreirati nove tehnologije i bolju budućnost za građane Srbije u vremenu nove biotehnolo&scaron;ke revolucije koja dolazi. BIO4 Kampus će i u oblasti nauke i obrazovanja učvrstiti poziciju Srbije kao centra &scaron;ireg regiona, i nezaobilaznog izvora znanja u oblastima najnaprednijih tehnologija.Zahvaljujući vrhunskim performansama Državnog data centra u Kragujevcu, danas i CERN čuva svoje podatke, dok se u Srbiji profili&scaron;u stručnjaci koji rade sa podacima nuklearnih istraživanja u saradnji sa oko 5.500 naučnika iz 240 instituta iz 54 zemlje sveta. U toku su i radovi na pro&scaron;irenju Državnog data centra u Kragujevcu, čime se povećavaju kapaciteti, a raste i interesovanje poznatih svetskih kompanija za skladi&scaron;tenje svojih podataka u novom prostoru.Kancelarija za informacione tehnologije aktivno radi na preventivnom i reaktivnom delovanju u oblasti informacione bezbednosti. Zahvaljujući funkcionalnosti i efikasnosti na&scaron;eg Security Operations Centra (SOC), koji 24 sata bez prestanka u realnom vremenu brine o bezbednosti državnih informacionih sistema, tokom 2024. neutralisano je preko 20.000 sajber incidenata. Jedna smo od prvih zemalja u Evropi koja je primenila ve&scaron;tačku inteligenciju u domenu informacione bezbednosti u svrhu odbrane. Cilj je da u narednom periodu bude unapređena sajber bezbednost u celom javnom, ali i privatnom sektoru u Srbiji.U toku su radovi na izgradnji Inovacionog distrikta u Kragujevcu, kreativno-inovativnog digitalnog centra namenjenog članovima IT zajednice, a biće otvoren i za građane i posetioce, kojima će pružati brojne sadržaje. Prostiraće se na vi&scaron;e od 4 hektara, sa ukupno 85 hiljada kvadratnih metara prostora, a izgradnja prvog objekta će biti zavr&scaron;ena tokom 2025. godine. U okviru Inovacionog distrikta nalaziće se i Smart city centar za razvoj pametnih energetskih sistema i umrežavanje pametne infrastrukture, 5. Naučnotehnolo&scaron;ki park u Srbiji, Centar za promociju digitalizacije, deo za bioinformatiku i bioinženjering, kao i prostor za obuku studenata. Posebno mesto u okviru Inovacionog distrikta imaće i Nacionalni centar za informacionu bezbednost.U 2024. godini počela je izgradnja novog industrijsko tehnolo&scaron;kog parka u Kru&scaron;evcu, kao i pro&scaron;irenje naučno tehnolo&scaron;kih parkova u Ni&scaron;u i Čačku. Država će u novu infrastrukturu za razvoj inovacija uložiti jo&scaron; 70 miliona evra kako bi se obezbedilo dodatnih oko 40.000 m2 prostora za startape i razvojna odeljenja visokotehnolo&scaron;kih kompanija. Očekuje se preko 1500 zaposlenih u kompanijama koje će biti deo naučnotehnolo&scaron;kih parkova. U planu je i realizacija projekta razvoja inovacionotehnolo&scaron;kog kampusa u Ni&scaron;u &ndash; TechNi&scaron;.U toku su zavr&scaron;ni radovi na izgradnji Ložionice u Beogradu koja će uskoro biti otvorena, centra kreativnih industrija, informacionih tehnologija, e-Uprave i digitalizacije, čime RS postaje regionalno inovativno i kreativno čvori&scaron;te, centar izvrsnosti, urbanog i dinamičnog života i stvarala&scaron;tva. Nova ,,Ložionica&rdquo; postaće glavni motor podsticanja Četvrte industrijske revolucije &ndash; doba kreativnosti, inovacija i znanja.U oblasti podr&scaron;ke daljeg razvoja inovacionog ekosistema, ključna je uloga daljeg razvoja Fonda za inovacionu delatnost i naročito Katapult akceleratorskog programa, koji je za veoma kratko vreme postao najvažnije sredstvo razvoja i finansiranja inovacija u Srbiji. Podr&scaron;kom fondovima koji investiraju u startape, Srbija nastavlja da pruža sve veće mogućnosti finansiranja inovacija, dok registar e-Inovacije omogućava inovatorima da ostvare maksimalni efekat svih državnih sistema podr&scaron;ke.Sinergijom finansijske, infrastrukturne, regulatorne i obrazovne podr&scaron;ke razvoju novih tehnologija i inovacija u Srbiji, i iz Srbije za ceo svet, na&scaron;a zemlja osigurava značajno mesto u budućnosti u kojoj nove tehnologije, poput ve&scaron;tačke inteligencije i biotehnologije, igraju sve značajniju ulogu u svim aspektima života ljudi.Glavni prioritet Vlade Republike Srbije ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, uz stvaranje uslova za dinamičniji i održivi ekonomski razvoj u budućnosti. Ovaj cilj se ostvaruje kroz strate&scaron;ka javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije, tranziciju ka održivoj ekonomiji i razvoj sektora sa visokom dodatom vredno&scaron;ću, poput IKT (informaciono-komunikacione tehnologije). Uprkos izazovima i izraženoj globalnoj fragmentaciji, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku stabilnost zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje i izvoza, odgovornoj fiskalnoj politici i značajnom prilivu stranih direktnih investicija. Taj cilj imamo i ubuduće.Finansijski sistem Srbije je siguran i stabilan, sa investicionim kreditnim rejtingom, visokim deviznim rezervama, depozitima javnog sektora i relativno niskim nivoom javnog duga u poređenju sa evropskim prosekom. Javni dug se nalazi na opadajućoj putanji i do kraja srednjoročnog perioda iznosiće 46,5% BDP-a. Fiskalna disciplina ostaje ključni okvir ekonomske politike, uz ciljani fiskalni deficit od 3% BDP-a koji omogućava finansiranje ključnih investicija u okviru programa &#39;Skok u budućnost &ndash; Srbija Ekspo 2027&#39;, kao i jačanje bezbednosnih kapaciteta države. Primena fiskalnog pravila ograničenja deficita biće odložena do 2029. godine radi potpune realizacije investicionog ciklusa.U narednom periodu se očekuje ubrzanje privrednog rasta. Prema makroekonomskoj projekciji, Srbija će u periodu 2025&ndash;2027. ostvariti kumulativni rast od 13,7%, odnosno prosečnu stopu rasta od 4,4% godi&scaron;nje. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, uz nastavak rasta zaposlenosti, zarada i životnog standarda. Ulaganja u infrastrukturu, energetiku i komunalne sisteme doprineće rastu investicija, dok će javna potro&scaron;nja ostati pod kontrolom. Dodatni prioritet biće dalje smanjenje nezaposlenosti kroz kreiranje novih radnih mesta u visokotehnolo&scaron;kim sektorima i realizacija velikih infrastrukturnih i industrijskih projekata.Program &#39;Skok u budućnost &ndash; Srbija Ekspo 2027&#39; predstavlja centralni razvojni okvir u narednim godinama, sa ulaganjem od 17,8 milijardi evra. Posebno je važna uspe&scaron;na realizacija specijalizovane svetske izložbe Ekspo 2027, koja će Srbiju pozicionirati kao globalni centar održivosti, inovacija i kreativne industrije. Projekti u okviru ovog programa obuhvataju izgradnju metroa, modernizaciju železničke i putne infrastrukture, razvoj digitalnih i energetskih mreža, kao i izgradnju kulturnih, sportskih i turističkih kapaciteta. Cilj je sveobuhvatna modernizacija infrastrukture koja će podići konkurentnost, povezanost i kvalitet života &scaron;irom Srbije.Rast životnog standarda građana biće podržan kroz povećanje plata u javnom sektoru i obrazovanju, kao i kroz usklađeno povećanje penzija u okviru fiskalnih pravila. Povećanje minimalne zarade i fokus na razvoj ljudskog kapitala doprineće socijalnoj stabilnosti i većoj produktivnosti radne snage.Kontinuirano unapređenje kreditnog rejtinga predstavlja važan cilj. Dostizanje investicionog rejtinga od strane agencije S&amp;P, kao i pozitivne ocene Moody&rsquo;s i Fitch, odražavaju rezultate odgovorne ekonomske politike, snažnog ekonomskog rasta i stabilnog makrofiskalnog okvira. Ovo otvara mogućnosti za povoljnije finansiranje, veće strane investicije i veću otpornost na spoljne &scaron;okove.Energetska bezbednost i sigurnost predstavljaju ključne politike u cilju dugoročne otpornosti i održivosti. Planovi obuhvataju restrukturiranje javnih energetskih kompanija, podsticanje obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti i adaptaciju na evropske klimatske i trgovinske mehanizme.Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i jačanju regionalne saradnje. Napredak u pristupanju jedinstvenom trži&scaron;tu Evropske unije, realizacija regionalnog trži&scaron;ta, povezivanje u okviru SEPA, kao i unapređenje carinske i poreske saradnje ključni su elementi novog modela rasta podržanog od strane Evropske unije. Finansijska podr&scaron;ka iz Fonda za reforme i rast u iznosu od 1,59 milijardi evra biće iskori&scaron;ćena za infrastrukturne, digitalne, socijalne i energetske projekte od nacionalnog značaja.Jaka ekonomija i sprovođenje programa &#39;Skok u budućnost &ndash; Srbija Ekspo 2027&#39; u saradnji sa predsednikom Vučićem do 2027. godine omogućiće:uvećanje plata i penzija tako da u 2027. godini prosečna plata bude uvećana na 1.400 evra, a prosečna penzija na 650 evra (na mesečnom nivou);da minimalna zarada u 2027. bude uvećana na 650 evra (na mesečnom nivou);smanjenje stope nezaposlenosti, tako da u 2027. godini stopa bude smanjena na 8%;iskorenjenje siroma&scaron;tva, tako da stopa rizika od siroma&scaron;tva bude smanjena na 16%U 2014. godini u Srbiji je bilo oko 500 gradili&scaron;ta dok je danas aktivno približno 166.900 gradili&scaron;ta.Trenutno su u toku projekti izgradnje čak pet auto-puteva: Preljina &ndash; Požega, Beograd &ndash; Zrenjanin &ndash; Novi Sad, Beograd &ndash; Sarajevo, Sremska Rača &ndash; Kuzmin, Pojate &ndash; Preljina (Moravski koridor), deonica auto-puta od puta Horgo&scaron; &ndash; Novi Sad do graničnog prelaza Kelebija (Y krak), kao i izgradnja saobraćajnice Ruma &ndash; &Scaron;abac &ndash; Loznica (auto-put i brza saobraćajnica), brze saobraćajnice Badovinci &ndash; Slepčević i projektovanje brze saobraćajnice Loznica &ndash; granični prelaz Mali Zvornik sa mostom u Karakaju. U toku je i izgradnja brzih saobraćajnica Novi Sad &ndash; Ruma (Fru&scaron;kogorski koridor), Iverak &ndash; Lajkovac i južna obilaznica oko Valjeva, Požarevac &ndash; Golubac, kao i Bački Breg &ndash; Sombor &ndash; Kikinda (186 km).Gradimo i obilaznicu oko Novog Sada sa mostom preko Dunava, zatim oko Gornjeg Milanovca, oko Užica, dok je u toku i izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca.U toku je i projektovanje i izgradnja linije 1 i linije 2 metroa, kao i izgradnja novog mosta preko Save na mestu starog mosta u Beogradu.Rekonstrui&scaron;emo most preko reke Drine &ndash; Mali Zvornik/Karakaj (državni put IB reda br.26) i pro&scaron;irujemo i rekonstrui&scaron;emo granični prelaz Horgo&scaron; prema Mađarskoj.Razvijamo lokalnu infrastrukturu i institucionalno jačamo jedinice lokalne samouprave u 145 jedinica lokalnih samouprava.Iz sredstava EU finansiramo sledeće projekte:Izgradnja intermodalnog terminala u Batajnici (IPA 2015), modernizacija i rehabilitacija pruge Ni&scaron; &ndash; Brestovac (IPA 2015, IPA 2020 I deo), unapređenje bezbednosti u drumskom saobraćaju (IPA 2016), &bdquo;Podr&scaron;ka Evropske unije socijalnom stanovanju i aktivnoj inkluziji&ldquo; (EU SHAI), grant &scaron;ema (IPA 2018), rekonstrukcija i adaptacija izabranih javnih objekata &scaron;irom Srbije (IPA ii 2020), podr&scaron;ka u sprovođenju sporazuma o nivou pružanja usluga (SLA &ndash; Service Level Agreement) i daljoj primeni ugovora za održavanje puteva zasnovanog na učinku (PBMC &ndash; Performance-based maintenance contracting) (IPA 2021), tehnička pomoć jedinici za upravljanje projektima (PIU &ndash; Project Implementation Unit) u &bdquo;Infrastruktura železnice Srbije&ldquo; a.d. na modernizaciji železničkog Koridora X Beograd &ndash; Ni&scaron;, IPA 2021, unapređenje standarda u izgradnji i rekonstrukciji puteva kroz dalji razvoj građevinskih materijala po savremenim inženjerskim i ekolo&scaron;kim standardima, IPA 2021, tehnička pomoć železničkom sektoru u srbiji, IPA 2021, Projekat &#39;Savetodavni centar za evropska i pravna pitanja&#39; &ndash; PLAC IV (Policy and Legal Advice Centre &ndash; PLAC), IPA 2021. U oblasti vazdu&scaron;nog saobraćaja nastavljamo podr&scaron;ku daljem razvoju kroz koncesiju Aerodroma &#39;Nikola Tesla&#39; u Beogradu, dograđujemo i adaptiramo zgradu terminala, saniramo poletno-sletne staze i pro&scaron;irujemo platformu Aerodroma &#39;Konstantin Veliki&#39; u Ni&scaron;u. U toku je i sanacija poletno-sletne staze Aerodroma &#39;Ponikve&#39; u Užicu, izrada projektno-tehničke dokumentacije i eksproprijacija zemlji&scaron;ta za izgradnju Aerodroma &#39;Trebinje&#39;, izgradnja kompleksa za Kargo saobraćaj i izgradnja poletno-sletne staze i pratećih objekata Aerodroma &#39;Morava&#39; u Kraljevu, kao i izgradnja poletno-sletne staze Aerodroma &#39;Rosulje&#39;.U toku su i rekonstrukcija i pro&scaron;irenje kapaciteta luka Prahovo, Bogojevo i Sremska Mitrovica, kao i uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata iz Dunava kod Prahova.U oblasti železnice u toku su: izgradnja železničke pruge Sobovica &ndash; Lužnice &ndash; krak Batočina; izgradnja novog železničkog mosta na pruzi Pančevo &ndash; Zrenjanin; izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra; izgradnja pruge Zemun polje &ndash; Aerodrom &#39;Nikola Tesla&#39; &ndash; Nacionalni stadion; izgradnja kompleksa železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije; rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Novi Sad &ndash; Subotica &ndash; državna granica Kelebija, deonice pruge Ni&scaron; &ndash; Brestovac, deonice pruge Ni&scaron; &ndash; Dimitrovgrad i deonice pruge Stalać &ndash; Đunis, LOT 1 &ndash; Tunel 4; modernizacija tehničko-putničke stanice Zemun; nabavka 9 elektromotornih garnitura vozova za brzine do 120 km/h i nabavka 5 novih EMV za brzine do 200 km/h i projekat nabavke 18 novih EMV za regionalni saobraćaj.U oblasti komunalne infrastrukture u toku je projekat Centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda &ndash; Interceptor (Faza 1), zatim projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture u Republici Srbiji &#39;Čista Srbija&#39; na teritoriji 73 jedinica lokalnih samouprava, odnosno na 93 lokacije, kao i program vodosnabdevanja u Paraćinu, Vrbasu, Kikindi i Knjaževcu &ndash; fabrika vode Kikinda.Planirano je usvajanje Prostornog plana Republike Srbije kao najvi&scaron;eg planskog dokumenta, i sveobuhvatna reforma zakonskog okvira u oblastima građevine, saobraćaja i infrastrukture. Specijalizovana izložba &#39;EKSPO 2027 Beograd&#39; pod temom &#39;Igra(j) za čovečanstvo, sport i muzika za sve&ldquo;, predstavljaće prvu međunarodnu izložbu ove vrste na prostoru Zapadnog Balkana i najveći događaj koji je Srbija ikada organizovala. Biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine i očekuje se da će tokom 93 dana Beograd ugostiti vi&scaron;e od četiri miliona posetilaca iz celog sveta. Do sada je uče&scaron;će potvrdilo 90 država, a ukupno se očekuje vi&scaron;e od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija koje će predstaviti svoje vizije sporta, muzike i inovacija. Nakon ove manifestacije Srbija vi&scaron;e neće biti ista zemlja. Na&scaron;a infrastruktura biće izgrađena kao nikada u istoriji a imidž države u svetu biće takav da ćemo postati centar svetskih de&scaron;avanja. Nikada u istoriji nismo imali veću i bolju &scaron;ansu da svetu pokažemo svoje pravo lice kako je pevao Dositej Obradović.Sa Ekspom je direktno povezan i jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Beograda &ndash; izgradnja metroa. Radovi teku po planiranoj dinamici. Prva linija će povezivati Železnik i Mirijevo na 21 kilometar i sa 21 stanicom. Druga će ići od Bežanije do Mirijeva u dužini od 24 km, a obe linije ukr&scaron;taće se na Savskom trgu. Planirana je i treća linija, Banjica &ndash; Bežanija, sa 22 stanice.Metro sistem će značajno unaprediti javni prevoz, kvalitet života u Beogradu i dati snažan podsticaj tehnolo&scaron;kom i ekonomskom razvoju čitavog dru&scaron;tva.Danas govorimo i o spoljnoj politici i evropskom putu Srbije ali, u stvari, govorimo o na&scaron;oj budućnosti, o mestu Srbije u svetu koji se menja brže nego ikada, o na&scaron;em izboru da budemo deo re&scaron;enja, a ne deo problema, o na&scaron;oj odgovornosti da predstavljamo zemlju sa ponosom, ali i sa vizijom.Srbija je zemlja koja zna &scaron;ta želi, zna gde pripada, u &scaron;ta veruje i ka čemu teži. Na&scaron; put nije nametnut već izabran. On nije izraz pritiska već zrelog državničkog izbora i u tom izboru postoji jasno opredeljenje &ndash; građenje pouzdane, stabilne, uređene i moderne države koja može da obezbedi bolji život za sve građane i da bude siguran partner na međunarodnoj sceni.Spoljna