Pesah, možda najlepši jevrejski praznik

I ove godine je april važan mesec za mnoge svetske religije: Bajramom se zavr&scaron;io muslimanski mesec posta, Ramazan, Jevreji imaju Pesah koji počinje u subotu 12. aprila i zavr&scaron;ava se 20. aprila, kada hri&scaron;ćani budu slavili Uskrs.Pesah ili Pasha je uvek od 15. do 21. meseca nisana po jevrejskom lunarnom kalendaru, ali ti dani donekle variraju po uobičajenom, gregorijanskom kalendaru.Vi&scaron;e nego bilo koji drugi jevrejski praznik, Pesah se slavi kod kuće, u krugu porodice i prijatelja. I slave ga čak i Jevreji koji se smatraju sekularnim i koji se ne drže verskih pravila.&Scaron;ta se slavi na Pesah?Jevreji na Pesah slave posebnu vezu sa Bogom, i slobodu - kraj ropstva u kojem su živeli u Egiptu pre vi&scaron;e od 3000 godna, u vreme faraona. Hebrejska reč &bdquo;Pesah&rdquo; znači &bdquo;preskočiti&rdquo;, &bdquo;biti po&scaron;teđen&rdquo; i govori o dokazu Božije intervencije u istoriji jevrejskog naroda.U Starom Zavetu, u 2. Mojsijevoj knjizi, kaže se da, nakon &scaron;to je faraon odbio da oslobodi Izraelite, a &scaron;ta su ga po Božijem nalogu molili Mojsije i Aron, Bog je posle svakog odbijanja na Egipćane poslao po&scaron;ast, njih deset:krv (na nekoliko dana, voda se pretvara u krv), žabe, komarce, muve, stočnu kugu, crne čireve na ljude i životinje, grad, skakavce, neprestani trodnevni mrak i kao poslednju desetu po&scaron;ast - smrt svih prvorođenih ljudi i životinja. Uoči desete po&scaron;asti, takođe po Božijem nalogu, Jevreji su svoje domove obeleželi krvlju žrtvenog jagnjeta - da bi se znalo gde su i kako bi bili po&scaron;teđeni. Kada je lelek probudio faraona čija porodica nije bila po&scaron;teđena - odmah je pustio Jevreje da odu iz Egipta i sa sobom povedu svoje životinje, kako su i tražili.Nakon &scaron;to su Jevreji u svitanje, na brzinu i napustili Egipat, tako brzo da ni hleb nije stigao da uskisne, počela je odiseja kroz pustinju&hellip; a kada su stigli do planine Sinaj, Mojsije je primio deset Božijih zapovesti&hellip;Kako se slavi Pesah?Obeležavanje Pesaha tesno je povezano sa pomenutom biblijskom pričom: kaže da na Pesah svaki Jevrej treba da se oseća kao da je lično bio u ropstvu, i potom oslobođen. Održava se Post prvenca: u znak zahvalnosti za po&scaron;tedu: dan uoči Pesaha i večernje seder gozbe, poste svi jevrejski mu&scaron;ki prvorođeni. Deca mlađa od 13 godina nisu obavezna da poste, umesto njih posti otac.Tokom svih dana Pesaha jede se beskvasni hleb maca ili macot, od kojeg se pravi sva&scaron;ta: od knedli za supu, preko omleta, do slatki&scaron;a.A na trpezi uoči Pesaha, na sederu, obavezna je tacna na kojoj se nalaze &bdquo;jela&quot; koje podsećaju na izlazak iz Egipta.Pre nego &scaron;to počne stvarna gozba, ta jela se jedu zajedno, prema utvrđenom ritualu uz čitanje iz Hagade - knjige u kojoj se opisuje izlazak iz Egipta, isprepletan molitvama, kratkim pevanjima. Čitav ritual može da potraje satima.Na seder tacni je - slana voda koja predstavlja suze koje su Izraelti prolili u Egiptu. Tokom ceremonije neke od namirnica se umoče u slanu vodu i tako jedu, a to su na primer gorke biljke koje podsećaju koliko je gorak i težak život bio u ropstvu u Egiptu, biljke koje rastu u zemlji...Svako od tih ritualnih jela ima svoje ime. Pa se tako me&scaron;avina vina, rendanih jabuka i mlevenih ora&scaron;astih plodova - koja treba da podseća na glinu od koje su Jevreji u Egiptu morali da prave cigle - zove Haroset.Na tacni je i Seroa - jagnjeća kost sa ostacima mesa - koja podseća na žrtveno jagnje u noći uoči Pesaha, izlaska iz Egipta u slobodu. U određenim intervalima piju se četiri ča&scaron;ice ko&scaron;er vina.A onda kreće gozba, sa glavnim jelom - jagnjećim pečenjem. Jevreji u Nemačkoj i istočnoj Evropi obavezno serviraju i Gefilte fi&scaron; - obično je to &scaron;aran pripremljen na poseban način. Naravno da svaka porodica ima svoj recept, za to, prilično komplikovano jelo. Ukratko: riba se očisti, skuva, samelje, začini i onda ponovo vrati u svoju kuvanu kožu. Sve to traje satima. Jo&scaron; drevnih rituala i običajaI uop&scaron;te, Pesah je praznik za koji su potrebne velike pripreme, uključujući posebno detaljno či&scaron;ćenje doma: skoro sve žitarice koje su bile 18 minuta u kontaku sa vodom - smatraju se kiselim i stoga nepodobnim da budu u kući za vreme Pesaha.To važi i za sva pića koja se od njih prave. Dakle - za Pesah nema piva, votke ili viskija. Može kalvados, tekila, loza ili &scaron;ljivovica.Postoji i običaj da se sve to nedozvoljeno jelo i piće - proda, obično kom&scaron;ijama koji nisu Jevreji, i onda otkupi posle Pesaha. Po&scaron;to je praznik prastar i do detalja regulisan, svaki i od tih običaja ili pravila - ima svoje ime.A da ne govorimo o tome &scaron;to u danima Pesaha ne sme da se koristi posuđe i pribor za jelo koji se inače korisiti tokom godine. Neke porodice ortodoksnih Jevreja imaju posebne kuhinje u kojima se hrana sprema samo za Pesah.Neobičan je ritual na dan uoči Pesaha, kada otac porodice po kući traži sve &scaron;to je narednih dana nedozvoljeno, pa čak i mrvice hleba ili keksa, kojih sigruno ima u svakoj kući sa decom, uprkos detaljnoj pretrazi. I zato onda otac u podne označava kraj potrage rečima: &bdquo;Ono &scaron;to nisam na&scaron;ao, ne postoji!&quot; &Scaron;alom! Večeras je seder veče, na kojem je po Jevanđeiljma i Isus iz Nazareta, vi&scaron;e od hiljadu godina posle izlaska Jevreja iz Egipta, svoje učenike okupio na večeri, poslednji put na slobodi među ljudima.

Pesah, možda najlepši jevrejski praznik

0 Komentari