"Jeste se izgradilo, ali Srbija se zadužuje": Prava istina o srpskom dugu i gde se nalazimo na listi dužnika

Ovo je postala uobičajena fraza, koja se ponavlja a da oni koji je izgovaraju, kao nekakav argument nedgovornog tro&scaron;enja novca, nisu ni svesni količine netačnog u tako malo reči. Pogotovo ako se ima u vidu situacija na terenu, kao &scaron;to su novi autoputevi, &scaron;kole, savremene bolnice, rekonstrukcija železnice, brzi voz, i uporedi sa drugim zemljama Evrope, a posebno sa članicama Evropske unije, jasno je da je u Srbiji najveći infrastruktirni učinak a najmanja zaduženost.Sve ovo, ma koliko bilo mrsko mnogima da priznaju, ukazuje da je Srbija ulažući u infrastrukturu odgovorno se zaduživala, za razliku od EU zemalja, posebno Hrvatske, koje su izgubile kontrolu nad važnim resursima.Hajde da ovo razmotrimo korak po korak &ndash; &scaron;ta je Srbija postigla, kako stoji u odnosu na druge, i za&scaron;to je važno da zaduživanje bude shvatljivo kao investicija u budućnost.Javni dug Srbije u odnosu na članice Evropske unijePrvo treba na glasiti da Srbija jo&scaron; uvek nije članica Evropske unije i za razliku od zemalja članica koje imaju jeftinije kredite, mi jo&scaron; uvek nemamo tu pogodnost.Prema dostupnim podacima, javni dug Srbije iznosi 38,87 milijardi evra . Ova brojka je daleko ispod proseka dugovanja zemalja Evropske unije, koji iznosi 85% BDP-a, a mnogo bolji u poređenju sa nekim susednim zemljama:-Hrvatska: Javni dug iznosi 49, 16 milijardi-Slovenija: Javni dug dostiže oko 45,47 milijardi-Mađarska: Oko 150, 47 milijardi-Austrija 394,78 milijardiDakle, Srbija je ne samo među najmanje zaduženim zemljama u regionu, već i na evropskom nivou pokazuje znatnu stabilnost. Ovo nam govori da je Srbija daleko od &bdquo;prekomernog duga&ldquo; koji može ugroziti ekonomiju. Naprotiv, državni dug se drži pod kontrolom i usmerava ka konkretnim projektima koji donose dobrobit svim građanima. Posebno onim koji se hvale kako za samo pola sata stignu iz Novog Sada u Beograd na protest.&Scaron;ta je sve urađeno u Srbiji?U poslednjih 12 godina, Srbija je napravila ogroman iskorak u modernizaciji infrastrukture. Izgrađeno je preko 1.040 kilometara, dok je jo&scaron; 195 kilometara u izgradnji , od ukupne dužine od 1.602 kilometra, nekoliko mostova, veliki broj &scaron;kola i bolnica, a započeta je i rekonstrukcija železničke mreže, &scaron;to je u velikoj meri ubrzalo transport i ekonomsku povezanost.I to nije sve. Ipak sasvim je dovoljno da se čovek osvrne i vidi, ili jednostavno da krene sa jednog kraja zemlje na drugi.Auto-put &quot;Milo&scaron; Veliki&quot;, Moravski koridor, Rekonstrukcija železnice, izgradnja najmodernijeg kliničkog centra u Evropi, rekonstrukcija i izgradnja bolnica i bolničkih centara &scaron;irom Srbije, &scaron;kole, vrtići. I to su samo neki fizički vidljivi prijekti koji olak&scaron;avaju svakodnevnicu svim građanima Srbije. Međutim, uprkos ovim očiglednim uspesima, često kao protivargument čujemo dobro poznatu rečenicu: &bdquo;Ali Srbija se zadužuje!