politika nije samo ve&scaron;tina dijaloga &mdash; ona je ogledalo na&scaron;e unutra&scaron;nje snage, na&scaron;e usagla&scaron;enosti i jasnoće ciljeva, ali i doslednosti vrednosti. Ona počinje unutar na&scaron;ih institucija, u poverenju građana, u reformama koje sprovodimo ne zato &scaron;to nam je rečeno, već zato &scaron;to u njih verujemo. U tome je i su&scaron;tina na&scaron;e evropske politike. Ne da sledimo, već da doprinosimo.Zato danas ne predstavljamo samo jednu analizu međunarodnih odnosa, već model Srbije kakvu želimo. Srbija kao most, ali i kao pokretač. Kao partner, ali i kao glas. Srbija koja ne zaboravlja svoje tradicionalne prijatelje, ali veruje da je evropska budućnost najbolji odgovor za stabilan, moderan i pravičan Balkan, ali i Srbija koja taj odgovor oblikuje na svoj način &ndash; otvoreno, samostalno i ponosno.Nasleđe srpske diplomatije dvadesetog veka i živa diplomatska aktivnost državnog rukovodstva u prethodnoj deceniji otvorile su nam nov koridor ka starim prijateljima na istoku i jugu na&scaron;e planete. Prijateljima koji su u intenzivnom razvoju i koji osvajaju nove horizonte napretka. Sa velikim evroazijskim prostorom i perspektivnim afričkim kontinentom nastavićemo da istražujemo nove pristupe saradnji, težeći ka snaženju postojećih i građenju novih veza. Nećemo zapostaviti ni američki kontinent, ni indijski potkontinent, ni Jugoistočnu Aziju. Pružaćemo, iz na&scaron;e evropske Otadžbine, ruke saradnje ka svima i graditi partnerstva za sada&scaron;njost ali i budućnost.Na&scaron; položaj u Evropi i na Balkanu znači na&scaron;u obavezu da delamo neishitreno. U vremenu ubrzanih globalnih promena na&scaron;a politika mora biti hrabra u ideji, ali dosledna u interesu. Želimo da izađemo iz okvira klasične diplomatije i ponudimo nove pristupe. Ne da budemo samo država koja učestvuje, već država koja inicira. Da ne sledimo tuđe agende, već da se izborimo za svoje.Srbija vi&scaron;e nije ni tiha, ni nevidljiva. Danas smo država koja govori jasno, deluje odgovorno i predlaže inovativno. Na&scaron; cilj nije samo stabilnost kao stanje, već stabilnost kao preduslov napretka. Želimo da kroz stabilnost izgradimo dru&scaron;tvo &scaron;ansi, gde mlad čovek ne odlazi iz zemlje jer nema izbora, već ostaje jer prepoznaje perspektivu.Diplomatska mreža Srbije mora da bude vi&scaron;e od prisustva. Ona mora da se transformi&scaron;e i da bude instrument uticaja koji generi&scaron;e konkretne rezultate  platforme koje podstiču znanje, mostove koji premo&scaron;ćuju stare podele. Mi moramo da povežemo nacionalne interese sa evropskim vrednostima &ndash; usagla&scaron;eno i sinergično. Spoljna politika vi&scaron;e nije samo odnos država. To je odnos ekonomija, nauka, kultura i vrednosti. Mi tu mrežu gradimo ne zbog tuđih očekivanja, već zbog sopstvene vizije.Evropski put Srbije nije jednosmerna ulica. To je proces u kome i mi oblikujemo budućnost Evrope. Srbija ne pristupa Evropskoj uniji iz pozicije molbe, već iz uverenja. Uverenja da je evropska Srbija jednako potrebna Evropi, koliko i Evropska unija nama. Taj odnos je partnerski &ndash; zasnovan na međusobnom po&scaron;tovanju, a ne na asimetriji.U tom smislu, na&scaron; put ka Evropskoj uniji nije ni iznuđen, ni pasivan. To je strate&scaron;ka odluka jedne savesne i moderne države koja želi da kao partner bude deo uređene zajednice. Na&scaron;a uverenja nisu bazirana na naivnosti, već na zrelom promi&scaron;ljanju sveta u kome živimo.Srbija ne beži od te&scaron;kih pitanja. Ne čekamo idealne uslove da bismo ne&scaron;to uradili. Na&scaron;e reforme nisu odgovor na zahteve EU. One su odgovor na potrebe na&scaron;ih građana. Integracije za nas znače modernizaciju, funkcionalnu državu, pravdu koja ne kasni i institucije koje rade za građane. Kada se zalažemo za vladavinu prava, mi to ne činimo zbog izve&scaron;taja već zbog na&scaron;ih građana i na&scaron;e dece. Ali znamo i da svaki napredak mora biti merljiv i održiv, jer samo takav napredak gradi poverenje i unutar zemlje i u odnosima sa partnerima.Kosovo i Metohija ostaje centralno pitanje od najvi&scaron;eg nacionalnog interesa, a očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta je jedan od najznačajnijih spoljnopolitičkih prioriteta za Srbiju. Na&scaron; pristup je da se dijalog vodi otvoreno, iskreno i bez pritisaka. Ne odustajemo od svojih principa, ali ne odbijamo dijalog. Verujemo da svaki dogovor mora počivati na međusobnom uvažavanju. I da re&scaron;enja koja su trajna ne mogu biti nametnuta. Mir je nemoguć bez pravde &mdash; i to je poruka koju &scaron;aljemo svim na&scaron;im partnerima. Srbija će nastaviti da bude konstruktivan akter, ali neće pristati na re&scaron;enja koja nisu u skladu sa Ustavom i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.Srbija neće dozvoliti da joj drugi pi&scaron;u istoriju. Mi pi&scaron;emo sopstveni narativ u kome je ključna reč: mogućnost. Reforma nije brzina, već pravac. A na&scaron; pravac je jasan: pravična, moderna i snažna Srbija. To je Srbija koja uvažava, ali ne imitira. Koja sarađuje, ali ne odustaje od sebe. I zato insistiramo na unutra&scaron;njem dijalogu &ndash; jer moderna država ne može da se gradi na ćutanju.Balkan mora prestati da bude simbol nestabilnosti. Vreme je da postane simbol re&scaron;enja. U regionalnim odnosima Srbija deluje kao faktor stabilnosti. Ne zato &scaron;to je to lako, već zato &scaron;to je to potrebno. Mi ne gledamo na region kao na teren sukoba, već kao na prostor zajedničkog napretka. Vreme je da se umesto političkih podela povezujemo kroz projekte koji traju: auto-putevi, železnice, energetske mreže. Vreme je da bezbednost ne bude retorika, već praksa saradnje. Srbija ostaje vojno neutralna, ali politički odgovorna. Bezbednost vidimo kao prostor poverenja, a ne kao instrument ucene.Srbija želi da vodi dijalog &mdash; u dru&scaron;tvu, u regionu, sa Evropom, sa svetom. Ali dijalog nije samo formalnost. On mora biti su&scaron;tinski. Želimo da govorimo otvoreno o svim pitanjima, ali isto tako da se na&scaron; glas čuje. Istinski dijalog podrazumeva razmenu, ne uslovljavanje kao otvoren proces, a ne kao jednostrana poruka. Srbija ne želi da bude periferija Evrope, već, vrednosno, njen centar. Evropa u kojoj Srbija ima mesto nije Evropa po diktatu &mdash; već Evropa po meri građana, otvorena, fleksibilna, različita, ali ujedinjena u ciljevima.Ovo nije samo politički program. Ovo je poziv na dijalog, saradnju, odgovornost, viziju. Da Srbija ne bude deo istorije &mdash; već deo budućnosti. Da ne čekamo prilike &mdash; već da ih stvaramo. Da ne ponavljamo stare puteve &mdash; već da gradimo nove mostove. Verujemo u Evropu. Ali pre svega &mdash; verujemo u Srbiju. Srbija želi Evropu u kojoj će se njen glas čuti, a ne izgubiti. Evropu u kojoj različitosti nisu prepreka, već snaga. I u toj Evropi, Srbija želi da bude odgovorna i pouzdana &mdash; ali uvek svoja.Opredeljenje Republike Srbije, kao vojno neutralne zemlje u uslovima složene geopolitičke situacije u svetu, zahteva da se nastavi stvaranje uslova za stabilno funkcionisanje, efikasno upravljanje, održivost, razvoj i unapređenje sposobnosti Vojske Srbije. Vlada će nastaviti s aktivnostima na primeni opredeljenja iskazanih u Konceptu totalne odbrane, čime ćemo značajno ojačati sposobnosti i kapacitete sistema odbrane i time unaprediti ukupnu bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Pored toga, usvajanjem Strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije, stvorili su se uslovi za intenziviranje rada na pripremi novog Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije, koji će obuhvatiti period do 2035. godine.Prioriteti u vezi s unapređenjem sposobnosti Vojske Srbije jesu nastavak praćenja promene činilaca strategijskog okruženja i strategijsko-vojna procena izazova, rizika i pretnji po bezbednost Republike Srbije od značaja za upotrebu Vojske Srbije i obezbeđenje administrativne linije sa Autonomnom Pokrajinom Kosovom i Metohijom i kontrola Kopnene zone bezbednosti kao i nastavak komunikacije, saradnje i realizacije zajedničkih aktivnosti sa KFOR-om.Vojska Srbije nastavlja da unapređuje svoje operativne sposobnosti kroz opremanje najsavremenijim