"Učinimo ga poznatim" – kada internet linč u Srbiji postane oružje protiv neistomišljenika

Na udaru ovog internet linča ovih dana na&scaron;li su se članovi inicijative &quot;Studenti koji žele da uče&quot;, koji kampuju u Pionirskom parku kako bi skrenuli pažnju na akademske standarde i pravo na neometano studiranje. Umesto argumentovane rasprave, oni su postali mete brutalnog cyberbullyinga &ndash; njihovi lični podaci su objavljeni, fizički izgled ismevan, govor imitirajuće izvrgavan ruglu, a čak im se i preti nasiljem.Kad &quot;viralno&quot; postane nasilnoOvaj fenomen nije nov &ndash; praksa poznata kao &quot;Učinimo ga poznatim&quot; (Make him famous) već godinama se koristi kao alat za internet osvetu, gde masa usmerava svoju frustraciju ka pojedincu, često bez svesti o posledicama. Ovaj trend, koji na prvi pogled može izgledati kao bezazleno &scaron;irenje informacija, u stvarnosti može imati razorne posledice po žrtve.U slučaju &quot;Studenata koji žele da uče&quot;, dru&scaron;tvene mreže su preplavljene uvredama, fotomontažama i pretnjama. Neki komentari sugeri&scaron;u fizičko nasilje, dok drugi podstiču dalju digitalnu hajku. Ovakvo pona&scaron;anje ne samo da naru&scaron;ava dostojanstvo pojedinaca već stvara atmosferu straha i cenzure, gde se drugačije mi&scaron;ljenje kažnjava javnim sramoćenjem.Opasna atmosfera podelaSrbija se već mesecima suočava sa talasom protesta i blokada. S jedne strane, studenti i građani okupljeni oko političkog nezadovoljstva blokiraju ulice, dok sa druge strane postoje oni koji smatraju da akademska prava i autonomija univerziteta ne bi smeli da budu kolateralna &scaron;teta političkih borbi. Međutim, umesto dijaloga, svedoci smo radikalizacije &ndash; internet se pretvara u arenu u kojoj se neistomi&scaron;ljenici ne kritikuju argumentima, već se javno linčuju.Ono &scaron;to mnogi ne shvataju jeste da je digitalno nasilje stvarno nasilje. Objavljivanje nečijih podataka, ciljano ponižavanje i pretnje mogu imati ozbiljne psiholo&scaron;ke i bezbednosne posledice. U zemlji gde su podeljenost i tenzije već na visokom nivou, ovakvi trendovi dodatno potpiruju mržnju i stvaraju atmosferu u kojoj niko nije bezbedan ako izrazi mi&scaron;ljenje suprotno dominantnom narativu.Potrebna je odgovornostPlatforme poput X (biv&scaron;i Twitter), TikTok-a i Instagrama često su plodno tlo za ovakve kampanje, ali odgovornost ne leži samo na algoritmima i administratorima &ndash; ona je i na svima nama koji konzumiramo, delimo i komentari&scaron;emo ovakav sadržaj. Svako ko učestvuje u internet hajci, makar i &quot;lajkom&quot;, postaje deo problema.Zato je ključno prepoznati &scaron;tetnost ovakvih trendova i suprotstaviti im se &ndash; ne ćutanjem, već principijelnim odbacivanjem digitalnog nasilja. Sloboda govora ne podrazumeva pravo na linč. Ako kao dru&scaron;tvo dozvolimo da javno sramoćenje i targetiranje postanu normalizovani mehanizmi obračuna, pitanje je vremena kada će svako od nas postati sledeća meta.Od internet hajke do krivične odgovornostiTargetiranje studenata koji žele da nastave studije bez prekida, ali i da se odgovorni procesuiraju u skladu sa zakonom, prelazi granicu slobode govora i ulazi u zonu krivične odgovornosti. Objavljivanje njihovih ličnih podataka, organizovano ismevanje i pretnje na dru&scaron;tvenim mrežama predstavljaju ozbiljna kr&scaron;enja zakona Srbije. Doxxing (neovla&scaron;ćeno objavljivanje privatnih informacija), ugrožavanje sigurnosti i pozivanje na nasilje mogu rezultirati krivičnim prijavama i sankcijama.Iako zakoni jasno defini&scaron;u ove prekr&scaron;aje, u praksi institucije često ne reaguju dovoljno brzo, &scaron;to napadačima daje osećaj nekažnjivosti. Međutim, svaki digitalni trag ostaje zabeležen, a oni koji učestvuju u ovakvim kampanjama treba da budu svesni da ono &scaron;to se danas čini kao &quot;samo komentar&quot; ili &quot;mim&quot; može sutra postati dokaz na sudu. Upravo zato je važno da se ovakve kampanje javnog linča zaustave pre nego &scaron;to neko postane žrtva ne samo digitalnog, već i stvarnog nasilja.Kako se za&scaron;tititi i kolike su kazne za internet nasilnike?Žrtve digitalnih hajki i targetiranja imaju pravne mehanizme za&scaron;tite i mogu tražiti odgovornost počinilaca. Prvi korak je prijava Odeljenju za visokotehnolo&scaron;ki kriminal (VTK), koje postupa u slučajevima internet nasilja, uključujući &scaron;irenje ličnih podataka (doxxing), pretnje i govor mržnje. Pored krivičnih prijava, žrtve mogu pokrenuti i privatne tužbe i tražiti nadoknadu materijalne i nematerijalne &scaron;tete.Važno je napomenuti da nije presudno to &scaron;to se osoba krije iza lažnog imena ili alijasa &ndash; VTK ima napredne mehanizme za otkrivanje identiteta počinilaca, uključujući digitalne tragove i saradnju sa dru&scaron;tvenim mrežama. U sudskoj praksi već postoje presude u kojima su počinioci kažnjeni sa desetinama ili stotinama hiljada dinara za uvrede, klevetu i ugrožavanje privatnosti na internetu. Ako se uzme u obzir da žrtve često trpe na desetine, pa i stotine uvredljivih komentara, ukupni iznosi na sudu mogu postati veoma ozbiljni, &scaron;to dodatno pokazuje da digitalno nasilje nije bez posledica i da žrtve imaju pravo na pravnu za&scaron;titu i obe&scaron;tećenje.

"Učinimo ga poznatim" – kada internet linč u Srbiji postane oružje protiv neistomišljenika

1 Komentari