Ovo su članovi novog pokreta koji predvodi Vučić: Istaknute ličnosti, priznati lekari i profesori, akademici

Kako je naveo, za sada postoje u nekoj vrsti preambule i zadatka inicijativnog odbora samo osnovne tačke onoga &scaron;to očekuju u budućnosti za Srbiju.Vučić je istakao da je to veoma mali inicijativni odbor pokreta i da od sutra počinju sve radnje.Formiran je Inicijativni odbor koji će voditi proces osnivanja pokreta, a u njegovom sastavu nalaze se istaknute ličnosti iz sveta nauke, kulture i dru&scaron;tvenog života.Inicijativni odbor za osnivanje Pokreta čine priznati i cenjeni ljudi: 1. Aleksandar Vučić2. akademik Bela Balint3. akademik Svetislav Božić4. prof. dr Svetlana Miletić Drakulić5. prof. dr Nenad Arsović6. prof. dr Goran Stanojević7. prof. dr Đuro Macut8. Marina Papadakis9. Demo Beri&scaron;a10. prof. dr Boris Bratina11. prof. dr Branko Rakić12. prof.dr Dejan ĐurdjevićEvo ko su oniBela BalintAkademik Bela Balint rođen je 1952. godine u Ostojićevu. Specijalista je transfuziologije i hematologije, sa bogatom naučnom i kliničkom karijerom.Zavr&scaron;io je Medicinski fakultet u Novom Sadu, a doktorske studije okončao je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.Tokom karijere radio je u Institutu za transfuziologiju VMA i bio dugogodi&scaron;nji profesor na VMA, kao i gostujući predavač na univerzitetima u Ni&scaron;u i Banjoj Luci.Od 2010. godine bio je načelnik Instituta za transfuziologiju VMA.Autor je brojnih naučnih radova i urednik vi&scaron;e stručnih časopisa iz oblasti medicine. Njegov rad je posebno prepoznat u oblasti afereze i transplantacije ko&scaron;tane srži.Za svoj doprinos medicinskoj nauci i praksi vi&scaron;e puta je nagrađivan, uključujući i zlatnu medalju za revnosnu službu. Od 2021. godine redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).Redovni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru&scaron;tva od 2008. godine. Svetislav Božić Kompozitor, muzički teoretičar i pedagog, Svetislav Božić, je redovni profesor (u penziji) Fakulteta muzičke umetnosti, Univerziteta u Beogradu i akademik, redovni član SANU.Diplomirao je 1977. godine na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu, gde je 1979. stekao i magistarsku titulu. U opusu Svetislava Božića je oko 300 kompozicija različitih žanrova od solističkih, kamernih, horskih, orkestarskih do vokalno-instrumentalnih.Autor je 14 knjiga iz oblasti muzičke teorije.Pored pedago&scaron;ke delatnosti na matičnom Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, Svetislav Božić je držao predavanja i u inostranstvu.Prof. dr Svetlana Miletić DrakulićProf. dr Svetlana Miletić-Drakulić je cenjeni lekar specijalista neurologije na Klinici za neurologiju, Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac.Diplomirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je stekla zvanje doktora medicine. Nakon toga, zavr&scaron;ila je specijalizaciju iz neurologije i stekla zvanje specijaliste neurologa. Redovni je profesor na katedri za užu naučnu oblast Neurologija, Fakulteta Medicinskih nauka, univerziteta u Kragujevcu. Član je Dru&scaron;tva neurologa, Evropskog dru&scaron;tva neurologa i Srpske lekarske komore. Autor je mnogih stručnih i naučnih radova u domaćim i međunarodnim publikacijama. Prof. dr Nenad Arsović Prof. dr Nenad Arsović je specijalista otorinolaringolog, profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i direktor Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1982. godine, a diplomirao 1988. godine sa prosečnom ocenom 9,18. Specijalizaciju iz otorinolaringologije zavr&scaron;io je 1994. godine, magistrirao 1997., a doktorirao 2007. godine na istom fakultetu. Vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru&scaron;tva od 2019. godine, a od 2015. godine je predsednik Udruženja otorinolaringologa Srbije. Usavr&scaron;avao se na Klinici za ORL Jikei Univerziteta u Tokiju, Japan, Klinici Lariboisier, Francuska, Univerzitetskoj ORL klinici u Bordou, Francuska. Veliki doprinos dao je u razvoju i unapređenju otohirurgije u svojoj matičnoj ustanovi, Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju, Kliničkog centra Srbije. Prof. dr Goran StanojevićProf. dr. Goran Stanojević je izuzetno cenjen i priznat stručnjak u oblasti hirurgije. Stanojević je redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ni&scaron;u. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ni&scaron;u, gde je zavr&scaron;io i specijalizaciju iz op&scaron;te hirurgije. Trenutno obavlja funkciju rukovodioca Klinike za digestivnu hirurgiju u Univerzitetskom kliničkom centru u Ni&scaron;u i pomoćnika generalnog direktora te ustanove za hirur&scaron;ka pitanja.Vanredni je član Medicinske akademije SLD. Prof. dr. Stanojević redovno učestvuje na međunarodnim stručnim skupovima. Dobio je brojna priznanja za svoj rad a jedno od njih je &quot;Zahvalnost Kopnene Vojske Srbije u vođenju Privremene COVID bolnice Hala Čair 2020.&quot;Prof. dr Đuro MacutMeđunarodno priznati endokrinolog i profesor na Medicinskom fakultetu Đuro Macut, Medicinski fakultet u Beogradu zavr&scaron;io je 1989. godine, gde je i magistrirao 1999. i doktorirao 2001. godine.Usavr&scaron;avao se na Univerzitetskim bolnicama u Bolonji, Upsali i Oksfordu, kao i na postdiplomskom programu iz reproduktivne medicine na Univerzitetu u Ženevi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.Trenutno obavlja funkciju načelnika odeljenja i zamenika direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu. Takođe je gostujući profesor na Univerzitetu u Atini i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Skoplju.Od 2016. godine, prof. dr Macut je član i predsednik različitih komiteta Evropskog dru&scaron;tva za endokrinologiju (ESE), uključujući i funkciju blagajnika od 2020. do 2024. godine. Takođe je predsednik Srpskog dru&scaron;tva za reproduktivnu endokrinologiju i organizator Međunarodnog simpozijuma o napretku u PCOS i zdravlju žena od 2012. godine, kao i Beogradskog masterklasa iz kliničke endokrinologije, dijabetesa i metabolizma od 2019. godineUčestvovao je u brojnim istraživačkim projektima, a od 2019. godine je redovni profesor na Katedri interne medicine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ukazom predsednika Republike Srbije odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde II stepena 2024. godine. Marina PapadakisMarina Papadakis imenovana je za generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije (UBS) u martu 2023. godine. Pre ovog imenovanja, bila je partner-osnivač advokatske kancelarije u Beogradu, fokusirajući se na korporativne i komercijalne pravne poslove, uključujući pravo konkurencije, regulatorno i administrativno pravo, kao i evropsko pravo.Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svoju karijeru započela je u renomiranoj advokatskoj kancelariji, gde je provela vi&scaron;e od deset godina radeći na korporativnim pravnim poslovima. Kasnije je pre&scaron;la u Narodnu banku Srbije, gde je radila u Direkciji za zakonodavno-pravne poslove, Kabinetu guvernera i Sektoru za restrukturiranje banaka. Takođe je predstavljala Narodnu banku Srbije u Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji. Njeno imenovanje za generalnog sekretara UBS-a predstavlja nastavak unapređenja saradnje sa relevantnim institucijama i akterima na bankarskom i finansijskom trži&scaron;tu, s ciljem modernizacije bankarskog sistema SrbijeDemo Beri&scaron;aDemo Beri&scaron;a rođen je 17. aprila 1963. godine. Srednju vojnu &scaron;kolu zavr&scaron;io je u Sarajevu, a potom je pro&scaron;ao vi&scaron;e vojno specijalističko usavr&scaron;avanje u Pančevu. Stekao je zvanje ekonomiste 2002. godine na Vi&scaron;oj poslovnoj &scaron;koli u Novom Sadu, a potom i diplomiranog ekonomiste 2004. na Fakultetu za uslužni biznis.Radni odnos zasnovao je 1982. godine u Vojsci Jugoslavije, gde je obavljao važne bezbednosne i vojno-policijske dužnosti. Tokom službe vi&scaron;e puta je nagrađivan i odlikovan, a u penziju je oti&scaron;ao 