naoružanjem i vojnom opremom. U skladu sa na&scaron;im strate&scaron;kim opredeljenjima ovo opremanje se teži&scaron;no vr&scaron;i proizvodima iz domaćeg razvoja i proizvodnje. Kroz investicione cikluse Vlade RS kao i kroz sopstvene investicije fabrika odbrambene industrije, njihovi proizvodni kapaciteti u ključnim oblastima su vi&scaron;estruko povećani i osvojene nove tehnologije koje obezbeđuju opremanje na&scaron;ih snaga najsavremenijom opremom kao i konkurentnost na&scaron;eg naoružanja na međunarodnom trži&scaron;tu. Realizacijom nabavki iz partnerskih zemalja vi&scaron;estruko je povećana flota vi&scaron;enamenskih helikoptera i nabavljeni novi transportni avioni, isporučeni novi i modernizovani artiljerijski sistemi, povećan broj savremenih tenkova. Posebno ističemo uspostavljanje respektivne flote bespilotnih letelica i opremanje savremenim napadnim dronovima.U narednom periodu ključni zadaci su vezani za prijem i upotrebu borbenih aviona &bdquo;Rafal&ldquo; i dalje opremanje novim i modernizovanim PVO sistemima. U segmentu opremanja visoko tehnolo&scaron;kim naoružanjem povećaće se broj vazduhoplovnih i zemaljskih besposadnih platformi i unaprediti stepen njihove autonomnosti kroz primenu ve&scaron;tačke inteligencije i nastaviće se sa njihovom integracijom u sve vidove Vojske Srbije od najnižeg taktičkog do najvi&scaron;eg nivoa uz povećanje obima združenog dejstva posadnih i besposadnih platformi. Nastaviće se razvoj i opremanje komandno-informacionim sistemima u cilju daljeg unapređenja situacione svesnosti, sposobnosti komandovanja i skraćivanja vremena na pretnju.Stvaranje adekvatnih uslova za obuku kroz ubrzanu nabavku trenažera i simulatora, infrastrukturno uređenje poligona, streli&scaron;ta i vežbali&scaron;ta, kao i obezbeđenje znatnih količina manevarskih sredstava i artificija za obuku kako bi proces osposobljavanja tekao neprekidno, a posebno imajući u vidu mogućnost obuke većeg broja regruta, a &scaron;to je u funkciji stvaranja uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka.Jedan od najvećih izazova nove vlade biće, bez sumnje, odbrana na&scaron;eg suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji. Očuvanje na&scaron;e južne pokrajine u sastavu Srbije jeste na&scaron;a ustavna obaveza, ali i na&scaron; zavet, od koga nijedna vlada neće i ne sme odstupiti.Sponzori lažne države &#39;Kosovo&#39; obilato koriste sve rane koje su nanate na&scaron;oj zemlji tokom prethodnih meseci da daju novi zamajac promovisanju jednostranih agendi privremenih institucija samouprave u Pri&scaron;tini. Zato je od izuzetne važnosti da se složimo i ujedinimo u odbrani Kosova i Metohije i da to bude onaj najmanji zajednički sadržalac, oko kojeg moramo da se složimo na političkoj i dru&scaron;tvenoj sceni.Vlada će nastaviti da ulaže maksimalne napore, kako preko svoje Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tako i na nivou svakog pojedinačnog ministarstva i svakog javnog službenika u njemu, da na&scaron; narod u južnoj pokrajini opstane i ostane na vekovnim ognji&scaron;tima, za&scaron;tićen od progona i sa mogućno&scaron;ću da vodi normalan i dostojanstven život. Nećemo odustati od posebnih mera koje su uvedene kako bi svi na&scaron;i građani u pokrajini redovno primali plate i penzije i ostvarivali svoja prava, naročito na obrazovanje, socijalnu pomoć i zdravstvenu za&scaron;titu.Pobeda Srpske liste na izborima za skup&scaron;tinu privremenih instucija u Pri&scaron;tini, podvig je, ostvaren u nemogućim uslovima, i temelj za obnovu političke snage na&scaron;eg naroda na Kosovu i Metohiji. Ovaj uspeh pokazuje spremnost Srba na nepokolobljivu političku borbu i Vlada će im u toj borbi pomoći, kako bi ostvarili sve ono &scaron;to im garantuje međunarodno pravo, a naročito Briselski sporazum, za čiju punu primenu ćemo se neprestano zalagati na svakom mestu.Boreći se za opstanak i prava na&scaron;eg naroda u pokrajini nećemo zanemariti ni međunarodnu arenu, pre svega Ujedinjene nacije, ali i sve međunarodne organizacije, poput Saveta Evrope, Interpola i drugih, gde konstantno vreba opasnost da Pri&scaron;tina jednostrano, uz pravno nasilje i sponzorstvo sile, poku&scaron;a da ostvari svoje ciljeve.Promene kojima svedočimo u značajnim svetskim centrima političke moći, daju nam za pravo da izrazimo nadu da će se odnos prema pitanju Kosova i Metohije, pravima na&scaron;eg naroda u pokrajini i interesima Republike Srbije, makar za nijansu promeniti na bolje. Verujemo da će doslednost, principijelnost i konstruktivnost koju su na&scaron;a zemlja, njen pregovarački tim i njen predsednik iskazivali i dokazivali godinama, početi da se vrednuju na način koji će doprineti pobolj&scaron;anju uslova za život Srba i ostalih građana vernih Srbiji, zauzdavanju jednostranih akcija Pri&scaron;tine i normalizaciji stanja u lokalnim samoupravama sa srpskom većinom.Integralni razvoj je strate&scaron;ki pravac u okviru plana &#39;Srbija 2027&#39;, usmeren na ravnomerno unapređenje svih delova zemlje &ndash; od najrazvijenijih urbanih centara do najudaljenijih i do sada zapostavljenih krajeva. To je pristup koji ne podrazumeva samo ekonomski rast, već i ciljani podsticaj za razvoj turizma, za&scaron;tite životne sredine, kulture, poljoprivrede i socijalne inkluzije, uz puno po&scaron;tovanje specifičnosti i komparativnih prednosti svakog područja.U praksi, integralni razvoj je već doneo vidljive rezultate &scaron;irom Srbije. Zapadna Srbija je dobila novi turistički i ekonomski značaj kroz projekte kao &scaron;to su uređenje Ovčarsko-kablarske klisure, izgradnja modernih sadržaja, infrastrukture i novih turističkih atrakcija. To je dovelo do povratka ljudi u zavičaj, rasta interesovanja investitora i povećanog sme&scaron;tajnog kapaciteta.Na jugu Srbije, gde je decenijama nedostajala adekvatna infrastruktura, danas se povezuju op&scaron;tine, krajevi i ljudi. Rekonstruisani putevi, kao &scaron;to je veza preko Radan planine, otvaraju prostor za novi turistički, zdravstveni i ekonomski razvoj. Obnovljena su kulturno-istorijska nalazi&scaron;ta poput Caričinog grada, uređuju se banje, grade kulturni centri, muzeji, sportski tereni i hoteli. Paralelno se rade i infrastrukturni projekti od vitalnog značaja za svakodnevni život građana.Svi ovi projekti pokazuju da je moguće razvijati zemlju ne na bazi neefikasnih ulaganja, već kroz pametno planiranje, povezivanje institucija i podizanje standarda u pripremi i realizaciji. Rezultat je nova slika Srbije &ndash; zemlje u kojoj je svaki region deo zajedničke razvojne vizije, zemlje koja se priprema da 2027. godine na Svetskoj izložbi EKSPO u Beogradu pokaže sve svoje lepote, vrednosti i potencijale.U naredne dve godine, Vlada Republike Srbije će nastaviti da snažno ulaže u turističku infrastrukturu i omladinsku politiku, kao deo integralnog pristupa unapređenju kvaliteta života i ubrzanog razvoja lokalnih zajednica. U okviru kapitalnih investicija, u 2025. i 2026. godini realizovaće se osam velikih projekata &ndash; među kojima su izgradnja marina u Velikom Gradi&scaron;tu, Golupcu i kod Sombora, novog međunarodnog pristani&scaron;ta u Bano&scaron;toru, i brojnih projekata na Dunavu. Vrednost ovih ulaganja u 2025. godini iznosi 1,61 milijardu dinara, a u 2026. godini 200 miliona dinara.Istovremeno, za infrastrukturne projekte u turizmu biće izdvojeno dodatnih 953 miliona dinara, dok je za razvoj ruralnog turizma i ugostiteljstva planirano 150 miliona dinara. Preko 130 miliona dinara biće uloženo u promociju, edukaciju i trening u oblasti turizma, kao i 300 miliona dinara za vaučere za subvencionisano kori&scaron;ćenje usluga sme&scaron;taja, &scaron;to će omogućiti podr&scaron;ku za 30.000 domaćih turista.Ministarstvo kulture svoj rad u narednom periodu temelji na tri ključna pravca &mdash; strate&scaron;kom planiranju razvoja kulture i jačanju kapaciteta ustanova, za&scaron;titi kulturnog nasleđa, srpskog jezika i ćirilice, kao i intenzivnijem predstavljanju srpske kulture u regionu i svetu.Usvajanje nove Strategije razvoja kulture biće polazi&scaron;te za unapređenje pravnog okvira, infrastrukture i kadrovskih kapaciteta ustanova kulture. Planirano je i dono&scaron;enje novih zakona u oblasti