Grip i vreme prave haos u Srbiji

&Scaron;to se dece tiče, među najče&scaron;ćim oboljenjima trenutno su aktuelne infekcije gornjih disajnih puteva i stomačne viroze, upozoravaju lekari.&quot;Trenutno su aktuelne infekcije gornjih disajnih puteva koje se manifestuju zapu&scaron;enjem ili curenjem nosa, gu&scaron;oboljom i ka&scaron;ljem, uz povi&scaron;enu temperaturu koja se obično kreće oko 38 stepeni, ali su zabeleženi slučajevi i do 40 stepeni&quot;, kaže za Telegraf.rs pedijatar dr Dejan Jonev.Pored respiratornih infekcija, dodaje doktor, aktuelne su i stomačne viroze, koje se javljaju u kombinaciji sa tečnom stolicom i mučninom.&quot;Ove infekcije se brzo &scaron;ire među decom, a dovoljno je jedno obolelo dete u kolektivu da bi se bolest prenela na veći broj njih i tako nastaje epidemija&quot;, istakao je dr Jonev.Kako kaže, roditelji se obično javljaju lekaru kada ka&scaron;alj postane jači, a temperatura veća, a trebalo bi odmah.&quot;Roditelji često ne reaguju na prve simptome, a trebalo bi. Oni se obično jave lekaru ako dođe do jakog ka&scaron;lja ili visoke temperature. Bitno je da lekar prati dete i proceni kakvo je stanje kod deteta jer te viroze značajno oslabljuju imunitet i mogu dovesti do sekundarnih bakterijskih infekcija, poput upale grla, koja zahteva antibiotsku terapiju ili bronhitisa&quot;, pojasnio je dr Jonev za Telegraf.rs.&quot;U svakom slučaju, dete sa simptomima treba izolovati iz kolektiva i obavezno se obratiti lekaru&quot;, savetuje dr Jonev.Olena Yakobchuk/ShutterstockZa&scaron;to hladno vreme ne pogoduje ljudima, naročito hroničnim bolesnicima objasnila je kardiolog dr Milijana Balević, sa Instituta &quot;Dedinje&quot; u podcastu, te ističe da tokom zimskog perioda treba biti posebno na oprezu.&quot;Zimski period i hladni vremenski uslovi su test za kardiovaskularni sistem. Mi smo navikli na neke lake mediteranske temperature, kada je minus i 1 stepen, može organizam osetiti to, naročito ako se radi o hroničnim bolesnicima&quot;, objasnila je dr Balević.Kako je istakla, rađena su istraživanja, naročito u Velikoj Britaniji, koja su pokazala da 2 odsto infarkta se če&scaron;će javlja kod pada temperature.&quot;Zato treba biti obazriv kada dođe do pada temperature, jer organizam se bori da ostane topao. Tada je potrebno dovoljno kiseonika dostaviti svakom organu i zato se on brani tako &scaron;to grči krvne sudove, ubrzava srčani rad. Krv postaje gu&scaron;ća, naročito ako ne pijemo dovoljno tečnosti može doći do stvaranja ugru&scaron;aka tromba ili izazvati infarkt&quot;, istakla je dr Balević u podcastu Zdravo sa Ivanom, prenosi Telegraf.

Grip i vreme prave haos u Srbiji

0 Komentari