Autodestruktivno roditeljstvo i(li) ograničavanje prava i sloboda drugih?

A tema samog teksta nije sistem i njegovi (ne)kvaliteti, nego kritička analiza sredstava koja se koriste za borbu protiv istog, na &scaron;tetu većine stanovni&scaron;tva i s dubokim posledicama po kulturu, obrazovanje i budućnost nacije.Ljudi koji su zastra&scaron;eni često kažu da nisu merodavni da pričaju ili pi&scaron;u o ovoj temi. Pogre&scaron;no. Svi smo merodavni ako je u pitanju na&scaron;e dete. I niko nema pravo da svoju slobodu &scaron;iri na račun tuđe slobode (&quot;Čovečanstvo vi&scaron;e dobija ako jedni dopu&scaron;taju drugima da žive onako kako se njima čini da je dobro, nego kad primorava svakog pojedinca da živi onako kako se drugima čini da je dobro&quot;, Džon Stjuart Mil). Naime, trenutno smo svedoci borbe za &quot;slobodu, jednakost i pravdu&quot; kao apstraktnih pojmova koji se odnose na kolektiv, pomoću sredstava koja de fakto ograničavaju slobodu pojedinca.Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948, koju je potpisalo preko 140 država, a ratifikovala i tada&scaron;nja Jugoslavija, članom 26, ustanovljeno je (da): &quot;svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim &scaron;kolama. Osnovno obrazovanje je obavezno. (&hellip;) Roditelji imaju prvenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju decu&quot;. Roditelji, dakle, imaju pravo da biraju obrazovanje svojoj deci, ali ne i da ga uskraćuju tuđoj. Obrazovanje, ovde vidimo, služi za učvr&scaron;ćivanje ljudskih prava i sloboda, a ne suprotno. Mi be&scaron;e želimo da budemo deo prosvećenih naroda i EU ili sam ne&scaron;to propustio? Kome odgovara da deca iz &scaron;kolskih klupa izađu nepismena, da ne zavr&scaron;e &scaron;kolske godine, da ne upi&scaron;u srednje &scaron;kole koje žele, da ne upi&scaron;u fakultete, da ne steknu radne navike, da ne nauče slova i brojeve? Kome odgovara mentalna i prosvetna degradacija dru&scaron;tva? Kome odgovara &quot;obrazovni genocid&quot;?Kada pročitate član 8 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja R. Srbije, videćete da su ciljevi obrazovanja i vaspitanja, između ostalog: celovit razvoj deteta, učenika i odraslog; razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, za&scaron;tite i očuvanja prirode i životne sredine i ekolo&scaron;ke etike, za&scaron;tite i dobrobiti životinja; razvijanje kompetencija za snalaženje i aktivno uče&scaron;će u savremenom dru&scaron;tvu koje se menja; pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog deteta, učenika i odraslog; razvoj svesti o sebi, stvaralačkih sposobnosti, kritičkog mi&scaron;ljenja, motivacije za učenje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izražavanja svog mi&scaron;ljenja; osposobljavanje za dono&scaron;enje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života; razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti, osećanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva&hellip;&quot;Kome to ne odgovara? Ko je, zaboga, protiv toga? Ko je protiv učenja o &quot;rasnoj, nacionalnoj, kulturnoj, jezičkoj, verskoj, rodnoj, polnoj i uzrasnoj ravnopravnosti, toleranciji i uvažavanju različitosti&quot;? Ko vi&scaron;e voli da mu dete ispisuje parole umesto sastave o proleću, da baca jaja umesto &quot;medicinku&quot;, da se tuče sa vr&scaron;njacima-neistomi&scaron;ljenicima umesto da &scaron;utira loptu? Ko normalan može da lajkuje poruku &quot;deca vam sutra neće ići u &scaron;kolu&quot;? Kakav mu je psiholo&scaron;ki profil? Ima li krivičnu odgovornost? Ko podržava da mu dete mesecima ne ide u &scaron;kolu, a prvi je razred? Ili treba da sprema malu maturu? Kontinuirana objava &scaron;kole: &quot;deca vam od sutra neće imati nastavu&quot; bi u prosvećenim zemljama izazvala velike političke turbulencije i pozive na &scaron;iri dru&scaron;tveni dijalog, a ukoliko se utvrdi da razlozi za obustavu rada nisu utemeljeni u bezbednosti (npr. kovid-pandemija, zemljotres, progla&scaron;enje ratnog stanja na teritoriji gde se sprovodi nastava) tada bi lica bila krivično procesuirana &scaron;to bi nai&scaron;lo na odobravanje države i dru&scaron;tva. Kod nas se to ne de&scaron;ava. Vi&scaron;e ili manje, na takve poruke plju&scaron;te &quot;lajkovi&quot;. Kome odgovara anarhija? Roditelji koji podržavaju neodržavanje nastave nas leče, hrane i brane danas, a njihova deca, koja trenutno u &scaron;kolu ne idu, radiće to sutra. Da li će biti dovoljno kvalifikovani? Da li ćemo svoje dete poveriti takvom lekaru, psihijatru, zubaru, nastavniku, advokatu? Naposletku, imate li poverenje da uzmete voćku iz ruke poljoprivrednika koji je izveo traktor na ulicu, ukoliko taj poljoprivrednik zna da mu niste istomi&scaron;ljenik? O tome se radi. O sejanju homofobije umesto prosvećenja &ndash; jer vlast se menja na izborima, a ne na ulici i preko dece i sa decom na ulici. Zato su izbori tajni. Vajber grupe to nisu. Čak i ako niste otvoreno podržali, vi ste se svrstali. Vajber grupe su opasnost čiji je mudrije ne biti deo.Gde su deca koja nemaju nastavu? Ko ih čuva? &Scaron;ta rade? Gledaju televiziju od decembra na ovamo? Ili neka baka poku&scaron;ava da obavi posao (plaćene) učiteljice i nauči ih pisano slovo &quot;&Scaron;&quot;? &quot;&Scaron;&quot; kao &quot;&scaron;kola&quot;, ali i kao &quot;&scaron;trajk&quot;, azbuku novog doba?Da li je ovakav stepen autodestrukcije, pogotovo usmeren prema svojoj deci, uop&scaron;te u ljudskoj prirodi? Da li se dečiji razvoj može žrtvovati radi bilo kog cilja? Roditelj nema pravo da nanese zlo svom detetu (često u afektu čujemo onu rečenicu &quot;ako sam ga rodio, mogu i da ga ubijem&quot;), a kamoli tuđem detetu. Za to se ide u zatvor (u nekim državama se, čak i danas, izriče smrtna kazna). Za&scaron;to roditelji koji danas nanose zlo svojoj i tuđoj deci ne idu u zatvor? Za&scaron;to se &scaron;alje poruka da je to dopu&scaron;teno?U životinjskom carstvu su zabeleženi slučajevi podmetanja jaja u tuđa gnezda, preuzimanje tuđih lju&scaron;tura i koža, pa čak i kanibalizam, ali nije zabeleženo žrtvovanje sopstvenog poroda/okota radi vi&scaron;ih ciljeva. Situacija u kojoj se danas nalazimo liči na krvoločne religijske obrede Maja koje su žrtvovale mu&scaron;ku decu u okultne svrhe. Jer ako ti svesno ne dozvoljava&scaron; svom detetu osnovno obrazovanje, to je kao da si ga li&scaron;io hrane. A zna se &scaron;ta biva sa roditeljima koji izgladnjuju svoju decu ili ih zanemaruju &ndash; bivaju li&scaron;eni roditeljskog prava, socijalno im oduzima decu, koja mogu biti sme&scaron;tena i u hraniteljske