pozori&scaron;ne umetnosti i za&scaron;tite nepokretnog kulturnog nasleđa, kao i formiranje Arheolo&scaron;ke mape Srbije. Poseban značaj pridaje se kapitalnim investicijama u muzeje i galerije &scaron;irom zemlje &mdash; od nove zgrade Istorijskog muzeja, preko rekonstrukcije biv&scaron;e po&scaron;te na Savskom trgu za Arheolo&scaron;ki muzej, do izgradnje novih paviljona i scenskih prostora. Istovremeno, nastavljaju se ulaganja u filmsku industriju i razvoj novih programa.Briga o kulturnom nasleđu uključuje obnovu manastira Hilandar i Manasija, za&scaron;titu Caričinog grada i kulturni razvoj Sremskih Karlovaca, ali i sistematski povratak srpskih kulturnih dobara iz inostranstva.Poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju jedan od najvažnijih ekonomskih i dru&scaron;tvenih resursa Srbije stoga će na&scaron;a politika u ovoj oblasti ostati usmerena na stabilnost i sigurnost proizvodnje hrane, podizanje konkurentnosti domaćih proizvođača, digitalnu i tehnolo&scaron;ku transformaciju sektora, kao i odgovor na klimatske izazove koji su sve če&scaron;ći.Za nas, ulaganje u poljoprivredu nije samo ekonomska mera &ndash; to je pitanje nacionalne suvereniteta i bezbednosti, demografske obnove sela i očuvanja načina života koji predstavlja identitet Srbije.Srpska poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajo uče&scaron;će u bruto domaćem proizvodu (BDP)-u, a svaka peta zaposlena osoba u Srbiji direktno ili indirektno zavisi od ove privredne grane. To je sektor koji tradicionalno ostvaruje spoljnotrgovinski suficit, &scaron;to jasno pokazuje da Srbija zna da proizvede, preradi i izveze. Zbog toga će nova Vlada posebnu pažnju usmeriti na jačanje svih karika ovog lanca pod motom &#39;od njive do trpeze&#39;.Ova vlada je čvrsto re&scaron;ena da stvori uslove za razvoj svih oblika poljoprivredne proizvodnje, od malih do velikih proizvođača, i da na svaki način podrži one koji nose budućnost ovog sektora. Srbija će biti konkurentan i pouzdan partner na globalnim trži&scaron;tima, ali i zemlja koja čuva svoje prirodne resurse i osigurava bolji život za sve svoje građane. Sistematski ćemo raditi na transformaciji poljoprivrede i prehrambenih sistema, kako bismo izgradili otporniji, održiviji i pravičniji agrarni model &mdash; onaj koji obezbeđuje prehrambenu sigurnost, unapređuje zdravlje ljudi i planete, i omogućava ravnopravno uče&scaron;će svih aktera, naročito mladih, žena i malih proizvođača.U cilju unapređenja zdravlja stanovni&scaron;tva, prioritet će se staviti na kvalitet poljoprivredno/prehrambenih proizvoda, sa posebnim akcentom na promociju proizvoda iz domaće prehrambene industrije kao i hranu proizvedenu na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.Pravo i pravda nisu samo temelji na&scaron;eg pravnog poretka &ndash; oni su temelji poverenja građana u državu. Zato ćemo u narednom periodu nastaviti sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema zasnovanu na ustavnom poretku, evropskim vrednostima i potrebama na&scaron;eg dru&scaron;tva. Srbija mora biti zemlja u kojoj se zakoni ne samo donose već se dosledno i sprovode.Uz temeljno sagledavanje nedostataka u praksi i potrebu usklađivanja s propisima Evropske unije, donosimo izmene ključnih zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva. Uskoro pred Skup&scaron;tinu upućujemo izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i Zakona o prekr&scaron;ajima.U cilju daljeg unapređenja pravosuđa, planira se dono&scaron;enje zakona koji se odnose na organizaciju i rad pravosudnih organa &ndash; od sudskih taksa do statusa sudija i javnih tužilaca, kao i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Radimo i na unapređenju sistema obrazovanja kroz novi Zakon o Pravosudnoj akademiji, kako bismo generacijama koje dolaze ostavili bolje uređeno i stručno, snažnije pravosuđe.Istovremeno, ispunjavamo obaveze iz pete runde evaluacije GREKO &ndash; unapređujemo zakone o sprečavanju korupcije, lobiranju i borbi protiv organizovanog kriminala. Na polju za&scaron;tite podataka i tajnosti pripremamo modernizovane zakone, koji odgovaraju tehnolo&scaron;koj realnosti 21. veka.Do kraja 2025. godine usvojićemo i ključne strate&scaron;ke dokumente: novu strategiju unapređenja pravosuđa, Nacionalnu strategiju za prava žrtava i svedoka, kao i akcione planove za borbu protiv korupcije i finansijske istrage.U oblasti zdravstva nastavićemo da re&scaron;avamo pitanje lista čekanja. Od 10. septembra liste čekanja su smanjene za vi&scaron;e od 30.000 tako &scaron;to su potpuno re&scaron;ene za sledeće oblasti: pregled skenerom, operacija katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva i koronarografija/kateterizacija srca, dok su liste čekanja za preglede magnetnom rezonancom re&scaron;ene svuda osim u tri ustanove u Vojvodini, gde je u toku re&scaron;avanje. Plan je da se najveća lista čekanja, za ugradnju kuka i kolena, re&scaron;i do kraja 2026. godine.Nastavićemo zapo&scaron;ljavanje zdravstvenih radnika iz dijaspore. Dosad se u Srbiju vratilo 65 zdravstvenih radnika iz celog sveta, a u ovom trenutku je u obradi jo&scaron; vi&scaron;e od stotinu zahteva. Nastavljamo i zapo&scaron;ljavanje najuspe&scaron;nijih diplomaca medicinskih fakulteta.Dalje ćemo raditi i na promociji preventivnih pregleda i skrining programa, posebno kroz kampanju &#39;Karavan zdravlja&#39;. Od kraja 2024. godine &#39;Karavan zdravlja&#39; je posetio 22 grada/op&scaron;tine.U saradnji sa Ministarstvom za javna ulaganja ulažemo i u zdravstvenu infrastrukturu &ndash; gradimo i rekonstrui&scaron;emo porodili&scaron;ta, kliničko-bolničke centre, bolnice, domove zdravlja. Trenutno su započete ili u planu aktivnosti na izgradnji novih objekata: Hitna pomoć u Beogradu, Tir&scaron;ova 2, GAK Narodni front na Bežanijskoj kosi, GAK Ni&scaron;, Op&scaron;ta bolnica u Kikindi, Op&scaron;ta bolnica Valjevo, Kliničko-bolnički centar Novi Pazar, Klinički centar Užice i Torlak.Projekat &#39;Prevencija i kontrola nezaraznih bolesti u Srbiji&#39;, koji se finansira sredstvima zajma Svetske banke u iznosu od 70,7 miliona evra, postao je efektivan u decembru 2024. i zavr&scaron;ava se u martu 2029. U okviru projekta je planirano ulaganje u primarnu zdravstvenu za&scaron;titu (mobilne ambulante, bronhoskopi, kolonoskopi, gastroskopi, ultrazvučni aparati) i bolnice (linearni akceleratori, aparati za magnetnu rezonancu, rekonstrukcija i opremanje Specijalne bolnice za rehabilitaciju Bukovička banja u Aranđelovcu, a planirani su i sistemi za centralizovanu pripremu citotoksične terapije za tri ustanove tercijarnog nivoa koje pružaju uslugu hemioterapije.Mnoge evropske države, uključujući i Srbiju, suočavaju se sa fenomenom tzv. demografske zime. Složeni demografski procesi, negativan prirodni prira&scaron;taj, pad nataliteta i potreba za većim angažovanjem države u podr&scaron;ci porodici predstavljaju najveće izazove u 21. veku. Odnos jedne zemlje prema budućnosti pokazuje se u njenoj populacionoj politici i merama za podsticaj nataliteta i roditeljstva. Snažna i stabilna porodica je temelj dru&scaron;tvenog i državnog razvoja. Zato će sistemska briga države o porodici, razvojna populaciona politika i jačanje demografske otpornosti stanovni&scaron;tva biti ključni zadaci Vlade Republike Srbije i u narednom mandatu.Država će izraditi Nacionalnu strategiju za porodicu i demografiju 2025&ndash;2035. i taj dokument biće prva sveobuhvatna državna strategija koja defini&scaron;e ciljeve, mere i institucije za za&scaron;titu porodice i demografsku obnovu.Intenzivirati rad na osnivanju Fonda &#39;Deca nam se rađala&#39;, u skladu sa zaključcima sa Svesrpskog sabora. Cilj ove javne institucije, koju bi zajednički osnovali organi Republike Srbije i Republike Srpske, bio bi formiranje i provođenje populacione politike, sistemsko finansiranje mera podr&scaron;ke porodicama, projekata lokalnih samouprava i razvoja usluga za decu, s jasnim kriterijumima i transparentnim nadzorom.Osnivanje Nacionalnog saveta za porodicu i demografiju, kao važan korak u osmi&scaron;ljavanju i sprovođenju politike usmerene ka unapređenju demografskog rasta. Savet, koji bi uključio predstavnike države, lokalnih zajednica i ostale