Električni automobili pretekli dizelaše: Kako se ovo desilo?

Trži&scaron;te električnih vozila je jo&scaron; uvek bilo u početnoj fazi, sa ograničenim stepenom prihvatanja od strane potro&scaron;ača i infrastrukturom za punjenje. U tom trenutku ovaj vid vozila delovao je kao redak luksuz i ne previ&scaron;e praktično re&scaron;enje u poređenju sa ostalim vrstama automobila.Kada bi se gledala statistika novih prodatih vozila, deluje da je na svakih 200 novih prodatih automobila okvirno samo jedan bio na električni pogon. Ipak, samo deset godina kasnije desila se značajna promena, odnosno rapidan rast upotrebe ovog tipa ličnog prevoza.Taj rast je doveo da tokom prethodne godine električna vozila prestignu automobile na dizel pogon u udelu novih prodatih vozila. Tokom 2024. unutar Evropske unije kupci su sa 13,6% udela kupovali električna vozila na baterije, dok je udeo novih prodatih dizel vozila pao na samo 11,9%. Postavlja se pitanje, kako se ovaj preokret desio u samo deset godina? Postoje tri razloga koji obja&scaron;njavaju ove promene evropskog trenda.Prvi glavni faktor iza ovog razvoja je brzo &scaron;irenje infrastrukture za električna vozila u istom periodu. Do 2024. godine, EU je uspela kao celina da izgradi preko 350 000 javnih punjača, &scaron;to je naglo povećanje sa oko 200.000 u 2020.Ovo pro&scaron;irenje, zajedno sa tehnolo&scaron;kim pobolj&scaron;anjima u brzini punjenja i pouzdanosti mreže, re&scaron;ilo je jednu od najznačajnijih barijera za usvajanje električnih vozila, odnosno zabrinutost potencijalnih kupaca oko njihovog dometa. Kao rezultat toga, potro&scaron;ači su sada sigurniji u prelazak na električnu mobilnost, doprinoseći 13,6% trži&scaron;nog udela električnih vozila u kategoriji prodaje novih automobila, u poređenju sa samo 11,9% za dizel.Tokom 2014. broj javnih punjača je bio samo 40 000, tako da je njihov broj za deset godina povećan skoro deset puta, &scaron;to je doprinelo i rastu poverenja o električnim vozilima kao pouzdanijim i praktičnijim re&scaron;enjem nego ranije.Shutterstock/Supamotionstock.comSve veća pristupačnost &quot;struja&scaron;a&quot;Jo&scaron; jedan faktor je i sve veća pristupačnost električnih vozila, te ju njihovom porastu popularnosti i niža cena važan faktor. Tokom proteklih nekoliko godina, napredak u tehnologiji baterija je odigrao veliku ulogu u smanjenju ukupne cene električnih vozila. U 2024. prosečna cena osnovnog električnog automobila je pala za 15-20% u odnosu samo na 2020.Ovo smanjenje cene je u velikoj meri izazvano značajnim smanjenjem cene litijum-jonskih baterija, koje čine ogroman deo cene električnih automobila. Kako su se proizvodni procesi pobolj&scaron;ali, ekonomija obima je stupila na snagu i kori&scaron;ćeni su efikasniji materijali za baterije, cena proizvodnje je pala.Kao rezultat toga, vozila na ovaj vid pogona za masovno trži&scaron;te u EU sada su dostigla prosečnu cenu od ispod 30 000 evra, &scaron;to ih čini mnogo konkurentnijim u odnosu na vozila sa tradicionalnim motorom sa unutra&scaron;njim sagorevanjem (ICE), koja su istorijski imala niže prvobitne tro&scaron;kove.Nasuprot tome, cena dizel vozila je porasla zbog strožih propisa o emisiji izduvnih gasova u Evropskoj uniji. Da bi ispunili sve strožije standarde emisije CO2 i azotnih oksida (NOx), proizvođači automobila su morali da ulažu u skupe tehnologije kao &scaron;to su napredni izduvni sistemi. Ove investicije su dovele do većih tro&scaron;kova proizvodnje, koji se zatim prenose na potro&scaron;ače, čineći dizel automobile skupljim.Shutterstock/Jeppe Gustafsson Pored toga, rastući