Sudar šampiona, pritisak domaćina i borba za autoritet

Grupa C, u kojoj se nalaze Srbija, Španija, Holandija i Izrael, spaja bogatu istoriju, aktuelnu dominaciju i ambiciju izazivača – sve na mestu koje za domaćina ima posebno značenje.

• Arena spremna: Vaterpolisti Srbije "zaplivali" ka EP FOTO/VIDEO
• Jakšić pred start Evropskog prvenstva: "Znate i sami – nemamo prava na kiks!" VIDEO
• Selektor Srbije pred start EP: "Ne znamo u kakvom smo stanju..." VIDEO
• Mandić oduševio naciju pred EP: "Nije bitno kako sam ja – tu sam za reprezentaciju" VIDEO
   

Istorija Evropskih prvenstava neraskidivo je vezana za gradove i reprezentacije koje su oblikovale ovaj sport, pa tako Budimpešta prednjači među domaćinima sa pet organizovanih prvenstava, dok je Mađarska najtrofejnija selekcija u muškoj konkurenciji sa 26 medalja, uključujući 13 zlatnih. 

Odmah iza nje stoji Srbija, koja kao samostalna država zauzima drugo mesto po broju titula na EP (5-1-1), potvrđujući kontinuitet jedne od najvećih vaterpolo tradicija u Evropi.

VSS/Slobodan Sandić

Za Srbiju, prvenstvo u Beogradu nosi težinu trenutka, jer izabranici Uroša Stevanovića imati priliku da posle 10 godina na istom mestu usreće domaću publiku nekom medaljom. 

Serija vaterpolista Srbije od devet uzastopnih plasmana na pobednički podijum, koja je godinama definisala evropski vaterpolo, prekinuta je 2020. godine u Budimpešti.

Poraz od Španije u četvrtfinalu posle penal-serije označio je početak perioda rezultatske nestabilnosti, koji je kulminirao istorijskim devetim mestom u Splitu, a potom i novim eliminacijama u četvrtfinalima.

Takav niz bez medalje – tri uzastopna Evropska prvenstva – predstavlja anomaliju u istoriji reprezentacije koja je, od povratka na velika takmičenja 1997. godine, gotovo uvek bila deo samog vrha. 

Suša Srbije koja traje od 2018. godine

VSS/UNIQA/Slobodan Sandić

Ipak, šira slika otkriva drugačiju poruku: olimpijsko zlato u Parizu 2024. godine potvrdilo je da Srbija i dalje ima pobednički DNK.

Beograd tako postaje mesto gde se ne traži samo dobar rezultat, već i jasan odgovor – da li su "delfini" spremni za povratak evropskom autoritetu.

Srbija je poslednji put medalju mimo olimpijske, uzela baš na EP 2018. godine, kada su se popeli na krov Evrope.

Od tada, Srbija je samo na Olimpijskim igrama dolazila do medalje, a pa je i te kako vreme da se aktuelni i trostruki olimpijski šampioni konačno nađu borbi za odličja na drugim takmičenjima.

Prva i najbolja prilika jeste Beograd od 10. do 25. januara.

Na domaćem terenu, Srbija neće zavisiti samo od sistema i tradicije, već i od iskustva i kvaliteta svojih lidera.

VSS/Slobodan Sandić

Tim će predvoditi Dušan Mandić, jedan od najboljih vaterpolista sveta u poslednjoj deceniji, igrač naviknut na najveće utakmice i pritisak koji nosi uloga favorita.

Uz njega, ključna figura biće i kapiten Nikola Jakšić, oslonac u oba pravca igre i simbol stabilnosti ove generacije.

Upravo bi Mandić i Jakšić (obojica nedavno izašli iz povreda) trebalo da iznesu najveći deo tereta, kako rezultatskog, tako i psihološkog, oslanjajući se na iskusan deo tima (Miloš Ćuk, Sava Ranđelović, Nikola Dedović, Strahinja i Viktor Rašović) koji zna kako se igra kada se turniri lome.

Njihova sposobnost da u ključnim momentima preuzmu odgovornost mogla bi da bude presudna u pokušaju Srbije da prekine niz bez medalje na Evropskim prvenstvima.