relevantne dru&scaron;tvene aktere, pratio bi demografska kretanja i predlagao strate&scaron;ke mere za podsticanje rađanja i podr&scaron;ke roditeljstvu.Sistemsko unapređenje podr&scaron;ke trudnicama i porodiljama bez porodične za&scaron;tite.Stvaranje normativnih i materijalnih uslova za povećanje dečjeg dodatka. Potrebno je sagledati mogućnosti za izmenu uslova za ostvarivanje prava na dečji dodatak i iznosa dečjeg dodatka kako bi njime bio obuhvaćen veći broj porodica sa decom, &scaron;to bi doprinelo pobolj&scaron;anju materijalnih uslova porodice.Socijalna politika ostaje jedan od temeljnih prioriteta Vlade Republike Srbije. Nastaviće se mere aktivne politike zapo&scaron;ljavanja, uz poseban fokus na mlade &ndash; kroz pilot-program &bdquo;Garancija za mlade&ldquo;, koji je u toku u tri regiona i biće pro&scaron;iren na celu zemlju do 2027. godine. Novom Strategijom zapo&scaron;ljavanja za period 2027&ndash;2032. biće utvrđeni ključni ciljevi unapređenja trži&scaron;ta rada.U oblasti socijalne za&scaron;tite usvaja se Strategija 2025&ndash;2030, uz akcioni plan koji predviđa bolju dostupnost i kvalitet usluga, digitalizaciju, izgradnju nedostajućih kapaciteta, jačanje kadrova i borbu protiv siroma&scaron;tva i nasilja. Registar &#39;Socijalna karta&#39; doprineo je transparentnijem, bržem i pravičnijem pristupu pravima &ndash; vi&scaron;e od 200.000 građana je preko sistema dobilo informaciju da ima pravo na dodatna davanja.U oblasti invalidske za&scaron;tite usvojena je nova strategija, osnovana dva nova preduzeća za osobe s invaliditetom, a podržano je zapo&scaron;ljavanje preko 1.000 lica. Unapređen je i status boraca, a u pripremi je zakon o pravima nestalih lica. Usvajanjem Strategije bezbednosti i zdravlja na radu postavljeni su temelji za rad bez povreda, dok se Inspektorat za rad posebno bavi suzbijanjem rada &bdquo;na crno&ldquo; i za&scaron;titom radnih prava.Srbija nastavlja da gradi socijalno odgovorno dru&scaron;tvo gde svaki građanin ima pristup pravima, podr&scaron;ku i sigurnost koju država može da pruži.Očuvanje životne sredine nije samo pitanje budućnosti &ndash; to je pitanje na&scaron;e sada&scaron;njosti. Srbija danas pokazuje da zna i ume da ulaže u zeleni razvoj i da će životnu sredinu tretirati kao jedan od stubova dru&scaron;tva u 21. veku. Budžet Ministarstva za&scaron;tite životne sredine uvećan je vi&scaron;e od četiri puta u odnosu na 2020. godinu i u 2024. dostiže rekordne 23 milijarde dinara. To nije samo broj, to je dokaz da je za&scaron;tita prirode prioritet Vlade Republike Srbije.Klimatske promene, uporedo sa globalnim kretanjima u sferi ekonomije, finansija, raspoloživosti kritičnih sirovina, dostupnosti hrane i energije i, iznad svega, zdravlja populacije, neposredno utiču na preispitivanje strategija i predstavljaju poseban izazov za prilagođavanje kompanija novim okolnostima poslovanja. Porast razmene postojećih i raspoloživost novih proizvoda i usluga, prilagođenost lancima dobavljača, manja dostupnost prirodnih resursa i energije i sve veći uticaj digitalizacije i novih tehnologija zajedno kreiraju nove mogućnosti za održivi privredni razvoj i konkurentnost na međunarodnom trži&scaron;tu. Kriza i izazovi predstavljaju i mogućnost i &scaron;ansu za promene.Transformacija ka niskougljeničnoj i cirkularnoj privredi jedan je od najvećih dru&scaron;tvenih i ekonomskih izazova dana&scaron;njice. Ovo je ujedno prilika i podsticaj za unapređenje konkurentnosti domaće industrije, prilika za zeleni rast i povećanje plasmana roba i usluga na globalnom trži&scaron;tu.Realizujemo jednu od najvećih investicija u komunalnu infrastrukturu u na&scaron;oj istoriji: gradimo osam regionalnih centara za upravljanje otpadom, koji će obuhvatiti vi&scaron;e od dva miliona građana u 55 op&scaron;tina. Infrastruktura za kanalizaciju se pro&scaron;iruje &ndash; preko 50 km mreže je zavr&scaron;eno tokom 2024, a 330 km je u izgradnji u 11 lokalnih samouprava. U isto vreme, izgradnja ili rekonstrukcija postrojenja za preči&scaron;ćavanje otpadnih voda obuhvatiće sedam gradova i op&scaron;tina, čime će se obezbediti kapacitet za vi&scaron;e od 460.000 stanovnika.Zatvorili smo i sanirali 11 nesanitarnih deponija, a radovi su u toku na tri nove lokacije. Do 2027. godine, cilj je da 13% teritorije Srbije bude pod za&scaron;titom, uz preko 30% teritorije uključene u ekolo&scaron;ku mrežu. To je korak ka modernoj, odgovornoj i održivoj Srbiji.Posebno je značajan Projekat unapređenja kvaliteta vazduha &ndash; u &scaron;est visokozagađenih gradova vr&scaron;i se ga&scaron;enje starih kotlarnica na mazut i ugalj i prelazak na toplotne pumpe, bio-masu ili sistem daljinskog grejanja. To je borba za čist vazduh, za zdravlje na&scaron;e dece, za bezbedno okruženje.Srbija vi&scaron;e nije zemlja koja kasni za ekolo&scaron;kim trendovima. Srbija je zemlja koja preduzima konkretne korake i gradi sistem, zemlja koja razume da je zelena agenda jedina agenda koja obezbeđuje čistu vodu, zdrav vazduh, plodnu zemlju i kvalitetan život. Zato ćemo nastaviti &ndash; jo&scaron; jače, jo&scaron; brže i u punom kapacitetu. Zelena Srbija nije obećanje, zelena Srbija je realnost.Energetika je temelj razvoja jedne zemlje. Bez sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja energijom nema ni ekonomskog rasta, ni stabilnosti, ni dru&scaron;tvenog napretka. Zato su ključni prioriteti Vlade Republike Srbije usmereni ka izgradnji novih proizvodnih kapaciteta, ulaganjima u prenosnu i distributivnu mrežu, diverzifikaciji izvora i pravaca snabdevanja i unapređenju energetske efikasnosti.Najznačajniji strate&scaron;ki projekat u ovom trenutku je izgradnja reverzibilne hidroelektrane &bdquo;Bistrica&ldquo;, kapaciteta 656 MW, koja će služiti kao prirodna baterija za balansiranje električne energije iz obnovljivih izvora. Paralelno, u partnerstvu sa kompanijama iz Južne Koreje i SAD, gradimo solarne elektrane snage 1 GW sa baterijskim skladi&scaron;tima. Do 2028. EPS će znatno umanjiti zavisnost od uvoza energije, naročito u su&scaron;nim godinama. Vetropark &#39;Kostolac&#39; biće zavr&scaron;en 2025. godine, a nova postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani &#39;Nikola Tesla&#39; će omogućiti da 90% termokapaciteta bude usklađeno s ekolo&scaron;kim standardima.Diverzifikacija izvora snabdevanja nastavlja se izgradnjom gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji, kao i pro&scaron;irenjem skladi&scaron;ta u Banatskom Dvoru, &scaron;to će obezbediti veću sigurnost i fleksibilnost. Planirana je i izgradnja gasnih elektrana u Ni&scaron;u i Novom Sadu. U oblasti nafte, do 2027. godine zavr&scaron;ićemo naftovod ka Mađarskoj i skladi&scaron;te naftnih derivata u Smederevu kapaciteta 120.000 m&sup3;.Srbija gradi svoju energetsku budućnost korak po korak &ndash; uravnoteženo, odgovorno i u skladu s najvi&scaron;im standardima. Bez energije nema razvoja. A bez sigurne, zelene i dostupne energije nema ni sigurne budućnosti. Zato nećemo stati.U mandatu prethodne Vlade već smo započeli rad po ovim temama u skladu sa potrebama privrede. Cilj nam je da, u dijalogu sa privredom, radimo operativno na uklanjanju barijera u poslovanju na koje privreda ukazuje, &scaron;to će rezultirati snažnijim privrednim rastom, porastom ulaganja i izvoza na&scaron;ih proizvoda i usluga na inotrži&scaron;ta. Povećanje poverenja investitora i domaćih kompanija u predvidivost poslovnog okruženja u Srbiji rezultiraće boljim poslovnim rezultatima, novim radnim mestima i daljim porastom BDP-a. Snažna i otporna privreda ključna je za ekonomsku stabilnost zemlje.Sve ove mere imaju jedan zajednički cilj &ndash; jačanje srpske privrede, kroz direktnu podr&scaron;ku onima koji rade, zapo&scaron;ljavaju i ulažu u budućnost Srbije.Vlada Republike Srbije i Ministarstvo unutra&scaron;njih poslova temeljno i posvećeno planiraju aktivnosti kao odgovor na savremene bezbednosne pretnje i rizike, u kojem su bezbednost građana i bespo&scaron;tedna borba protiv svih vidova kriminala od prioritetne važnosti. Može se konstatovati da su u proteklom periodu policijski službenici upornim i posvećenim radom osigurali bezbednost građana i imovine, očuvali stabilan javni red i