Disk kočnice - kako rade i kakve postoje?

Upoznajmo se zato sa osnovama funkcionisanja disk kočnica, koje su danas standard kod većine automobila, mada se iz određenih razloga dobo&scaron; kočnice i dalje pojavljuju čak i kod skupljih i snažnijih vozila (o tome drugom prilikom).Kako rade disk kočnice?Način rada disk kočnica kod automobila najlak&scaron;e je razumeti prostim pogledom na kočnice kod bicikla. Dakle, kod bicikla čeljusti (klje&scaron;ta) preko gumenih obloga stiskaju felnu i usporavaju okretanje točka. Isto tako funkcioni&scaron;u kočnice na automobilu, samo &scaron;to kočione čeljusti pritiskaju disk koji se nalazi na glavčini na koji se montira točak, prenose Polovni automobili.Diskovi se izlivaju iz jednog komada, a u njima se ponekad ostavljaju otvori ili plitki povr&scaron;inski kanali, kako bi se pobolj&scaron;alo hlađenje, efikasnije uklanjao povr&scaron;inski sloj sa kočionih pločica (time se unapređuje kočenje) i voda.Postoje i diskovi u obliku dva spojena diska, kako bi između njih cirkulisalo vi&scaron;e vazduha zbog boljeg hlađenja. Kočiona klje&scaron;ta preko kočionih pločica pritiskaju diskove i tako usporavaju okretanje točkova. Tom prilikom dolazi do oslobađanja velike količine toplote, &scaron;to znači da materijal od kojeg su izrađene pločice mora da bude u stanju da izdrži veoma visoke temperature. Nekada se za njihovu izradu koristio azbest, ali je odavno izbačen zbog kancerogenosti.Vrste kočionih klje&scaron;taKočioni disk se vrti zajedno sa točkom, a obuhvataju ga kočiona klje&scaron;ta unutar kojih se nalaze kočione pločice. Kada vozač odluči da uspori ili se zaustavi pritisnuće papučicu kočnice koja će uz pomoć hidraulike (ulje za kočnice) da pritisne kočione pločice uz kočioni disk i tako počne da usporava okretanje točka.Postoje dve vrste kočionih klje&scaron;ta: plivajuća i fiksna. Fiksna klje&scaron;ta možemo da prepoznamo po tome &scaron;to se ne pomeraju u odnosu na disk - ona koriste jedan ili dva para klipova za pritiskanje pločica sa obe strane diska. Serviseri kažu da su znatno kompleksnija od plivajućih klje&scaron;ta.Plivajuća klje&scaron;ta se pomeraju u odnosu na disk, tako da klip sa jedne strane diska potiskuje unutra&scaron;nju pločicu sve dok ona ne ostvari kontakt sa diskom, nakon čega telo klje&scaron;ta biva povučeno spoljnom pločicom do tačke kada i spoljna pločica počne da deluje na disk. U ovom trenutku imamo kočioni disk koji je sa obe strane pritisnut kočionim pločicama.Jedan hidraulični klip u cilindru predstavlja najjeftiniju verziju, mada se kod kočnica visokih performansi koristi i do osam klipova.Malo istorijePrvi eksperimenti sa disk kočnicama rađeni su jo&scaron; krajem 19. veka u Engleskoj. Bilo je potrebno pola veka da tehnologija dovoljno napreduje kako bi diskovi postali dovoljno pouzdani i u ekonomskom smislu prihvatljivi za masovnu upotrebu.Englezi su krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina pro&scaron;log veka shvatili da disk kočnice omogućavaju znatno bolje zaustavne karakteristike od uobičajenih dobo&scaron; kočnica. Takođe, diskovi su bili znatno otporniji na pregrevanje, pokazali su se pouzdanijim zbog relativno jednostavne konstrukcije i manjeg broja komponenti, a ne smemo da zaboravimo i lak&scaron;e pode&scaron;avanje.

Disk kočnice - kako rade i kakve postoje?

0 Komentari