porodice. Poruke na grupi glase: &quot;niko nije srećan &scaron;to je totalna obustava, ali to je radi vi&scaron;ih ciljeva; deca trpe danas da bi imala bolje sutra; deca moraju malo da se žrtvuju; ovo je jedini način da se steknu uslovi za neometan i siguran rad nastavnika i srećno detinjstvo na&scaron;e dece&quot; i sl. Stvarnost je drugačija. Na&scaron;a deca se tek sada osećaju nesigurno i nesrećno, jer vide da ne&scaron;to nije u redu.Po mom mi&scaron;ljenju, svaka od ličnosti (kvazi-roditelja) koje su učestvovale u sprečavanju svoje (i tuđe) dece da pohađaju nastavu, moraju biti predmet analize stručnih službi &ndash; policije, tužila&scaron;tva, psihologa i centara za socijalni rad. Međutim, to se nažalost neće dogoditi u državi koja nije dovoljno jaka da te mere preduzme (uprkos tome &scaron;to je jedan od glavnih postulata demonstranata da ih država maltretira i ne garantuje bezbednost &ndash; situacija je, kao &scaron;to vidimo, potpuno suprotna).Istine radi, treba ovde navesti da isti roditelji koji sprečavaju da njihova deca idu u &scaron;kolu, imaju dovoljno sredstava da ih, prema sopstvenim rečima, upi&scaron;u u privatne boravke i &scaron;kole (gde im nastavu drže isti nastavnici koji &scaron;trajkuju u državnim &scaron;kolama), tako da ova deca ne trpe. Trpe samo deca porodica koje to sebi ne mogu da priu&scaron;te. Opstanak najjačih. Tako da ovde možemo, ipak, govoriti o prividnoj autodestrukciji. Prevari većih razmera. Potom ti roditelji, na gorepomenutim vajber grupama, započinju akcije prikupljanja sredstava za nastavni kadar koji je učestvovao u blokadama, kako bi im &quot;nadoknadili deo od nepravedno smanjene februarske plate&quot;.Da sumiramo: roditelj &quot;A&quot; je izvr&scaron;io pritisak na nastavnika da ne predaje njegovom sopstvenom detetu i detetu roditelja &quot;B&quot; (&scaron;to je nastavnik sam priznao), potom je roditelj &bdquo;A&ldquo; platio tom istom nastavniku da predaje njegovom detetu kod kuće, predstavio nastavnika kao žrtvu na dru&scaron;tvenim mrežama i započeo skupljanje novca. Roditelja &bdquo;B&ldquo;, koji se pobunio, jer nema novca ni za jedno ni za drugo, ismejali su roditelji &quot;V&quot; i &quot;G&quot;, prijatelji (i verovatni partijski drugovi, iako jedan deo njih, ipak, radi iz ubeđenja) roditelja &quot;A&quot;. Roditelju &quot;A&quot; su prava i slobode ograničeni, a država nije preduzela mere iz svoje nadležnosti da ga za&scaron;titi (prosvetna inspekcija, disciplinska komisija, tužila&scaron;tvo, policija). Jo&scaron; kraće, i plastičnije, to je kao kad biste platili lekara da vas leči privatno, istovremeno ga hu&scaron;kajući da obustavi prijem pacijenata državno. Eto prilike da se re&scaron;ite bolesnog, a sirotog kom&scaron;ije.Da li je ovo neprijateljstvo usmereno prema deci svojih sunarodnika svojstveno Srbima kao narodu? Da li je takav slučaj zabeležen u novijoj istoriji? Da li su okupatori, poput Turaka ili Nemaca, sprovodili ovakav sistem nad srpskim stanovni&scaron;tvom? Istorija kaže da je Turcima odgovaralo &scaron;to je Srbija bila zemlja pretežno agrarnog i nepismenog stanovni&scaron;tva, i nisu se trudili da to promene iz jasnih razloga. Na sopstvenom obrazovanju Srbi su radili samostalno, najče&scaron;će u manastirima i bili su samouki (ovo me