tro&scaron;kovi goriva povezani sa dizel vozilima i njihovim složenijim zahtevima za održavanjem dodatno su povećali njihove ukupne tro&scaron;kove posedovanja. Kao rezultat toga, električna vozila, sa svojim nižim operativnim tro&scaron;kovima i dodatnom koristi od vladinih podsticaja i poreskih olak&scaron;ica, postala su sve privlačnija opcija za evropske potro&scaron;ače koji vode računa o tro&scaron;kovima koji traže pristupačnije, dugoročno re&scaron;enje.Zbog toga, njihova upotreba je najvi&scaron;a u državama koje imaju najstrožije mere protiv dizel automobila i darežljive povoljnosti za električna vozila, poput nordijskih država u Evropi.Propisi &quot;pogurali&quot; električna vozilaOsim pitanja cene i infrastrukture, regulatorno okruženje EU odigralo ključnu ulogu u prelasku sa dizela na električna vozila u dosta kratkom roku . Evropska unija je 2024. uvela propise koji imaju za cilj smanjenje emisije CO2 iz novih automobila za 55% do 2030. Ovaj ambiciozni cilj je stvorio snažne podsticaje za proizvođače automobila da daju prioritet proizvodnji električnih vozila, koja se smatraju najefikasnijim načinom da se ispune ovi strogi zahtevi za nižim emisijama.Kao rezultat toga, mnogi proizvođači automobila su preusmerili svoje resurse ka razvoju i proizvodnji električnih modela, pri čemu su se nekoliko njih obavezali da će u narednoj deceniji u potpunosti ukinuti vozila sa motorom sa unutra&scaron;njim sagorevanjem. Pritisak da se po&scaron;tuju ovi propisi bio je ključna pokretačka snaga ubrzanog pomeranja ka električnoj mobilnosti u EU, gurajući i proizvođače i potro&scaron;ače ka čistijim alternativama.Na kraju sem regulacija, vladini podsticaji su odigrali značajnu ulogu u tome da električna vozila budu privlačnija za potro&scaron;ače. Mnoge zemlje EU uvele su izda&scaron;ne subvencije, poreske olak&scaron;ice i druge podsticaje kako bi podstakle usvajanje električnih vozila. Na primer, Francuska i Nemačka su ponudile podsticaje za kupovinu do 7 000 evra za kupce električnih vozila, &scaron;to čini prelazak na električne automobile finansijski izvodljivijim.Pored toga, nekoliko gradova &scaron;irom Evrope uvelo je zabranu dizel goriva u zonama sa niskim emisijama, dodatno obeshrabrujući upotrebu dizel vozila i gurajući potro&scaron;ače da razmotre čistije alternative.Ford Ovi podsticaji, u kombinaciji sa rastućom ekolo&scaron;kom sve&scaron;ću u javnosti, stvorili su povoljnu klimu za usvajanje električnih vozila. Kao rezultat toga, prodaja dizela je nastavila da opada, dok je udeo električnih vozila na trži&scaron;tu stalno rastao, podstaknut i potražnjom potro&scaron;ača i regulatornom podr&scaron;kom.Ukupno gledano, prelazak sa dizela na električna vozila u EU može se pripisati nekolicini važnih faktora: brzom &scaron;irenju infrastrukture za punjenje, smanjenju tro&scaron;kova baterija i uticaju strogih ekolo&scaron;kih propisa i vladinih podsticaja. Kako su cene električnih vozila postale konkurentnije, i sa sve većom podr&scaron;kom i zakonodavaca i potro&scaron;ača, električna mobilnost je porasla, nadma&scaron;iv&scaron;i prodaju dizel automobila 2024.Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti, uz dalji napredak u tehnologiji i dublje regulatorne obaveze verovatno dovesti do jo&scaron; veće stope usvajanja. Predviđa se da će do 2030. električna vozila činiti većinu prodaje novih automobila u EU, po&scaron;to ekonomski i ekolo&scaron;ki pritisci nastavljaju da oblikuju budućnost cele automobilske industrije, pa i one u Evropi.

Električni automobili pretekli dizelaše: Kako se ovo desilo?

24 Komentari