Tri najbolnija načina odlaska u smrt

Većina ljudi umire zbog srčanih bolesti i raka, ali ova stanja zapravo nisu na listi najbolnijih smrti.Za nekoliko minuta, ljudima koji su živi spaljeni - koža otpada, a organi ključaju. Takođe, ronioci u dubokom moru koji prebrzo izađu na povr&scaron;inu mogu doživeti te&scaron;ke grčeve mi&scaron;ića jer gasovi napadaju njihov mozak i kičmenu moždinu. U ekstremnim slučajevima, čak mogu gledati kako njihovi organi lete iz tela.A jako zračenje može dovesti do toga da se pluća brzo natope tečno&scaron;ću i da oči postanu toliko suve da &#39;plaču&#39; krv.1. VatraOva nesreća obično uzrokuje smrt za samo nekoliko minuta. Međutim, tih nekoliko minuta je izrazito mučno. Vatra izaziva kontrakciju mekih tkiva, &scaron;to dovodi do kidanja kože u slojevima, počev&scaron;i od najudaljenijeg sloja, epiderme. Za samo nekoliko sekundi, vatra može da dospe sve do najdubljeg sloja - hipoderme, koja se sastoji od masnih ćelija i vezivnog tkiva koje &scaron;tite organe od traume.Kada sva koža izgori, vatra sagoreva mi&scaron;iće i masnoću, uzrokujući njihovo smanjenje. Po&scaron;to ni&scaron;ta nije ostalo za za&scaron;titu organa, oni mogu ili da proključaju ili da počnu da se raspadaju. Oči takođe mogu da ključaju, uzrokujući slepilo. Često, međutim, ljudi koji su živi spaljeni obično umiru od udisanja dima. U stvari, udisanje dima je odgovorno za oko osam od 10 smrtnih slučajeva povezanih sa požarom. Dim prekida snabdevanje tela kiseonikom, &scaron;to dovodi do otežanog disanja.Žrtva požara takođe može da udi&scaron;e hemikalije iz dima kao &scaron;to je ugljen monoksid, &scaron;to može dovesti do mučnine, povraćanja, jakog bola i konvulzija.2. Trovanje radijacijomU malim dozama, zračenje se može koristiti za lečenje bolesti, poput raka, ubijanjem &scaron;tetnih ćelija. Ali u ekstremnim i retkim slučajevima, visoke doze zračenja mogu spaliti telo iznutra. Ovo se videlo u slučaju Hisa&scaron;ija Oučija, 35-godi&scaron;njeg radnika u fabrici za preradu nuklearnog goriva u Japanu.Godine 1999, Oučii i dvojica njegovih kolega stajali su kod rezervoara za gorivo kada je jedan od njih dodao veliku količinu uranijuma u procesor &mdash; sedam puta vi&scaron;e od bezbedne granice. Tim se prisetio iznenadnog bljeska plave svetlosti pre nego &scaron;to je pogođen eksplozijom radijacije. Ouči, koji je u to vreme stajao iznad kontejnera za obradu, bio je izložen 17.000 milisiverta (mSv) radijacije, &scaron;to je najvi&scaron;e zabeleženo od strane bilo koje osobe u jednom trenutku. Za kontekst, bezbednosna granica za one koji rade oko zračenja je 20 mSv godi&scaron;nje, pri čemu se 5.000 mSv smatra fatalnom dozom.Iako je u početku izgledao zdrav, Oučijevo stanje se pogor&scaron;alo tokom 83 dana jer je ekstremno izlaganje radijaciji ubijalov njegove ćelije brže nego &scaron;to je njegovo telo moglo da ih zameni. Njegova koža je počela da otpada u slojevima do tačke kada je ispu&scaron;tao galone telesnih tečnosti kroz otkriveno meso. Pluća su se brzo napunila tečno&scaron;ću zbog o&scaron;tećenja plućnog tkiva, &scaron;to je omogućilo da tečnost iscuri iz vazdu&scaron;nih kesa pluća. Radijacija je takođe ubila ćelije u njegovom digestivnom sistemu koje bi mu inače pomogle da apsorbuje hranu i lekove. Zbog toga je svaki dan izlučivao skoro galon dijareje.Ouči je takođe trebao 10 transfuzija krvi dnevno zbog unutra&scaron;njeg krvarenja. Pored toga, zračenje je o&scaron;tetilo suzne žlezde u njegovim očima, koje proizvode suze. To je dovelo do toga da su mu se oči toliko osu&scaron;ile, kapci otpali, a krv potekla niz obraze. Ouči je umro od otkazivanja vi&scaron;e organa, 83 dana nakon nesreće. Samo oko 50 Amerikanaca umrlo je od radijacione bolesti od Drugog svetskog rata, a većina njih su bili radnici i vatrogasci tokom černobilske katastrofe 1986. 3. Posledica ronjenjaDekompresijski sindrom se javlja kada neko prebrzo pređe iz okruženja visokog pritiska u okruženje nižeg pritiska. Ovo je najče&scaron;će kod dubokomorskih ronilaca koji uranjaju u vodu sa komprimovanim vazduhom, vazduhom pod pritiskom iz rezervoara koji im omogućava da normalno di&scaron;u.Prema Univerzitetu Harvard, ronjenje sa komprimovanim vazduhom dovodi do toga da unosite dodatni kiseonik i azot. Telo koristi kiseonik za disanje, ali azot se rastvara u krvi. Pritisak se smanjuje bliže povr&scaron;ini, ali ako se prelaz desi prebrzo, azot nema dovoljno vremena da se očisti iz krvi.Vi&scaron;ak azota se &scaron;iri po celom telu i okolnim organima, o&scaron;tećujući krvne sudove i blokirajući protok krvi. Mehurići takođe dovode do jakih grčeva u mi&scaron;ićima i bolova sve dok organi ne umru.Jo&scaron; ekstremniji slučaj je eksplozivna dekompresija, koja se dogodila tokom katastrofe na naftnoj platformi Biford Dolphin 1983. godine. Iako je većina radnika umrla odmah, njihova smrt je bila stra&scaron;na. Trojici radnika krv je proključala dok se rastvoreni azot vraćao u gasovito stanje. Masnoća se nakupljala i učvr&scaron;ćivala u njihovim arterijama, venama, srcima i jetri, a njihova tela su bila razbacana po celoj komori.Jedini način da se spreči dekompresijska bolest je da se oprezno vratite na povr&scaron;inu kako bi se azotu omogućilo da prirodno difunduje.

Tri najbolnija načina odlaska u smrt

9 Komentari