donekle podseća na moju suprugu koja danas uči decu srpski jezik i matematiku u trpezariji, jer se njihova učiteljica &quot;pridružila većinskom delu kolektiva O&Scaron;&quot;). Istorija nas uči da su prve &scaron;kole otvarane i tada, početkom 18. veka, uz pomoć Rusa, u cilju odbrane od pokatoličavanja u onim delovima koje nisu okupirali Turci, dok se na teritorijama koje su držali Turci s otvaranjem &scaron;kola počelo tek nakon Prvog srpskog ustanka &ndash; kako bi koje područje bilo oslobođeno od Turaka, tako bi se tu prvo otvarala &scaron;kola (možda je ovo model koji bismo mogli da sledimo i danas?). Fa&scaron;isti takođe nisu obustavili &scaron;kolovanje srpske dece. Gimnazija &quot;Sveti Sava&quot; u Beogradu je radila tokom nemačke okupacije, dodu&scaron;e tada pod imenom Četvrta mu&scaron;ka gimnazija. Međutim, u većini &scaron;kola obrazovanje je kori&scaron;ćeno, logično, za prevaspitavanje mladih koji su bili označeni kao politički nepodobni, subverzivni ili kao pripadnici antifa&scaron;ističkog pokreta otpora, uključujući komuniste i partizane. Možemo da zaključimo - istorija je menjana, ali je predavana. Niko nije obustavio nastavu istorije. A kamoli jezika. Zanimljivo, Srbi su i tokom građanskih ratova na području biv&scaron;e SFRJ pokazivali veći stepen tolerancije prema deci drugih nacionalnosti, nego &scaron;to danas pokazuju prema deci drugih Srba, kom&scaron;ija i poznanika, koja žele da idu u &scaron;kolu (i naravno, njihovim roditeljima).Sredinom februara sreo sam čoveka kako kri&scaron;om uvodi decu u osnovnu &scaron;kolu, kod jedne od učiteljica koja se nije pridružila potpunoj obustavi. Izgledao je upla&scaron;eno i pokunjeno, kad sam ga pitao gde vodi dete, obavestiv&scaron;i ga da su moja kod kuće, procedio je, kao da se pravda: &quot;to je samo pola sata, samo pola sata!&quot; i pobegao u pravcu &scaron;kole, osvrćući se da ga slučajno ne snimim telefonom. Primetio sam da se sa svih strana pojavljuju manje grupice dece u pratnji roditelja zabrađenih od glave do pete i pognutih, kao da ih pritiska veliki teret. Ubrzano su hodali. Kasnije sam saznao da je ba&scaron; ta učiteljica kod koje je otac vodio dete, uzela bolovanje vrlo brzo nakon toga, jer nije mogla da se izbori sa pritiskom kolega. To je, eto, taj teret zbog kog su svi hodali povijeni. Osećali su, možda, i krivicu &scaron;to se njihova deca &scaron;koluju, a tuđa ne. Diskriminacija koja je ipak viđana pod okupatorima.Kako i na koji način može da se sankcioni&scaron;e roditelj koji onemogući (jer po sredi nije klasična zabrana) preko politizovanih roditeljskih vajber grupa, koje su nekada služile za razmenu domaćih zadataka, detetu drugog roditelja da pohađa &scaron;kolu? Hajde da opet razmislimo kome odgovara masa neobrazovanih ljudi koji će se jo&scaron; smatrati osujećenim, jer su propustili da upi&scaron;u srednje &scaron;kole i fakultete, propustili stipendije, studijske programe, takmičenja, bodove, putovanja, upis na budžet, studentski kredit? Kome da se žale? Ko je kriv? Da se razumemo, Ministarstvo prosvete vodi &scaron;kole u kojima radi 6 nastavnika kao &quot;&scaron;kolu koja nije obustavila rad&quot;. To &scaron;to u njoj 80% đaka ne ode ni na jedan čas tokom dana, ne zanima ih &ndash; jo&scaron; jedna velika prevara! Masa