Jedan Beograđanin na zboru na Novom Beogradu: Evo kako sve to izgleda

Pro&scaron;le nedelje dobio sam poziv na zbor na Novom Beogradu. Svaki blok ili njih nekoliko udružuju se i narod se okuplja, kažu, svi imaju pravo glasa. Nisam želeo to da propustim, kao Beograđanin u pedesetim godinama želim da se pitam, da čujem &scaron;ta se to nudi i promovi&scaron;e, prenose mediji jedno zapažanje.Takozvani &quot;crveni parkić&quot; između blokova 9A, 11B i 11C, oko dvanaest časova. Narod pristiže, vidim ima nas preko 70, 80. Nije malo. Ubrzo jedna žena uzima megafon i obraća se okupljenima, koji prilaze ne bi li je bolje čuli.Kaže: &quot;Ovo je inicijalni zbor, da vidimo koliko će da vas se odazove i da postavimo ciljeve&quot;.Nakon uvoda u kojem je rekla da bi trebalo da brinemo o svom kraju, da sarađujemo za dobrobit na&scaron;e okoline, da je moj problem i tuđi, kao &scaron;to je tuđi i moj, ugledao sam crvenu &scaron;aku nacrtanu na megafonu. Hm, pri&scaron;ao sam malo bliže, u tom prvom prstenu bile su neke žene poluobrijanih glava s bedževima, ličile su mi na političke aktivistkinje. Očekivao sam da svakog trenutka uzmu megafon i da se obrate skupu.Ali umesto toga čuo sam da ne&scaron;to zuji iznad moje glave. Pogledah gore, kad ono dron, snima nas, ne znam ni ja zbog čega, ako smo se spontano okupili? Ubrzo mlađi, ali prosed mu&scaron;karac uzima megafon i kaže kako moramo &scaron;ire da delujemo, kako ne bi trebalo da se promene vr&scaron;e samo na lokalu, nego na nivou čitave države i da svi moramo da se udružimo ne bi li režim pao. Sad već počinje da liči na politički skup.Osvrćem se ja, osvrću se mnogi oko sebe, pitajući se verovatno isto &scaron;to i ja: &quot;&Scaron;ta ja ovde radim? I da li je moguće da sam u ovim godinama tako lako prevaren?&quot;.Potom jedna starija žena uzima megafon i obraća se skupu. Kaže kako sve može da se re&scaron;i ako ljudi imaju volju i da je ona uspela da re&scaron;i probleme u svojoj zgradi. Počinje da navodi konkretne situacije. Sad opet poverovah da sam na pravom mestu, sve dok ne čuh razgovor ove dve aktivistkinje iz prvog reda kako se me&scaron;kolje i jedna drugoj kažu &quot;Sklanjaj ovu, sve će da upropasti. Mora to žustrije, ni&scaron;ta konkretno nisu rekli&quot;.Hm, sad se opet pitam ko to nije rekao i &scaron;ta konkretno. Ova starija gospođa, možda koju godinu starija od mene je ba&scaron; krenula u smeru u kom bi taj, nazovi, zbor trebalo da ide. Pojedinci zvižde u pozadini, čuje se &bdquo;Uaaa&ldquo;, a ja se čudim &scaron;to negoduju ženu koja je želela sasvim pristojno da participira u skupu. Otimaju joj megafon i tada se smenjuju pravnik koji se, eto, slučajno na&scaron;ao u istom tom prvom redu, koji obja&scaron;njava, kako, čini mi se, mora da se odaberu predstavnici od ovde nas prisutnih koji bi delovali u na&scaron;e ime.Postaje mi nejasno da li se to sprema stvaranje paralelnih institucija i da li sam i ja deo toga. Zatim gospodin IT-stručnjak izlazi na govornicu i počinje da priča o nekoj &scaron;ifri, valjda za Viber grupu, pa da svi pristupimo. Nisam poneo telefon, pa nisam mogao da upi&scaron;em te brojeve koje je on nekoliko puta ponovio. Kaže