&ldquo;Ovaj &quot;argument&quot; je postao gotovo instiktivna reakcija onih koji, najče&scaron;će, ne samo &scaron;to ne ulaze dublje u razumevanje ekonomskih kretanja i investicija, nego ih uop&scaron;te ne razumeju. Ako se vratimo decenijama unazad, lako ćemo videti da Srbi nikada nisu živeli bolje nego sada.Prosečne plate su danas sasvim solidne, mogućnost zarade je daleko veća nego &scaron;to je ikada bila, a privreda &ndash; i državna i privatna &ndash; radi punom parom. Industrija se oporavlja, mali i srednji biznisi napreduju, a kupovna moć građana je daleko iznad proseka. Uprkos negodovanju političkih protivnika trenutne vlasti koji poku&scaron;avaju da stvore drugačiju sliku, statistike kažu da građani vi&scaron;e tro&scaron;e na stanovanje, odeću, tehnologiju, ali i na putovanja, &scaron;to je najbolji pokazatelj finansijske stabilnosti i pobolj&scaron;anja životnog standarda.Kako se Srbija razlikuje od Hrvatske i Slovenije?Srbija je, za razliku od Hrvatske i Slovenije, svoje infrastrukturne projekte finansirala direktnim zaduživanjem, ali uz zadržavanje kontrole nad prihodima. I opet javni dug Srbije je dosta manji nego &scaron;to je slučaj sa ove dve kom&scaron;ijske zemlje.Uprkos tome &scaron;to Hrvatsku ističu kao primer uspe&scaron;ne turističke zemlje, koja to ni u jednoj dimenziji ne bi bila da nema izlazak na more, treba pogledati njenu infrastrukturu, koja nije ni malo vedra kao sunce na primorju. Jedan od najvećih projekata u Hrvatskoj &ndash; autoput Zagreb&ndash;Split, nije u potpunosti finansiran iz državnog budžeta, niti isključivo iz evropskih kredita. Deo sredstava obezbeđen je kroz koncesioni ugovor sa privatnom kompanijom Autocesta Zagreb-Macelj , koja je delimično finansirala izgradnju, ali je zauzvrat dobila pravo dela naplate putarine narednih 25 godina. To znači da značajan deo prihoda od autoputa ne ide direktno u državni budžet, već privatnom koncesionaru.Pored toga, ukupna mreža autoputeva u Hrvatskoj iznosi 1.313 kilometara a koja se radi proteklih 20 godina, &scaron;to je tek ne&scaron;to vi&scaron;e od Srbije, koja je u poslednjoj deceniji značajno povećala svoju mrežu autoputeva.Uprkos tome &scaron;to je Hrvatska i članica EU i ima za razliku od Srbije povoljnije kredite, ukupni javni dug Hrvatske je za 18% veći od Srbije, odnosno 1,6 milijardi evra. Razlika je i u tome &scaron;to Srbija zadržava kontrolu nad prihodima od putarina, &scaron;to je dugoročno održivo, da ne govorimo o broju stanovnika i veličini teritorije.Sa druge strane imamo i Sloveniju, koja je takođe manja i po teritoriji i broju stanovnika,a ima javni dug od 70% BDP-a. Iako je ekonomski razvijena, zaduženost je relativno visoka, posebno u odnosu na Srbiju, koja ima potrebu za značajno većim infrastrukturnim ulaganjima zbog veličine i regionalne povezanosti.Kada ovako poređamo činjenice fraza &quot;Ali Srbija se zadužuje&quot; predstavlja lažni argument koji nema osnova u realnosti. Zaduživanje samo po sebi nije problem &ndash; problem je ako se zaduženi novac tro&scaron;i neodgovorno ili ako ne postoji plan vraćanja. Srbija, naprotiv, svoj dug koristi za projekte koji će se vi&scaron;estruko isplatiti &ndash; ne samo kroz direktnu ekonomsku dobit, već i kroz bolji kvalitet života za sve građane.

"Jeste se izgradilo, ali Srbija se zadužuje": Prava istina o srpskom dugu i gde se nalazimo na listi dužnika

5 Komentari