neobrazovanih agresivaca ne treba nikome u dana&scaron;nje vreme, jer se njome te&scaron;ko može vladati, odnosno, ne mogu biti produktivni oslonac dru&scaron;tva.Kakav je moralni kodeks učitelja i nastavnika koji deci predaju privatno ono &scaron;to ne žele da predaju u državnoj &scaron;koli, na svom radnom mestu, tako primajući dve plate, a kukajući &scaron;to država hoće da im smanji februarsku? Ima li kraja njihovoj gramzivosti? Kako da se osećaju oni &scaron;to nisu prihvatili da obustave svoj rad? &Scaron;to su rekli &quot;pucajte, ja i sad držim čas&quot;? Da li imaju pravo da se pobune druge profesije &scaron;to ne mogu da rade i privatno i državno isti posao i da tako primaju dve plate? Pitanja je mnogo, a da odgovara nema ko.Jer dok se jedni prave da je sve odlično, da protesta nema i da se ne de&scaron;avaju, drugi smi&scaron;ljaju kako bi ih &scaron;to brže i bolje radikalizovali da bi bilo kakvu reakciju vlasti proizveli (videli smo de&scaron;avanja u Narodnoj skup&scaron;tini 4. marta), nama ostaje da se bavimo samo svojom decom i onom o kojoj nema ko da brine, jer su ih njihovi roditelji žrtvovali i otpisali &ndash; možemo li se, kada i kako iz ovog besmisla i ludila izvući?Ja ću za svoju decu stati pred ni&scaron;an. Odmah. Ako se ja ne borim za njih, ko će? Ako se sklonim i ćutim, je li to kako želim da ih odgojim? Da trpe ceo život? Od goreg od sebe? Mojoj deci je mesto u &scaron;kolskoj klupi. U domovini. Ako može. Ako ne može, onda van nje. E možda je to bio cilj&hellip; Da isprazne Srbiju. Jednom zasvagda.Moja roditeljska dužnost je da dete bude sito, da ima odeću, krov nad glavom, da ide u &scaron;kolu. Ako to mogu da mu obezbedim, a odbijem, ja nisam dostojan da mu budem roditelj. Ja sam omanuo. Tu ulogu ne igram, kao u lo&scaron;em pozori&scaron;tu, sa ciljem da mi socijalno ne bi oduzelo decu. Igram je zato &scaron;to sam odlučio da ih imam, zato &scaron;to sam tako vaspitan, zato &scaron;to ni mene ne bi bilo da se moji roditelji tako oko mene nisu trudili.Znate li gde je va&scaron;e dete danas? Znate li &scaron;ta radi? S kim priča? Za &scaron;ta se bori? Veliki deo njih, malih, ovih dana je na ulici. Oni veliki znaju za&scaron;ta se bore ili barem naslućuju. Mali ne znaju, ali su i oni tamo isterani, da ih neko zgazi. Čuvajte ih. Nemojte dozvoliti da i njih moraju da traže gorske službe s psima tragačima. Bolji ste od toga. Ja ću svoju čuvati svim sredstvima. I protiv svakoga ko je na njih digao ruku. Ili glas. Ili poruku: &quot;podržavam da se od sutra ne ide na čas&quot;.Naslućujem da će ovaj autodestruktivni model roditeljstva bez presedana u godinama i decenijama koje slede biti predmet sociolo&scaron;kih i psiholo&scaron;kih analiza ne samo kod nas, nego i u inostranstvu. Za njega se već interesuju pojedini mediji i stručnjaci u državama biv&scaron;e SFRJ, ali i &scaron;ire, koji pomno prate de&scaron;avanja u Srbiji od novembra 2024. na ovamo, i čude &quot;za&scaron;to smo minirali deci čak i osnovnu &scaron;kolu&quot;. Počinioci su oni koji su pozvani da o deci brinu i oni koji su plaćeni da decu uče. A da li ćemo mi kao dru&scaron;tvo uspeti da se od posledica oporavimo, videće se mnogo pre toga.

Autodestruktivno roditeljstvo i(li) ograničavanje prava i sloboda drugih?

1 Komentari