mir, bili konstantno na usluzi građanima, podigli nivo granične bezbednosti i bezbednosti saobraćaja i ostvarili zapažene rezultate u borbi protiv svih vidova kriminala, naročito u borbi protiv organizovanog kriminala, borbi protiv terorizma i visokotehnolo&scaron;kog kriminala.O svemu ovome govore izuzetni rezultati:U 2024. godini evidentiran je najmanji broj krivičnih dela u poslednjih 25 godina. Naime, ukupno je evidentirano 67.307 (70.252) krivičnih dela, &scaron;to je smanjenje od 4,2% u odnosu na 2023. godinu. Trend smanjenja broja krivičnih dela nastavljen je i u prvom kvartalu 2025. godine, kada je u odnosu na komparativni kvartal prisutno smanjenje od 7,1% (sa 16.546 na 15.365 krivičnih dela).Ostvaren je visok procenat rasvetljavanja najtežih krivičnih dela usmerenih protiv života i tela. U 2024. godini i u prvom kvartalu 2025. godine rasvetljena su sva ubistva i te&scaron;ka ubistva.Pokazana je spremnost i odlučnost u suprotstavljanju svim vidovima korupcije &ndash; sprovodi se kontinuirana akcija borbe protiv korupcije i finansijskog kriminala u svim segmentima dru&scaron;tva. Kroz dva kapitalna projekta planirano je podizanje kapaciteta specijalne i posebnih jedinica Ministarstva kroz nabavku 54 specijalna borbena i vatrogasna vozila.U okviru programiranja IPA (EU instrument za pretpristupnu pomoć) za period 2025&ndash;2027, koji je pokrenula Evropska komisija, odobrena su tri projekta za finansiranje: IPA 2025, u oblasti borbe protiv te&scaron;kog, organizovanog i visokotehnolo&scaron;kog kriminala, u iznosu od 8 miliona evra; IPA 2026, protiv ekolo&scaron;kog kriminala, u iznosu od 6,5 miliona evra i IPA 2027, za upravljanje granicom i borbu protiv prekograničnog kriminala, u iznosu od 5 miliona evra.Povodom inicijative za uspostavljanje Regionalnog biroa Interpola u Beogradu, sa kojom se saglasio Izvr&scaron;ni komitet Interpola, a Vlada RS usvojila 5. aprila 2024. godine, formirana je Radna grupa Ministarstva unutra&scaron;njih poslova sa zadatkom da omogući brže i efikasnije sprovođenje svih neophodnih procedura u cilju uspostavljanja Regionalnog biroa, kao i koordinacije svih aktivnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou.Ministarstvo unutra&scaron;njih poslova će do 2027. godine svoje postupanje usmeriti na nastavak sprovođenja procesa u okviru Reformske agende Republike Srbije za dostizanje ciljeva iz Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i na reforme u cilju dobijanja merila za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 &ndash; Pravda, sloboda i bezbednost.U normativnom smislu, proces reforme ostvariće se kroz usvajanje Zakona o unutra&scaron;njim poslovima, Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutra&scaron;njih poslova, Zakona o sprečavanju trgovine ljudima i za&scaron;titi žrtava i Zakona o oružju i municiji. Planirana je reforma kroz usvajanje i primenu novih dokumenata javnih politika u oblasti kontrole malog i lakog oružja, oblasti trgovine ljudima i oblasti terorizma i nasilnog ekstremizma.Čvrsto opredeljenje nove Vlade biće nastavak politike nulte tolerancije i borba protiv kriminala i korupcije, u kojoj neće biti za&scaron;tićenih ni po osnovu partijske knjižice ni po bilo kom drugom osnovu.Nalazimo se pred velikim godi&scaron;njicama, koje su duboko potresle srpski narod na Balkanu. Tragično nasleđe etničkog či&scaron;ćenja Srba sa njihovih vekovnih ognji&scaron;ta u Lici, Dalmaciji, Kordunu, Baniji i Zapadnoj Slavoniji 1995. godine ostavilo je duboku ranu, koju i dalje lečimo.Ovo stradanje, najveći progon nekog naroda u Evropi posle Drugog svetskog rata, obeležićemo dostojanstveno i uvek mu se vraćati kroz kulturu sećanja, naučne i pravne analize i sudske procese, sa ciljem da se nikada vi&scaron;e ne ponovi i da se život srpskog naroda u Hrvatskoj u najvećoj mogućoj meri obnovi i bude dostojan čoveka i građanina Evrope.Dejtonski mirovni sporazum iz iste godine jeste ona svetla tačka, ono nasleđe mira i okončanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Slovo tog istorijskog dokumenta mora biti živo i po&scaron;tovano danas, kao i dana kada je stupio na snagu, jer samo kroz mir, dijalog dva entiteta i tri konstitutivna naroda može da se ostvari napredak u međunacionalnim odnosima i kvalitetu života.Republika Srbija je jedna od strana koje garantuju za pravnu ali i moralnu snagu ovog sporazuma i ona će tu svoju ulogu i u narednom periodu ozbiljno shvatati. Nastavićemo da negujemo posebne veze sa Republikom Srpskom i da pomažemo srpski narod u Bosni i Hercegovini, po&scaron;tujući Dejton, ne ugrožavajući nikoga, pružajući uvek ruku, spremni na svaki dijalog sa Bo&scaron;njacima i Hrvatima.Nastavićemo da pomažemo na&scaron;im sunarodnicima u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji da budu punopravni građani država u kojima žive i čijem razvoju doprinose, a da uvek osećaju po&scaron;tovanje, pažnju i podr&scaron;ku njihove matice Srbije.Republika Srbija je u svom ustavnom uređenju definisana kao sekularna država, &scaron;to implicira razdvajanje državnih organa i crkve, odnosno verskih zajednica. U skladu s ovim principom, sve tradicionalne verske zajednice koje deluju na teritoriji Srbije uživaju punu ravnopravnost pred zakonom i imaju garantovana jednaka prava u ostvarivanju svojih verskih sloboda i aktivnosti.Sa punim razumevanjem prihvatam činjenicu da verske zajednice imaju legitimnu potrebu da zauzimaju javne stavove i iznose svoja mi&scaron;ljenja po različitim pitanjima koja direktno ili indirektno utiču na verski život njihovih pripadnika. Uvek ću sa velikom pažnjom i osećajem za važnost saslu&scaron;ati sve argumente i stavove koje predstavnici verskih zajednica budu iznosili.Svaki dostojnik Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, drugih tradicionalnih hri&scaron;ćanskih zajednica, Islamske zajednice i Jevrejske zajednice u Srbiji može da računa na mene kao na adekvatnog, otvorenog i konstruktivnog sagovornika. Verujem da ćemo kroz zajednički dijalog i uzajamno po&scaron;tovanje kontinuirano raditi na izgradnji jo&scaron; čvr&scaron;ćeg sklada i međusobnog razumevanja u na&scaron;em dru&scaron;tvu.Srbija ima dugu i bogatu istoriju koegzistencije različitih vera i verskih tradicija. Ona je bila, jeste i čvrsto verujem da će i u budućnosti ostati značajan primer verske tolerancije i međusobnog uvažavanja na regionalnom i &scaron;irem, evropskom nivou. Ovaj dragoceni aspekt na&scaron;eg dru&scaron;tva ćemo s posebnom pažnjom čuvati i unapređivati za buduće generacije.Po&scaron;tovanje ljudskih prava predstavlja temelj svakog demokratskog dru&scaron;tva. Sloboda, dostojanstvo, jednakost i pravna sigurnost pripadaju svakom pojedincu bez izuzetka. Obaveza svake države je da aktivno &scaron;titi te vrednosti, a na&scaron;a odgovornost je da izgradimo institucije koje to garantuju u praksi &mdash; za svakog građanina, u svakom trenutku.Kada je reč o ženama, one zaslužuju duboko po&scaron;tovanje celog dru&scaron;tva. Žena je izvor života, snaga porodice i temelj na&scaron;e zajednice. Njena uloga je nezamenljiva, bilo u porodici, na radnom mestu ili u javnom životu. Svako nasilje prema ženi zaslužuje najo&scaron;triju osudu. Prema ženama se mora odnositi sa dostojanstvom i uvažavanjem, a država mora biti dosledna i beskompromisna u za&scaron;titi njihove bezbednosti.U Srbiji svaka žena mora imati i imaće ista prava i mogućnosti kao i svaki mu&scaron;karac. Gradimo dru&scaron;tvo jednakih &scaron;ansi, u kojem niko ne sme biti diskriminisan po bilo kom osnovu &ndash; bilo da je u pitanju pol, vera, etnička pripadnost ili poreklo. To je Srbija za koju se zalažemo.U temeljima svakog civilizovanog dru&scaron;tva leži bezuslovno po&scaron;tovanje ljudskog dostojanstva i osnovnih prava svakog pojedinca. Ova prava su univerzalna, nedeljiva i neprikosnovena i pripadaju svakom čoveku.Među ovim pravima posebno mesto zauzimaju prava nacionalnih manjina, čije je po&scaron;tovanje od su&scaron;tinskog značaja za stabilnost, prosperitet i harmoniju svake države.Nacionalne manjine predstavljaju dragoceno bogatstvo svakog dru&scaron;tva.Njihova jedinstvena kultura, tradicija, jezik i istorija doprinose raznolikosti i obogaćuju dru&scaron;tvo