Kucni trezori puniji od bankarskih

Petomesecna zamena 12 valuta koje su otisle u monetarnu istoriju pokazala je da je Bundes banka bolje procenila stanje u dzepovima i kucnim skrovistima gradjana i sefovima firmi u Srbiji od domacih prognozera!

Podsecanja radi, nasi privrednici i bankari su procenjivali da je van bankarskog sistema oko dve milijarde DEM, NBJ – od 3,5 do pet milijardi, a nemacka centralna banka – osam do devet milijardi DEM. Prema konacnim podacima NBJ, u evro je do 31. maja zamenjeno 8,24 milijarde DEM.

Doduse, pri tom se ne moze iskljuciti mogucnost da je u domacim i bankama osnovanim stranim kapitalom, u privatnim i u menjacnicama ZOP–NBJ u evro zamenjen i novac s Kosmeta, ali i iz okolnih i drugih zemalja u kojima je rok za ovaj posao istekao krajem februara i gde je kontrola bila znatno rigidnija za gotovinske zamene nego kod nas.

Uz to, moguce je i da su na salterima menjacnica u Srbiji, na kojima su samo za iznose vece od 20.000 DEM uzimani podaci iz licnih dokumenata donosilaca valute, zamenjene i pare stecene "u sivoj" zoni poslovanja u nasoj ali i u drugim zemljama. Ovo tim pre sto kod nas Zakon protiv pranja novca, pod ciji udar bi trebalo da dodju nelegalno stecena bogatstva, stupa na snagu tek 1. jula.

"Slamarice" pune evra

Na ovakav zakljucak upucuje i podatak da je iznos ukupno zamenjenih sredstava cak sest puta veci od nove devizne stednje od 1,3 milijarde DEM (700 miliona evra), sto znaci da se najveci deo zamenjenog novca ponovo povukao u senku – u kucne trezore, ili, mozda, i preko granice!

Ipak, valja imati u vidu i to da je zahvaljujuci velikom naporu monetarnih vlasti i drzave, u bankama, u kojima je 1. jula prosle godine, kad je uveden novi sistem zastite uloga, stednja na 64.000 knjizica bila oko 70 miliona DEM (30 miliona evra), krajem maja ove godine broj stednih partija narastao na oko 404.000, a iznos ustedjevine na oko 700 miliona evra, odnosno 23 puta vise!

Na ocekivano ubrzano seljenje para u banke neminovno ce uticati i nova zakonska regulativa, a pre svega Zakon protiv pranja novca, koji ce mnoge parajlije naterati da otvore dinarske i devizne racune i stedne knjizice ukoliko ne zele da natovare sebi na vrat policiju, smatraju u NBJ.

Uz to, novi liberalni Zakon o deviznom poslovanju bi takodje trebalo podsticajno da deluje na rast stednje i suzbijanje "sive" ekonomije, jer gotovinske transakcije svodi na najmanju mogucu meru, podsticuci promet preko racuna.

Evro jaca dinar

Minula zamena novca pokazala je i to da su kod nas evrofili isprednjacili ispred evroskeptika zamenivsi 7,34 milijarde DEM u novu evropsku valutu, dok su 900 miliona DEM "neverne Tome" konvertovale u USD, "svajcarce" ili britanske funte. Ocigledno je da su donedavni zavisnici od nemacke marke za kratko vreme postali "evrozni" prepoznavsi u evru "novu marku za Evropu".

Minula zamena u evro je pokazala i to da, za razliku od nemacke marke, novi evropski novac nije kod nas preuzeo ulogu tzv. transakcionog novca u "sivoj" poslovnoj zoni.

Tu ulogu je, posle vise godina, preuzeo dinar koji je odnedavno konvertibilna valuta.

Medjutim, na suzbijanje zilavog, gotovinskog platnog prometa sigurno ce uticati i omasovljenje upotrebe bezgotovinskih sredstava placanja, pre svega ekspanzija domacih i stranih kartica, pogotovo nakon pocetka rada domaceg kliring centra najavljenog za kraj ove godine.

Sve to bi trebalo da dovede do konacnog uvodjenja reda i sigurnosti u oblast platnog prometa, pogotovu kad ovaj, pocetkom naredne godine, bude prenet u banke. Na taj nacin omogucice se vlasnicima novca da slobodno raspolazu sopstvenim sredstvima do iznosa na racunu, cime se iskljucuje potreba da posluju s gotovinom – dinarskom i deviznom, dok ce se, istovremeno, suzbiti i mogucnost inflatornih udara "s ulice" i ljuljanja kursa domace valute.