da su skupili neki novac kao IT zajednica, i da su tako pomogli profesorima u blokadi.Sad mi opet nije jasno, da li je ovo skup koji bi trebalo da re&scaron;i smeće oko zgrade, divlje parkirane automobile na zelenoj povr&scaron;ini, komunalne probleme ili da odlučuje da li bi deca trebalo da idu u &scaron;kolu ili ne. Megafon uzima jedna osoba obrijane glave, sa kačketom, za koju nisam mogao da procenim da li je žensko sve dok se nije predstavila ženskim imenom. I ona poziva na promene. Ponovo se ogla&scaron;ava neki od mu&scaron;karaca koji nas poziva da svojim starijim sugrađanima pu&scaron;tamo snimke sa N1 televizije, kako bi shvatili &scaron;ta se de&scaron;ava u državi.N1? Ja gledam RTS, jer čujem napadaju ga i jedni i drugi, &scaron;to znači da je ipak objektivan. A ne&scaron;to mi se provlači kroz glavu da se na N1 redovono govori o genocidu u Srebrenici, pa kreće da mi kuva u stomaku. Sad već shvatam da je skup u potpunosti obojen bojom crvene &scaron;ake i da sam zalutao u njega. Povremeno neko vikne &quot;pumpaj&quot;, krene aplauz i ponovo nastupa ona žena s početka koja je rekla kako nije pripadnik nijedne političke partije, ali je dala otkaz u državnoj firmi, samo nisam razumeo za&scaron;to. Verovatno da bi mogla da se bavi ovakvim skupovima, a i moguće da je bolje plaćeno.Naposletku dozivaju studente na binu da objasne kako se organizuju plenumi. Među nas sedamdesetak, nijednog studenta. &bdquo;Tužno&ldquo;, pomi&scaron;ljam, &bdquo;mi se borimo za ispunjenje njihovih zahteva, a ispade da njih ba&scaron; briga i za nas i za na&scaron; kraj&ldquo;. Ipak, gre&scaron;im. Evo jedne, izlazi ispred nas na uzvi&scaron;enje, koji iz milo&scaron;te zovem bina. Ni&scaron;ta je ne razumem &scaron;ta priča. Jo&scaron; ti mladi kad krenu sve da čitaju sa telefona, kao da im neko drugi pi&scaron;e govore, odmah pomislim da su samo sredstvo za ostvarenje nečijih ciljeva. Valjda će ubrzo kraj ove agonije, ručak se hladi.Na kraju se dogovaramo da se sledeći skup održi za sedam dana na istom mestu i tada će se definisati tačni ciljevi delovanja. Razmi&scaron;ljam da li da za temu kandidujem farbanje sprava u parkiću, može i u crveno, nego se pla&scaron;im da će da me ismeju, ipak su ove pod&scaron;i&scaron;ane tete, kako i mnogobrojni vlasnici pasa sa minđu&scaron;ama po licu pametniji. Imaće sigurno bolje ideje. Vraćam se u stan i razmi&scaron;ljam o jednoj rečenici koju je prosed gospodin izrekao na skupu &ndash; kako se oni &scaron;to su se nakrali voze džipovima, a ja gledam sve džip do džipa u svom kraju. Da nisu to ti isti koji su se nakrali, a sada protestuju protiv sebe samih? Ili su možda ti čuveni programeri, koji dobro zarađuju, pa se bune protiv režima koji im ne brani da kupe sve te džipove? Jo&scaron; gledam tu silnu dečicu koju su majke dovele na ovaj zbor, ne znaju &scaron;ta bi sa sobom, ali dron ne vidi ko je mali, a ko veliki, važan je broj. Sa rukama u džepovima ulazim u stan gde me žena pita &quot;kako je bilo?&quot;.Razočaran odgovaram: &quot;Isto kao za vreme Tite, samo smo tad zaista svi bili isti&quot;.

Jedan Beograđanin na zboru na Novom Beogradu: Evo kako sve to izgleda

6 Komentari