Ukrajina je izdata; "Ovo je najveća noćna mora"

Pod naslovom &quot;Kakav mora da bude odgovor Evrope dok Tramp i Putin ru&scaron;e posleratni poredak&quot;, nedeljnik ocenjuje da su posledice po evropsku bezbednost ozbiljne, ali evropski lideri i građani ih jo&scaron; nisu u potpunosti sagledali. Stari svet mora hitno da nauči kako da koristi &quot;tvrdu moć&quot; u eri bez pravila, inače će postati žrtva novog svetskog haosa, navodi londonski magazin.Tanjug/AP Photo/Evan VucciGovoreći pro&scaron;le sedmice u Minhenu, američki potpredsednik Džej Di Vens dao je naslutiti kako domovina vrhunskih vina, klasične arhitekture i socijalnih davanja može biti ponižena, ismevajući Evropu kao dekadentnu i nedemokratsku, ocenjuje Ekonomist i dodaje da su evropski lideri isključeni iz mirovnih pregovora Bele kuće i Kremlja, koji su zvanično započeti u Rijadu 18. februara.Međutim, dodaje se, kriza koja se odvija daleko prevazilazi uvrede i diplomatske formalnosti.Tramp deluje spreman da se odustane od Ukrajine, koju lažno krivi za rat. Nazvav&scaron;i njenog predsednika Volodimira Zelenskog &quot;diktatorom&quot;, Tramp ga je upozorio da &quot;mora brzo da deluje ili neće imati zemlju koju bi mogao da brani&quot;. Amerika bi mogla poku&scaron;ati da nametne Ukrajini nestabilan prekid vatre sa slabim bezbednosnim garancijama koje bi joj ograničile njenu pravo da se ponovo naoruža.Najgora noćna mora za Evropu To je prilično lo&scaron;e, ali najgora noćna mora Evrope je veća od Ukrajine. Tramp namerava da rehabilituje ruskog predsednika Vladimira Putina, odbacujući dugogodi&scaron;nju politiku njegove izolacije. Bez očiglednog geopolitičkog interesa za Ameriku, Tramp nastoji da obnovi diplomatske odnose. Možda će uskoro biti domaćin glamuroznog samita. Nudeći ustupke, državni sekretar Marko Rubio u Rijadu je entuzijastično govorio o saradnji i &quot;istorijskim ekonomskim i investicionim prilikama&quot;, pi&scaron;e Ekonomist i puia znači li to da je u planu Trampova kula na Crvenom trgu.EPA-EFE/RONALD WITTEKTrampova ucena Evrope i njegovo dodvoravanje Rusiji bacaju senku sumnje na američku posvećenost da brani NATO, &scaron;ta god da se desi. Jedan od strahova jeste i mogućnost smanjenja američkih snaga ili njihovo povlačenje, &scaron;to bi ostavilo istok Evrope ranjivim. Problem nije u tome &scaron;to se američki prioriteti preusmeravaju na Aziju. Problem je u tome &scaron;to bi, ukoliko bi Evropa bila napadnuta od strane Rusije i zatražila pomoć od SAD, Trampovo prvo pitanje bilo - &quot;&scaron;ta ja imam od toga?&quot;.Tramp treba da se sastane sa britanskim premijerom i francuskim predsednikom sledeće nedelje ali, to ne treba shvatiti kao znak da je reč samo o ve&scaron;tom pregovaranju jednog trgovca: upravo je Trampova spremnost da sve stavi na sto za pregovore - glavni problem, pi&scaron;e Ekonomist.Dodajući da se Evropa suočava s ozbiljnom realno&scaron;ću kao kontinent koji je prezadužen, stari i beleži slab ekonomski rast, dok istovremeno nije sposoban da se odbrani ili projektuje vojnu moć Ekonomist ukazuje da se u isto vreme pravila o trgovini, granicama, odbrani i tehnologiji - ru&scaron;e.