Jedan od vodećih nemačkih istoričara: Ovo je možda poslednje leto u miru; "Ako Rusi pređu most ka Estoniji…"

On kaže da će, možda vrlo brzo, ruski predsednik Vladimir Putin staviti na veliki test ceo Zapad.U razgovoru za &quot;Dojče vele&quot;, Najcel je najpre rekao da je govorio o najgorem scenariju: &quot;Niko ne može da prorekne budućnost. Ona je maglovita. Niko zbilja ne zna &scaron;ta Putin hoće ili čini.&quot;Kako kaže, američki predsednik Donald Tramp destruktivan je prema NATO, dok istovremeno radi na &quot;negativnom mirovnom sporazumu u Ukrajini&quot;.&quot;To oslobađa Putinove snage da rade druge stvari. A za jesen je u Belorusiji najavljen veliki vojni manevar &#39;Zapad&#39;&quot;, kaže on, podsećajući da je &quot;vojni manevar&quot; iz 2021. zapravo bio raspoređivanje vojske za udar na Ukrajinu. Putin će nas testirati, kaže S&ouml;nke Neitzel u razgovoru s @MKuefner 👇 pic.twitter.com/jFKdy42dKw&mdash; DW Balkan BHS (@dw_balkan) April 9, 2025 Putinova računicaNjegov zaključak je da bi NATO, a posebno Nemačka, morali da &quot;ubrzaju&quot; jačanje odbrane. Jer Putin, kako kaže, neće čekati da NATO ojača pre nego &scaron;to eventualno udari na neku članicu zapadne vojne alijanse.&quot;Posebno u Nemačkoj mnogi misle: &#39;Pa dobro, jo&scaron; imamo mir&#39;. Ali ja kažem da nemamo. Nismo ni u ratu. Mi smo u nekom međustanju. I mislim da treba da se spremimo i ubrzamo&quot;, dodaje Najcel.On veruje da su ocene da je Putin &quot;lud&quot; potpuno beskorisne. &quot;Mislim da on ima sopstvenu računicu. To za nas otežava stvari jer, ako hoćete, mi se vodimo drukčijom gramatikom. Međunarodno pravo, ne smeju se kr&scaron;iti granice i tako dalje. Dok Putin ima drugi racio.&quot;&quot;Iz njegovog ugla, zemlja poput Ukrajine, koja sve vi&scaron;e i vi&scaron;e postaje deo Zapada i razvija demokratiju, postaje opasnost za njegov međunarodni poredak&quot;, dodaje istoričar.Najcel iz Putinovih govora i&scaron;čitava staru rusku ideju o hegemoniji u Evropi i proterivanju američkog uticaja. Ne radi se tu, kaže, samo u Donbasu u Ukrajini. &quot;Ovo je sudar Zapada i Rusije&quot;, navodi.&quot;Razumno je da budemo spremni&quot;U Nemačkoj se pak o tome vode žive debate. Ima li u svemu i krivice NATO? &Scaron;ta činiti dalje? Kako sprečiti eventualni veliki sukob?To će biti i glavni zadatak iduće vlade u Berlinu koju će predvoditi demohri&scaron;ćanin Fridrih Merc u koaliciji sa socijaldemokratama. Na pitanje &scaron;ta ta vlada u ovom pogledu treba da radi, Najcel kaže:&quot;Zato &scaron;to ne znamo &scaron;ta donosi budućnost, mislim da je razumno da budemo spremni.&quot;&quot;Evropa od 2014. i invazije na Krim govori o jačanju svoje odbrane. Beskrajne priče, priče, priče i priče. Ursula fon der Lajen i drugi. Te Evropa treba da bude jedinstvena, te bla-bla-bla&quot;, ocenjuje Najcel. Malo toga je stvarno urađeno, pa i u Nemačkoj, kako kaže. I to iako je 2022. godine određen specijalan dodatni budžet za Bundesver od sto milijardi evra.&quot;Ali ako polazimo od toga da Evropa treba da bude u stanju da se brani, da bude spremna na borbu, ima jo&scaron; mnogo da se uradi. To treba da bude u fokusu nove vlade&quot;, dodaje vojni istoričar.Najcel smatra da uloga nemačkog Bundesvera u NATO i Evropi treba da bude prevashodno ona kopnene armije. &quot;Mi smo tradicionalno kopnena sila. A drugi, Britanci i Francuzi, vi&scaron;e mogu da doprinesu vazduhoplovnim snagama i mornaricom i nuklearnom silom i specijalnim jedinicama.&quot;Prema njegovim rečima, nemačka armija kao da je zaspala početkom 2000-ih godina. Potrebno je, smatra, mnogo moderne tehnike, dronova, obuka. A jedan od problema je spora birokratija, koja koči modernizaciju.Ako Rusi pređu most ka Estoniji&hellip;&quot;Veliki je ovo izazov za Zapad i Evropljane, jer smo se mnogo oslanjali na Sjedinjene Države kod pitanja na&scaron;e bezbednosti. A sada svedočimo promeni, novom kalibriranju arhitekture zapadne odbrane. To traži neko vreme, jer je ovo sistem koji je trajao 75 godina&quot;, navodi Najcel.Ishod je, kaže, neizvestan. Te&scaron;ko je sada i reći da li američki predsednik Tramp recimo stoji iza Člana 5 ugovora o NATO. Taj član predviđa da cela Alijansa odgovara na napad na bilo koju njenu članicu.&quot;Dakle, najgori scenario je da zavr&scaron;imo u ratu s Rusijom. Ili da potpadnemo pod ruski pritisak i odbijemo da se borimo. Ili najbolji scenario &ndash; da u Ukrajini bude mir, da SAD ostanu u Evropi, da se Evropljani naoružaju i da imamo deceniju mira&quot;, nabraja sagovornik DW.Govoreći o mogućim scenarijima daljih ruskih napada, Najcel je prilično siguran da će Putin dalje testirati Zapad &quot;hibridnim ratom&quot;, recimo uni&scaron;tavanjem podvodnih kablova u Baltičkom moru ili političkim podrivanjem.&quot;A možda dođe do situacije, ove jeseni ili kasnije, da ruske brigade pređu most u Narvi u Estoniji i kažu da je to sad ruska teritorija. Kakva je tada na&scaron;a reakcija?&quot;, pita se Najcel.&quot;Mislim da tu treba da budemo vrlo jasni, kao u Hladnom ratu &ndash; ako pređe&scaron; ovu liniju, onda smo u ratu&quot;, dodaje. &quot;Takva vrsta odvraćanje je, po mom sudu, najbolji način da se rat spreči.&quot;

Jedan od vodećih nemačkih istoričara: Ovo je možda poslednje leto u miru; "Ako Rusi pređu most ka Estoniji…"

25 Komentari