Špageti vestern

Dve godine zaredom na vimbldonskom travnatom platou susreće se sa najboljim italijanskim izdankom trenutno, Janikom Sinerom, i ozbiljan je to zadatak.

Ako je prošle godine u četvrtfinalu, Janik bio neiskusniji, a dobio je priliku, šta se onda može pomisliti sada kada je godinu dana stariji i iskusniji i teniski potkovaniji na velikoj sceni?

Da, logično, je, posebno ako se ima u vidu da je Novak godinu dana stariji.

Međutim, osim tog jasnog respekta i zdravorazumskog opreza, ima li još šta što treba da nas brine?

Gazeta delo Sport je na sebi svojstven način sažela šta Siner treba da učini da napravi čudo.

"Nole u drugoj brzini i tanjir špageta sa paradajz sosom, tako Siner može da zaustavi Đokovića", konstatovali su Italijani.

Nole je, istina, u drugoj brzini počinjao poslednja dva vimbldonska susreta, sa Hubertom Hurkačem i Andrejem Rubljovim, ali njegova šampionska kompozicija nije posrnula i prostrla se na vimbldonski travnjak.

Biće da će Janiku biti potrebno mnogo više od "tanjira začinjenih špageta", što bi trebalo metaforično da znači da će Janik imati skrivenu, "zaljućenu" taktiku, što je uostalom i sam najavio.

No setite se šta sve protiv Novaka nisu pokušavali na terenu, kako na ovom tako i na drugim turnirima, pa se pokazivalo kao uzaludno.

Ako Novak bude u svom uobičajenom, vimbldonskom ritmu, tačnije ako bude prefinjeni gospodar londonskog travnjaka, koji poznaje kao svoju dnevnu sobu (deset godina nije izgubio na Central kortu), onda nemamo mnogo razloga za brigu.

Janik će svakako morati da ubaci daleko više od 50 i kusur procenata prvog servisa, da ima mnogo više lakih poena, ali šta god smislio, šta god pokušao, dragi moji, Novak u svom superkompjuteru ima rešenje i za to.

Budite sigurni ne samo u to da je proučio pomno taj prošlogodišnji susret u pet setova sa momkom iz Tirola, već da je do detalja analizirao i sve sopstvene slabosti tog dana, iako je izašao kao pobednik.

I uz to, zašto ovih desetak dana nije funkcionisao ritern na nivou na kom je želeo. I još štošta.

Ali vidite, Novak je i pored tih "sitnica" po 46. put grend slem polufinalista, što će reći da na raspolaganju ima ogromnu paletu iskustva iz koje u svakom momentu može da posegne za savršenom bojom i napravi umetnost na terenu.

Igrati na travi kao što Novak to čini i jeste jedna vrsta umetnosti, ma koliko se divili Nurejevu-Federeru ili nekim drugim vimbldonskim veličinama.

Tako da će ova epizoda biti samo još jedan pokušaj parodiranja standardnog "vimbldonskog vesterna" u kojem je Novak, proteklih godina bio onaj junak koji je najbrže potezao revolver i s ponosom duvao u njegovu cev dok su na drugoj strani padali na travu, sve u podne!

Oprez da, jer neki zakasneli metak može i da zaluta, ali Novak je to, ne brinimo.

Druga epizoda dana biće susret hiperprilagodljivog Karlosa Alkarasa i na travi uznapredovalog Danila Medvedeva.

S kakvim završetkom, to je teško predvideti, mada se Špancu mora priznati da je sve veći artista i da tim ogromnim talentom, kako smo i ranije konstatovali, zaista može da uradi mnogo, pa i da se po prvi put upiše na listu finalista.

Alkaras je proteklih dana bio na oku medija i zbog takozvanog "spaj gejta", afere špijuniranja protivnika, ali biće to pre da je u pitanju obična medijska senzacija.

Šta to na treningu više može da se vidi od onoga što vidite direktno na terenu?

U eri tehnologije, kada je dostupno bukvalno sve, dva oka više uz Novakov teren, makar se to radilo i o ocu tenisera, neće značiti previše.

Tačno, može da se vidi gde je špijunirani imao problema tog dana na treningu, pa da se sugeriše da se to forsira, ali šta ćemo da dnevnom formom?

Šta ćemo, ako se igrač, kako to često biva, na dan meča probudi i počne da pogađa baš taj udarac najbolje što može?

Jer to je, teniseri znaju, sasvim normalna stvar. Metafizika teniskog mozga ne da se lako uhvatiti ni izučiti.

Zato, deluje da će i okršaj Alkarasa i Medvedeva ponuditi dosta intrigantnih detalja, ali u svakom slučaju, užitak neće izostati.

I reč dve o teniserkama, o Ons Žaber i Marketi Vondrušovoj koje će se u subotu boriti za pehar u ženskom singlu.

Nekako baš plene i jedna i druga svojom igrom i koliko god da su iz finala izostale one najbolje rangirane (Žaber je šesti nosilac, a Vondrušova je nenosilac), ne sumnjam da će to biti lepo finale.

Tunišanka je u poslednje dve sezone jedna od lepših stvari koja se dogodila tenisu, publika je voli, jako je uporna i marljiv rad joj se isplatio.

To što je drugu godinu uzastopno u finalu, jasan je pokazatelj da joj tereni Vimbldona odgovaraju u potpunosti.

S druge strane, Čehinja ubitačnih slajsova, devojka koja ima vrlo smislenu igru na travi i nepredvidljive udarce, sposobna je da ode do krajnje tačke, što će reći i do pehara.

Čehinje su na Vimbldonu posebna teniska poslastica; da ne idemo toliko unazad u eru Martine Navratilove, koje je devet puta slavila u singlu – dovoljno je pomenuti Petru Kvitovu sa titulama iz 2011. i 2014.

I neke druge su stizale u poslednjoj deceniji u samu završnicu, Karolina Pliškova do finala, Barbora Stricova do polufinala... Sada je tu Marketa Vondrušova.

Češka škola tenisa je, ponavljam, ozbiljna i velika. I taj kvantitet često izbrusi i kvalitet.

Koja god da pobedi u subotu, biće to apsolutno zasluženo.

Vimbldon će dobiti novi šampionski cvet koji će se zalivati u narednih godinu dana. Do novih mečeva, do novih pohoda na krunu.