"Ljude nagovaraju da prodaju bubreg, govore da će im izrasti novi"

Obojica su u 40-im godinama, deluju samosvesno, čak im je i neugodno, ali žele da podele svoju priču. Kanča i Ram prodali su svoje bubrege, vođeni finansijskim očajem. Kanča i dalje trpi bolove i ne može da radi zbog nuspojava operacije.&quot;Nemoguće je izbrojati koliko je ljudi učinilo to isto. Svuda, ovo selo, ono selo, toliko je ljudi prodalo svoje bubrege&quot;, priča Kanča za Sky News.Selo Hokse u Nepalu ima jedinstvenu i veoma burnu pro&scaron;lost. Poznato je kao &quot;Dolina bubrega&quot; jer je gotovo u svakom domaćinstvu neko prodao bubreg. Me&scaron;etari su godinama posećivali to područje, nagovarajući ljude da se odreknu organa, iako se zna da je to nezakonito.Me&scaron;tani su poslednjih godina očajnički poku&scaron;avali da prekinu tu sramotu - osećaju se prevareno i o&scaron;tećeno. Neki kažu da su bili iskori&scaron;ćavani, neki tvrde da im je čak rečeno da će im bubrezi ponovno izrasti. Neki su umrli od posledica onoga &scaron;to je učinjeno njihovim telima.Nažalost, siroma&scaron;tvo sada podstiče jo&scaron; jednu zdravstvenu krizu u Nepalu. I ponovno su bubrezi u njenom sredi&scaron;tu.Sve veći broj Nepalaca odlučuje da radi u inostranstvu, u zemljama Arapskog zaliva i Maleziji kako bi zaradili vi&scaron;e novca za svoje porodice kod kuće. Ali to nije bez rizika.Mladi i nekada zdravi mu&scaron;karci vraćaju se u Nepal s očajničkom potrebom za transplantacijom bubrega. Neki naučnici kažu da je to rezultat izlaganja ekstremnoj vrućini i te&scaron;koj dehidraciji. Pre nekoliko godina Suman (31) je bio toliko finansijski i emocionalno slomljen da je razmi&scaron;ljao o samoubistvu. Smatrao je da nema drugi izbor, nego da otputuje u Indiju kako bi prodao svoj bubreg ženi koja se pretvarala da mu je sestra.Bio je to fizički iscrpljujuć proces koji je ostavio ožiljke. Dobio je 3.000 funti...&quot;Osećao sam se slabo i izgubio sam svest. Kad sam se probudio, mnogo me je bolelo. Sada ne mogu radim i poku&scaron;avam da kažem svima kojima mogu da ne prodaju svoj bubreg&quot;, kaže Suman.Nije bio siguran zna li lekar o čemu se radi, ali indijski zakon je jasan - donatori moraju biti u srodstvu i moraju predočiti relevantnu dokumentaciju.Trgovina organima ogroman problemTrgovina organima ostaje velik problem u Indiji. Podstaknuta je velikim jazom u potražnji i ponudi. Nedostatak donora doveo je do pojave crnog trži&scaron;ta, a lekari i bolnice su među onima koji su razotkriveni u istragama razmene &quot;gotovine za bubrege&quot;.To, nažalost, nije svojstveno samo u Indiji. Procene pokazuju da je u svetu jedan od 10 presađenih organa bio predmet trgovine.&quot;Agenti su izradili lažne dokumente u Katmanduu, uključujući indijske lične karte&quot;, kaže Kanča, koji je takođe prodao svoj bubreg u Indiji.Kako kaže, njegov bubreg je dobila njegova lažna sestra.&quot;Mislim da je doktor u Indiji znao da sam ga prodao&quot;, iskren je Kanča.U Hokseu me&scaron;tani insistiraju na tome da među njima niko vi&scaron;e ne prodaje bubrege, ali neki jo&scaron; uvek preduzimaju ekstremne rizike kako bi poku&scaron;ali da pobolj&scaron;aju svoje živote.Jit Bahadur Gurung proveo je tri godine radeći u Saudijskoj Arabiji. U dobi od samo 29 godina zavr&scaron;io je na četverosatnoj dijalizi triput nedeljno u Nacionalnom centru za bubrege u Katmanduu, prenosi Telegraf.&quot;Morao sam da radim na ekstremnoj vrućini - oko 50 stepeni Celzijusa. Nismo imali vremena da ručamo, odemo u toalet, ni da popijemo vode&quot;, kaže Jit dok izgleda umorno i povučeno.Opisujući trenutak kada je shvatio da ne&scaron;to nije u redu, Jit kaže: &quot;Odjednom sam osetio kako mi stopala otiču i nisam mogao da hodam. Tada su mi rekli da mi je otkazao bubreg.&quot;Simptomi zatajenja bubrega često mogu proći nezapaženo i do trenutka kada se radnici migranti vrate u Nepal često bude prekasno. Jit očajnički traži donora. Ali donor mora biti rođak i često nema dovoljno pozitivnih podudarnosti.I&scaron;vor ima 34 godine i jo&scaron; uvek traži izlaz. Kaže da je radio 16 sati dnevno tokom sedam godina u Dubaiju.&quot;Radio sam dugo na velikoj vrućini i bez sna. Telo je počelo da mi otiče kao da sam dobio batine&quot;, priča ovaj mladić.Dr Pukar &Scaron;rest, poznati hirurg u Centru za transplantaciju ljudskih organa u Nepalu, pre je izvodio transplantacije samo na starijim osobama, ali nedavno je video mlade ljude s ožiljcima i smanjenom funkcijom bubrega.Uočio je obrazac - mladići odlaze na posao po velikim vrućinama s malo vode i vraćaju se s potpunim zatajenjem bubrega.&quot;Ovo je vrlo ozbiljno jer oko jedne trećine svih transplantacija čine ti radnici migranti koji su do&scaron;li iz inostranstva. To je veliko opterećenje za na&scaron;e zdravstvene resurse jer na njih se odnosi vi&scaron;e od 30 odsto ukupnog broja transplantacija u na&scaron;oj zemlji&quot;, kaže doktor.To je neproporcionalna brojka jer radnici u inostranstvu predstavljaju oko 14 odsto nepalskog stanovni&scaron;tva. Dr &Scaron;resta veruje da je obrazovanje ključno - informisanje mladića koji odlaze u inostranstvo o važnosti pijenja vode, odmora i dobre prehrane.Zdravstvena krizaMladi lekar koji radi s njim prikuplja ključne podatke o tome gde su mu&scaron;karci bili i s kakvim su uslovima bili suočeni. Radnici moraju da prođu lekarske preglede pre nego &scaron;to mogu da otputuju u inostranstvo da rade, zbog čega se veruje da su prethodno bili dobrog zdravlja.Činjenica je da se osećaju prisiljeno da rade na nekim od najtoplijih mesta na svetu i da imaju vrlo malo prava. Iako su neke zemlje, poput Katara, skratile vreme koje ljudi mogu da provode na suncu, patnja Nepalaca nije prestala.Vi&scaron;e studija pokazalo je da je rizik od ekstremne vrućine u zemljama arapskog zaliva samo eskalirao poslednjih godina zbog klimatskih promena. Nedavni izve&scaron;taj Human Rights Watch-a navodi da se radnici-migranti maltretiraju i da se na njih gleda kao na &quot;potro&scaron;nu robu&quot;.

"Ljude nagovaraju da prodaju bubreg, govore da će im izrasti novi"

1 Komentari