&Scaron;ta će preduzeti?Pitajući &scaron;ta će Evropa preduzeti ako Rusija napadne neku od baltičkih država ili upotrebi dezinformacije i sabotaže za destabilizaciju istočne Evrope, Ekonomist dodaje da je za sada odgovor Evrope - povlačenje u defanzivu.Nakon navale Trampovog &quot;Učinmo Ameriku ponovo velikom&quot;, grupa evropskih lidera hitno se sastala u Parizu 17. februara, ali su jedino uspeli da prikažu svoje međusobne razlike. Tri godine nakon ruske invazije, Evropa i dalje nije dovoljno povećala vojnu potro&scaron;nju. Zaglavljena je u zastareloj viziji multilateralnih ugovora i zajedničkih vrednosti, dodaje se.ProfimediaEvropa hitno mora ponovo da nauči kako da stiče i koristi moć, mora biti spremna da se suoči sa protivnicima, ali i sa prijateljima - uključujući Ameriku, koja će ostati tu i nakon Trampa. Umesto da se povlači, potrebno joj je objektivno sagledavanje pretnji. Rusija jeste vojna sila sa ogromnim nuklearnim arsenalom, ali je istovremeno ekonomija srednje veličine koja je u padu.Takođe, Evropa mora realno sagledati sopstvenu snagu - uprkos sporom rastu, i dalje je ekonomski i trgovinski gigant sa velikim potencijalom u znanju i talentima. Potrebno je iskoristiti te resurse za podsticanje rasta, ponovno naoružavanje i jačanje uticaja, pi&scaron;e Ekonomist.Kratkoročno, to znači da Evropa mora imenovati jednog predstavnika za pregovare s Ukrajinom, Rusijom i SAD. Sankcije protiv Rusije treba poo&scaron;triti, čak i ako ih Amerika ublaži. Evropa bi trebalo da jednostrano iskoristi 210 milijardi evra ruskih sredstava zamrznutih u evropskim bankama kako bi finansirala nastavak ukrajinske borbe ili njeno naoružavanje u situaciji dok američka pomoć slabi.Srednjoročno, znači da je potrebna masovna mobilizacija odbrambenih kapaciteta. Ako Evropa ne može da se osloni na Ameriku, mora razviti sopstvene transportne avione, logistiku, obave&scaron;tajni nadzor &ndash; sve. Moraju početi razgovori o tome kako Britanija i Francuska mogu upotrebiti svoje nuklearno oružje za za&scaron;titu kontinenta. Sve ovo će biti skupo. Vojna potro&scaron;nja mora porasti na 4&ndash;5 odsto BDP, &scaron;to je bilo uobičajeno tokom Hladnog rata. Vi&scaron;e ulaganja u odbranu, naročito ako se deo tih sredstava usmeri ka kupovini američkog naoružanja, moglo bi ubediti Trampa da ostane u NATO, ali sada treba poći od pretpostavke da američka podr&scaron;ka nije zagarantovana, pi&scaron;e Ekonomist.Za finansiranje ovog naoružavanja biće potrebna fiskalna revolucija. Novi ciljevi će zahtevati dodatne tro&scaron;kove od najmanje 300 milijardi evra godi&scaron;nje. Deo tog novca moraće da se prikupi zaduživanjem, a da bi to bilo održivo, Evropa će morati da smanji socijalnu potro&scaron;nju, pi&scaron;e Ekonomist i podseća da je Angela Merkele govorila da Evropa ima sedam odsto svetske populacije, 25 odsto globalnog BDP, ali čak 50 odsto svetske socijalne potro&scaron;nje. Da bi podstakla ekonomski rast, Evropa mora sprovesti reforme koje su godinama odlagane, uključujući unifikaciju trži&scaron;ta kapitala i deregulaciju, dodaje nedeljnik.Noćna mora koju su stvorili Putin i sada Tramp mogla bi primorati Evropu da promeni način na koji funkcioni&scaron;e. Njena birokratska opsesija procedurama i organizacijama, uključujući evrozonu i EU, usporava dono&scaron;enje odluka, isključuje ključne aktere poput Britanije i daje prevelik uticaj zemljama koje žele da sabotiraju evropsku odbranu, poput Mađarske, ili onima koje su neodlučne po pitanju naoružavanja, poput &Scaron;panije, ukazuje Ekonomist.Sve ovo može zvučati kao preterivanje. NATO je najuspe&scaron;niji vojni savez u istoriji i te&scaron;ko ga je zamisliti bez SAD. Ali stari svet nestaje, a novi se oblikuje. Evropa mora da se suoči s tom realno&scaron;ću pre nego &scaron;to bude prekasno, zaključuje nedeljnik.

Ukrajina je izdata; "Ovo je najveća noćna mora"

7 Komentari