2005. godine. Od 2006. do 2017. bio je angažovan u privatnom sektoru, dok je od 2014. godine predsednik Udruženja građana &quot;Matica Albanaca Srbije&quot;, aktivno učestvujući u dru&scaron;tvenom životu.Od 1. oktobra 2023. godine zaposlen je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i dru&scaron;tveni dijalog kao posebni savetnik ministra.Prof. dr Boris BratinaProf. dr Boris Bratina rođen je 25. avgusta 1960. godine u Beogradu, gde je zavr&scaron;io osnovnu i srednju &scaron;kolu. Studirao je tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim je diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Trenutno je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Pri&scaron;tini sa privremenim sedi&scaron;tem u Kosovskoj Mitrovici.Njegova istraživačka interesovanja uključuju filozofiju, sa posebnim fokusom na radove srpskog mislioca Vladimira Dvornikovića. Autor je članka &quot;Hipertrofirano ego: Ego cogito &agrave; la Serbe&quot;, koji istražuje Dvornikovićev doprinos filozofiji.Njegov rad obuhvata kombinaciju tehničkih i filozofskih disciplina, &scaron;to doprinosi jedinstvenom pristupu u njegovim istraživanjima i predavanjima.Prof. dr Branko RakićProf. dr Branko Rakić je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Rođen je 28. februara 1961. godine u Ivanjici. Nakon zavr&scaron;ene Dvanaeste beogradske gimnazije, započeo je studije francuskog jezika i književnosti na Filolo&scaron;kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali je pre&scaron;ao na Pravni fakultet, gde je diplomirao 1987. godine. Specijalističku diplomu iz visokih evropskih studija stekao je 1990. godine na Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju, a magistarsko zvanje iz prava Evropske zajednice 1991. godine. Doktorirao je 1999. godine na Univerzitetu u Parizu I Panteon-Sorbona. Profesionalnu karijeru započeo je kao pripravnik u Prvom op&scaron;tinskom sudu u Beogradu. Radio je kao istraživač-saradnik u Institutu za evropske studije u Beogradu. Od 1996. godine zaposlen je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je izabran za asistenta, docenta 2000. godine, vanrednog profesora 2010. godine, a redovnog profesora 2014. godine. Prof. dr Rakić je osnivač i upravnik Centra za međureligijski i međukulturni dijalog Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takođe je bio prvi univerzitetski ombudsman u Srbiji, izabran 2009. godine. Njegov doprinos pravnoj nauci i obrazovanju prepoznat je kroz brojne publikacije i aktivno uče&scaron;će na međunarodnim konferencijama.Prof. dr Dejan ĐurđevićProf. dr Dejan Đurđević rođen je 6. juna 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997. godine kao najbolji student svoje generacije, sa prosečnom ocenom 9,90. Magistarske studije zavr&scaron;io je 2001. godine, odbraniv&scaron;i rad na temu &quot;Određivanje i promena zakonskog naslednog dela&quot;, dok je doktorsku disertaciju na temu &quot;Apsolutna ni&scaron;tavost zave&scaron;tanja&quot; odbranio 2005. godine na istom fakultetu.Akademsku karijeru započeo je 1998. godine kao asistent-pripravnik na predmetu Nasledno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tokom godina, napredovao je kroz zvanja asistenta, docenta i vanrednog profesora, da bi 2015. godine bio izabran u zvanje redovnog profesora za užu građanskopravnu naučnu oblast.Prof. dr Đurđević je autor vi&scaron;e knjiga i priručnika iz oblasti naslednog prava, uključujući &quot;Institucije naslednog prava&quot; i &quot;Javnobeležnička delatnost&quot;. Takođe je objavio brojne naučne radove u domaćim i međunarodnim časopisima, pokrivajući teme kao &scaron;to su naslednopravni odnosi, javnobeležnička praksa i pravna priroda nasledničke zajednice.Njegov doprinos pravnoj nauci i praksi ogleda se kroz vi&scaron;egodi&scaron;nji rad na unapređenju zakonodavstva i obrazovanju novih generacija pravnika u Srbiji.

Ovo su članovi novog pokreta koji predvodi Vučić: Istaknute ličnosti, priznati lekari i profesori, akademici

31 Komentari