Matić: Nedeljno unesemo pet grama mikroplastike

On je objasnio da je plastika danas veoma prisutna i da u velikoj meri zamenjuje drugo posuđe, ali da problem može biti mikroplastika, odnosno najsitnijih elementi plastike. &quot;Mikroplastika, u obliku tih sitnih elemenata, može biti problematična, zato &scaron;to ima različitu strukturu, može biti &scaron;ijastih oblika ili nekih nepravilnih zvezastih oblika i kao takva može ući u na&scaron;e ćelije i u krvotok. Nađena je mikroplastika i u krvotoku i u urinu. Prema naučnim studijama, nađena je i u stolici, pa čak i u nekim organima. Vidimo da ta mikroplastika predstavlja problem i može praviti određena o&scaron;tećenja na nivou endokrinog sistema, žlezdanog sistema, na nivou imunog sistema, posebno na nivou određenih organa&quot;, rekao je Matić za Tanjug. BravissimoS/ShutterstockIstakao je da nauka jo&scaron; nije istražila kakva su dejstva mikroplastike na na&scaron;e organe, posebno na neka osetljiva tkiva i dodao da veliki problem predstavlja nanoplastika, odnosno plastika u obliku nanočestica.&quot;One su izuzetno sitne i kada uđu u na&scaron;e ćelije, mogu da prave određene promene za koje mi jo&scaron; naučno i ne znamo. Problem je &scaron;to imamo o&scaron;tećenja kojih nismo svesni. Mi unesemo veliki broj tih mikroplastičnih čestica putem vazduha, putem hrane, putem vode... Naučnici su utvrdili da nedeljno unesemo pet grama mikroplastike, uop&scaron;te tih produkata plastike&quot;, rekao je Matić i dodao da pet grama predstavlja približno težinu jedne lične karte. Ukazao je da na&scaron; organizam ima sposobnost da se brani od tih čestica, ali, kako navodi, s obzirom na to da smo &quot;napadnuti&quot; i drugim agensima, kao &scaron;to su te&scaron;ki metali, zagađen vazduh, mikroorganizmi, ne znamo kakva su sinergijska dejstva, ako unesemo povećane količine takvih čestica. &quot;Sama plastika se uglavnom pravi od uglja, od gasa i od naftnih derivata. Možemo odmah posumnjati da to nije ba&scaron; dobro. Aditivi, koji se dodaju u mikroplastiku i neke supstance koje ona produkuje, to su obično fenoli...Proizvodi takvih supstanci mogu biti problematični&quot;, rekao je Matić. Shutterstock/BaronbNaveo je da su takvi proizvodi pronađeni u ribi, koja je, kako tvrdi, dosta zagađena. &quot;Riba je najvi&scaron;e zagađena - imamo živu, imamo kadmijum, imamo olovo, imamo i posledice nekih drugih jedinjenja koja se nalaze tu. To su takozvani heterociklični ili policiklični ugljovodonici, pa onda imamo i organohloride... Sumnja se da mikroplastika u pretrpanim okruženjima može ometati rad na&scaron;ih organa&quot;, rekao je Matić. Dodao je da mikroplastika, u sinergiji sa drugim zdravstvenim problemima, može učestvovati u podsticanju potencijalnih kancerogenih oboljenja. &quot;Nemamo dokaza, ali ono &scaron;to je do sada pronađeno je da najvi&scaron;e deluje na hormone, jer remeti njihov rad, posebno Bisfenol-A, koji se nalazi u određenoj plastici i može izazvati promene na hormonskom nivou, jer to su tzv. sintetički fitoestrogeni&quot;, rekao je Matić. Kada je reč o tome kakvu plastiku treba upotrebljavati, Matić kaže da je ona obeležena sa određenim brojevima, od 1 do 7. &quot;Kada bi birali koji su najbolji proizvodi i koji su najkvalitetni - to su 2, 4 i 5. To su uglavnom proizvodi koji se koriste za mleko i mlečne proizvode, margarine, razna pakovanja, plastika koja se koristi za napitke...&quot;, rekao je Matić. Naglasio je da je najlo&scaron;ija plastika pod brojem &scaron;est i jedan, u kojima postoji Bisfenol-A koji se produkuje najvi&scaron;e pod uticajem toplote. lovelyday12/Shutterstock&quot;Iako upotrebljavamo plastiku, a ona je u dobroj meri korisna, moramo voditi računa kako upotrebljavamo tu plastiku. Lo&scaron;e je &scaron;to se vrela hrana pakuje u plastiku. Tada se oslobađaju određene supstance i to nije dobro. Isto tako, ako vodu držimo na suncu, &scaron;to se često de&scaron;ava, jer fla&scaron;irane vode stoje ispred prodavnice na suncu, onda sunčeva energija, odnosno toplota i zagrevanje, može podstaknuti aktivnost Bisfenola-A&quot;, rekao je Matić. Istakao je da moramo voditi računa da ne upotrebljavamo često istu plastiku. &quot;Ako upotrebimo neku plastiku za pakovanje treba da je bacimo, odstranimo. Ne treba je često upotrebljavati i često stavljati hranu u plastične posude&quot;, rekao je Matić. Podsetio je da je EU donela odluku da se neki plastični proizvodi, kao &scaron;to su slamčice, gotovo izbace iz upotrebe. &quot;Mislim da bi to bilo pravo re&scaron;enje, ali vi&scaron;e zavisi od nas, koliko ćemo mi voditi računa da ne upotrebljavamo plastiku i da ne upotrebljavamo plastične posude u nekoj velikoj meri. Pozdravljam svaku odluku da se ne&scaron;to zameni onim &scaron;to je prirodno, jer ni&scaron;ta ne može biti bolje i prirodnije od stakla. &Scaron;to vi&scaron;e u staklene posude&quot;, poručio je Matić.Kada je reč o prisutnosti plastike za decu naveo je da ne treba sipati vrelo mleko u bočice za bebe, kao i da treba zameniti plastične igračke za decu nekim drvenim proizvodima. Na pitanje kako da se smanji upotreba PET ambalaže, Matić odgovara da je uvek bolje re&scaron;enje izabrati tetrapak ambalažu ili limenku.

Matić: Nedeljno unesemo pet grama mikroplastike

2 Komentari