O musafirima – putnicima i gostima

Ponekad se prevodi kao putnik, a ponekad kao gost. Kakve veze kolonijalizam i migracija imaju s tim pojmom, pokazuje izložba u Berlinu.Arapska reč musafir pro&scaron;irila se nadaleko i na&scaron;iroko &ndash; bilo da je reč o rumunskom, turskom, kazahstanskom, malezijskom (malajskom) ili ujgurskom jeziku, a prisutna je i na farsiju, urduu, hindiju i svahiliju. U blago izmenjenim varijantama poznata je u istočnoj Africi, na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Evropi. I u Bosni postoji reč &bdquo;muzafir&quot;, a koristi se i kao ime. U svim tim kulturama, &bdquo;musafir&quot; je obično zadržao svoje prvobitno značenje &ndash; &bdquo;putnik&quot;.Na turskom i rumunskom jeziku ova reč se prevodi i kao &bdquo;gost&quot;. Susret ova dva pojma &ndash; putnika i dobrodo&scaron;log gosta &ndash; inspirisao je organizatore iz Kuće svetskih kultura (HKW) u Berlinu da pokrenu izložbu u Nemačkoji istoimeni istraživački projekat. To su učinili, između ostalog, i u kontekstu aktuelnih političkih debata o migraciji i integraciji u Evropi.Izložba postavlja nekoliko pitanja: Kako su kroz istoriju svetski putnici dočekivani od strane ljudi koje su sretali? &Scaron;ta možemo naučiti iz različitih tradicija gostoprimstva? I kako ove tradicije mogu nadahnuti moderni, pluralistički svet u kojem se putnici i migranti osećaju dobrodo&scaron;lo?Iako su ova pitanja bezvremenska, ona su i &bdquo;krajnje hitna&quot;, naglasio je Bonaventure Soh Bejeng Ndikung: &bdquo;U vremenu kada putovanje nije lako, kada svedočimo izgradnji zidova, utvrda i masovnim deportacijama, moramo se vratiti osnovnim principima&quot;.Lourenso da Silva Mendonsa: Pionir ljudskih pravaIstraživački projekat koji prati izložbu fokusira se na istorijske ličnosti čija su životna dela &ndash; i ponekad nedobrovoljne seobe, migracije i prisilna napu&scaron;tanja rodnog praga &ndash; ostala nezabeležena u zapadnim istorijskim knjigama.Jedan od njih je Lourenso da Silva Mendonsa. Ovaj princ iz kraljevstva Ndongo (dana&scaron;nja Angola) donedavno je bio gotovo nepoznat, iako je pokrenuo značajnu kampanju protiv ropstva. Kao politički ratni zarobljenik, 1671. zajedno sa svojom porodicom prognan je u Brazil, jer se suprotstavio porezu na roblje koji je nametnula Portugalija. Kasnije je prebačen u Portugaliju, da bi na kraju zavr&scaron;io u Italiji. Tamo je direktno apelovao na papu Inoćentija XI, tražeći da osudi transatlantsku trgovinu afričkim robovima. Njegova misija bila je uspe&scaron;na &ndash; 1686. papa je ispunio njegov zahtev i osudio ropstvo.Mendonsin apel za prava &bdquo;Jevreja, pagana i hri&scaron;ćana u svim zemljama sveta&quot; učinio ga je vizionarom ljudskih prava &ndash; ideje koja će među evropskim intelektualcima postati centralna tek vek kasnije, u doba prosvetiteljstva.Suočavanje s kolonijalnom pro&scaron;lo&scaron;ćuOtpor crnih zajednica ogleda se i u drugim pričama izložbe. One ukazuju na to kako je moderni kapitalizam u velikoj meri izgrađen na porobljavanju afričkog stanovni&scaron;tva u Severnoj i Latinskoj Americi, rekao je kustos Kosmin Kostinas za DW.Kolonijalizam je takođe jedna od ključnih tema izložbe. Serija radova Seamstress&#39; Raffles singapurskog umetnika Džimija Onga kritički se bavi nasleđem britanskog kolonijaliste Stamforda Raflesa. Iako mu se i danas odaje počast kroz nazive ulica i institucija u Singapuru, mnogi ga smatraju pljačka&scaron;em i osvajačem.Džimi Ong u svojim radovima rekonstrui&scaron;e delove slavne statue Raflesa. Njegove skulpture su raskomadane, bez glava, isečene, u&scaron;ivene, obojene i obe&scaron;ene na užad &ndash; &scaron;to aludira na nasilnu ulogu kolonizatora u istoriji.Centralni deo izložbe je instalacija malezijske umetnice Ane Samat pod nazivom Wide Awake and Unafraid (&bdquo;Budan i neustra&scaron;iv&quot;).U svom radu kombinuje nekonvencionalne materijale s tradicionalnim malezijskim tkanjem. &bdquo;To je ogromna antropomorfna figura koja traži pažnju. Ali osnovni elementi su veoma jednostavni, skromni, svakodnevni predmeti &ndash; ba&scaron;tenske grablje, &scaron;tapovi i pređa&quot;, obja&scaron;njava Samat.Za nju ovaj kontrast između ekstravagancije i jednostavnosti, tradicije i modernog odražava kulturnu dualnost Malezije.Kustos Kozmin Kostinas ističe da su mnogi predmeti kori&scaron;ćeni u instalaciji rezultat masovne proizvodnje, koji pojedinačno nemaju ni čaroliju ni lepotu. Njihova transformacija u umetnička dela pokazuje moć umetnice, ali i &bdquo;lažnu magiju&quot; kapitalizma, koji od plastike stvara objekte želje.Raznolikost pojma &bdquo;musafir&quot;Izložba, koja prikazuje radove oko 40 umetnika, istražuje i različite kulturne fenomene. Na primer, uticaj K-popa na globalnu pop-kulturu ili kako je brazilska lambada osvojila svetske muzičke top-liste 1990-ih.Fotografska serija nagrađivanog pisca O&scaron;ena Vuonga prikazuje kako su vijetnamske izbeglice u SAD-u izgradile sopstvene zajednice, pri čemu su stvorile čitavu industriju salona za manikir i pedikir. Izložba pod nazivom Musafiri: O putnicima i gostima stavlja u fokus ljude koji su ostali na tamnoj strani globalizacije &ndash; nevidljivi i izgubljeni. One koji su anonimno gradili infrastrukturu i logistiku modernog sveta, pi&scaron;e kustos u svom uvodnom eseju.Istovremeno, izložba podseća i na one koji odbijaju putovanja i migraciju &bdquo;kao oblik otpora&quot;. &bdquo;Na ljude koji ostaju i koji ne žele da se pomire s tim da budu proterani, raseljeni ili etnički oči&scaron;ćeni&quot;, kaže Kostinas.

O musafirima – putnicima i gostima

0 Komentari