u celini.Pravo na očuvanje i izražavanje svog identiteta je fundamentalno ljudsko pravo. Za nacionalne manjine ovo uključuje pravo na kori&scaron;ćenje svog jezika u privatnom i javnom životu, obrazovanje na svom jeziku, negovanje svoje kulture i tradicije, osnivanje kulturnih institucija i uče&scaron;će u dono&scaron;enju odluka koje se tiču njihovog položaja i budućnosti.Kada se ova prava garantuju i efikasno &scaron;tite, pripadnici nacionalnih manjina se osećaju ravnopravnim građanima, &scaron;to jača njihovu lojalnost državi i podstiče njihov aktivni doprinos dru&scaron;tvenom razvoju.Po&scaron;tovanje prava manjina nije samo moralna i pravna obaveza već i ključni faktor za izgradnju inkluzivnog, demokratskog i prosperitetnog dru&scaron;tva.Samo u dru&scaron;tvu koje uvažava različitost i garantuje jednaka prava za sve svoje građane mogu se stvoriti uslovi za istinski napredak i blagostanje.Iskreno verujem da je moguće postići istorijski dogovor između Srba i Bo&scaron;njaka. Harmonija koju smo izgradili u Ra&scaron;koj oblasti &ndash; ili Sandžaku, kako je zovu na&scaron;i bo&scaron;njački sugrađani &ndash; predstavlja snažan primer jedinstva i zajedni&scaron;tva.Na&scaron; cilj je da tvorimo zajedničku budućnost i da Srbija bude domovina svih njenih građana.Istu bliskost i razumevanje želimo i sa na&scaron;im sugrađanima mađarske nacionalnosti. Tokom protekle decenije Srbija je ostvarila istorijske rezultate na zajedničkom sagledavanju i razumevanju hiljadugodi&scaron;nje zajedničke istorije Srba i Mađara. Mađari koji žive u Srbiji dragocena su spona sa prijateljskom i partnerskom državom Mađarskom, sa kojom gradimo strate&scaron;ku saradnju koja će tek doneti zrele plodove na kulturnom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom planu.Brojna romska zajednica u na&scaron;oj zemlji daje sve veći doprinos na&scaron;em dru&scaron;tvenom životu i biće predmet posebne državne pažnje, kako bi se nastavilo sa njenim ekonomskim, obrazovnim, kulturnim i svakim drugim jačanjem i uključivanjem u dru&scaron;tvene procese.Nastavićemo praksu intenzivnog dijaloga i kvalitetnih politika usmerenih ka albanskoj nacionalnoj manjini, sa ciljem da ona uzme puno uče&scaron;će u svim razvojnim procesima koji se odvijaju u na&scaron;em dru&scaron;tvu.Nećemo zapostaviti ni prava i potrebe na&scaron;ih građana koji čine manje brojne nacionalne zajednice poput Slovaka, Hrvata, Rumuna, Bunjevaca, Vlaha, Makedonaca, Goranaca, Rusina i svih ostalih koji sačinjavaju mozaik nacionalne raznolikosti na&scaron;e zajedničke zemlje Srbije.Republika Srbija je u proteklom periodu napravila istorijske iskorake u oblasti sporta. Zahvaljujući sistemskoj podr&scaron;ci države, na&scaron;i sportisti i sportistkinje beleže izuzetne uspehe na najznačajnijim međunarodnim sportskim takmičenjima, a Srbija je prepoznata kao pouzdan partner u organizaciji najvećih globalnih sportskih događaja.Osnovni prioriteti rada Ministarstva sporta biće:Dosledna primena međunarodnih konvencija, uključujući borbu protiv name&scaron;tanja utakmica, sprečavanje nelegalnog klađenja, suzbijanje nasilja na sportskim priredbama i borbu protiv dopinga.Izrada i usvajanje novih javnih politika: dono&scaron;enje nove Strategije razvoja sporta 2025 &ndash; 2035 i novog Zakona o sportu, kao pravnog i institucionalnog okvira za unapređenje sportskog sistema u kontekstu demografskih izazova, globalnih trendova i sve veća integracija savremenih tehnologija, posebno u oblasti ve&scaron;tačke inteligencije.Jačanje kulture fizičke aktivnosti, naročito među decom i adolescentima, kao i puna inkluzija žena, starijih lica i osoba s invaliditetom u sportski život.Primena savremenih tehnologija u sportu, s posebnim naglaskom na ve&scaron;tačku inteligenciju i digitalna re&scaron;enja u procesima sportskog treninga, upravljanja i analitike.Dame i gospodo,Braćo i sestre,Iako neki bezuspe&scaron;no poku&scaron;avaju da ospore rezultate progresa i napretka koje smo načinili poslednjih godina, ipak je jasno da se mi nalazimo u dobu nacionalnog i ekonomskog poleta. Po&scaron;tovanje u inostranstvu koje smo zadobili u periodu vođstva predsednika Vučića jeste istorijsko. Danas Srbija ravnopravno komunicira i sa istokom i sa zapadom kao i sa severom i sa jugom planete. Takvu Srbiju, koja grabi ka uspehu, poku&scaron;avaju da destabilizuju oni centri moći koji nam ne žele ni&scaron;ta dobro. Mi se nalazimo u prelomnoj fazi na&scaron;e državne i nacionalne obnove i sada moramo na unutra&scaron;njem planu uspostaviti red i puno po&scaron;tovanje Ustava i zakona.Besmrtni kralj Petar Prvi Oslobodilac govorio je &#39;Ustav i sve ustavne garantije za slobodu i prava narodna, te osnove pravilnog i sretnog razvitka i napretka narodnog i državnog života, za mene su svetinje, koje ću vazda najbrižljivije po&scaron;tovati i čuvati.&#39; U toj rečenici vidim jednostavan i jedini ispravni program za onoga kome ovaj dom treba da ukaže poverenje.Ustav je dokument na čijoj pravilnoj primeni ću neprestano insistirati. A kada to kažem, i sa ovoga mesta jasno i glasno napominjem da su autonomne pokrajine Kosovo i Metohija kao i Vojvodina sastavni deo teritorije suverene Srbije, da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i &scaron;tite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji, u skladu sa Ustavom. Ovoga se načela u Srbiji moraju pridržavati svi. Da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive jednako i ravnopravno i da mora da funkcioni&scaron;e vladavina prava, socijalne pravde, građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.Po&scaron;tovani narodni poslanici, predlažem da članovi buduće Vlade Republike Srbije budu:1) Sini&scaron;a Mali, za prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija;2) Ivica Dačić, za potpredsednika Vlade i ministra unutra&scaron;njih poslova;3) Adrijana Mesarović, za potpredsednika Vlade i ministra privrede;4) prof. dr Dragan Glamočić, za ministra poljoprivrede, &scaron;umarstva i vodoprivrede;5) Sara Pavkov, za ministra za&scaron;tite životne sredine;6) Aleksandra Sofronijević, za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;7) Dubravka Đedović Handanović, za ministra rudarstva i energetike;8) Jagoda Lazarević, za ministra unutra&scaron;nje i spoljne trgovine;9) Nenad Vujić, za ministra pravde;10) Snežana Paunović, za ministra državne uprave i lokalne samouprave;11) Demo Beri&scaron;a, za ministra za ljudska i manjinska prava i dru&scaron;tveni dijalog;12) Bratislav Ga&scaron;ić, za ministra odbrane;13) Marko Đurić, za ministra spoljnih poslova;14) Nemanja Starović, za ministra za evropske integracije;15) prof. dr Dejan Vuk Stanković, za ministra prosvete;16) dr Zlatibor Lončar, za ministra zdravlja;17) Milica Đurđević Stamenkovski, za ministra za rad, zapo&scaron;ljavanje, boračka i socijalna pitanja;18) Jelena Žarić Kovačević, za ministra za brigu o porodici i demografiju;19) Zoran Gajić, za ministra sporta;20) Nikola Selaković, za ministra kulture;21) Milan Krkobabić, za ministra za brigu o selu;22) akademik Bela Balint, za ministra nauke, tehnolo&scaron;kog razvoja i inovacija;23) Husein Memić, za ministra turizma i omladine;24) prof. dr Boris Bratina, za ministra informisanja i telekomunikacija;25) Darko Gli&scaron;ić, za ministra za javna ulaganja;26) Novica Tončev, za ministra bez portfelja;27) Đorđe Milićević, za ministra bez portfelja;28) Usame Zukorlić, za ministra bez portfelja;29) dr Nenad Popović, za ministra bez portfelja;30) Tatjana Macura, za ministra bez portfelja.Moja nada i vera jesu da će moj rad biti od koristi za Srpstvo, za moj mili narod u kome sam rođen, kako je to govorio Nikola Tesla. Ja ću se ovoga programa držati dok Srbija bude smatrala da smo joj ja i moj kabinet potrebni. Biću verni sluga svoje domovine i njen predani delatnik i radnik. Pobeda Srbije biće jedino merilo na&scaron;ih zajedničkih napora. Ona jedina mora biti večna, sigurna, snažna i spokojna i njoj jedinoj moramo podrediti sve. Sve ovo &scaron;to rekoh, neka tako bude, tako nam svima Bog pomogao.Neka živi večno slobodna i nezavisna otadžbina na&scaron;a Republika Srbija&quot;, rekao je.

Ekspoze Đura Macuta: Evo šta je rekao budući premijer

9 Komentari