Španija: stabilnost šampiona i kontinuitet bez presedana

Albert ten Hove/Marcel ter Bals / DeFodi Images / Profimedia

Nasuprot domaćinu stoji Španija, reprezentacija koja u Beograd dolazi sa ulogom ekipe koju svi žele da pobede.

Aktuelni evropski i svetski šampioni iza sebe imaju niz koji se retko viđa u modernom vaterpolu: od 2018. godine gotovo da nisu silazili sa pobedničkog postolja, uz samo jedan poraz u regularnom toku u poslednja četiri izdanja EP.

Nekada talentovana, ali nedovoljno konstantna selekcija, Španija je u poslednjoj deceniji izgradila identitet ekipe koja pobeđuje timski, uprkos pojedinačnom kvalitetu.

Beograd za njih predstavlja još jedan test zrelosti – dokaz da titula iz Zagreba nije bila vrhunac, već nastavak dugoročne dominacije.

Predvodiće ih zvanično najbolji igrač sveta Alvaro Granados, ime koje se izdvaja kao simbol njihove trenutne dominacije.

Andrea Masini / Zuma Press / Profimedia

Granados je bio najistaknutiji pojedinac muškog turnira na poslednjem Svetskom prvenstvu, predvodio je Španiju do povratka na svetski tron i zasluživši MVP priznanje.

Takmičenje je završio sa 21 golom, uključujući čak pet pogodaka u finalnoj pobedi nad Mađarskom, kojom je Španija ponovo osvojila svetsku titulu, prvi put od 2022. godine.

Iako kao pojedinac prednjači u ovoj španskoj generaciji, 28-godišnji momak, u prvi plan uvek stavlja  kolektiv, istakavši ponos zbog ekipe koja se, kako je rekao, "vratila posle veoma teške godine i igrala neverovatan vaterpolo".

Upravo ta kombinacija individualne klase i izraženog timskog identiteta čini Španiju najstabilnijom reprezentacijom Evrope u poslednjih nekoliko sezona.

Veliki doprinos daće i Bernat Sanahuja i Alberto Munariz, a sigurnost sa gola dolaziće od fenomenalnog Unaija Agirea. Uz Granadosa ovaj kvartet u nacinalnom timu zajedno igra od 2017. godine.

Aktuelni šampion Španija nastupiće na Evropskom prvenstvu u Beogradu sa sastavom koji je manje-više očekivan.

Selektor David Martin napravio je dve promene u odnosu na ekipu koja je prošle godine osvojila svetsko zlato.

Pored Felipea Peronea, koji se povukao iz reprezentacije, u sastavu za Beograd nema ni Hosea Havijera Bustosa. Novi članovi tima su Oskar Asensio i Pol Daura.

Holandija i Izrael: borba za prostor između velikih

Iako su Srbija i Španija u fokusu, Holandija i Izrael ne ulaze u Grupu C bez ambicija. Holandija, selekcija sa ograničenom tradicijom u muškom vaterpolu, u poslednjim ciklusima pokazuje znake organizacionog i takmičarskog napretka.

Fizički snažna i taktički disciplinovana, ova reprezentacija traži svoju priliku upravo u utakmicama protiv direktnih konkurenata za prolaz.

Tokom pripremaza EP, na turniru u Roterdamu, savladali su Hrvatsku i namučili Mađarsku, ali su taj meč ipak izgubili. Iako pripreme nisu merodavne kada takmičenje krene, ti nastupi su ohrabrujući za Holanđane i predstavljaju signal Španiji i Srbiji da ne smeju potceniti ovog rivala. Selektor Holanđana je Branko Mitrović, čovek sa naših prostora.

Izrael, sa druge strane, ostaje najveća nepoznanica grupe. Na EP debitovali su 2022. godine, a bili su učenisci i pre dve godine.

Reprezentacija koja tek gradi kontinuitet na velikoj sceni u Beograd dolazi sa jasnim ciljem  da potvrdi napredak i iskoristi svaki trenutak nepažnje favorita.

Novi format EP

VSS/Slobodan Sandić

Turnir počinje grupnom fazom sa četiri grupe od po četiri reprezentacije, a svaka reprezentacija igraće protiv svih rivala u grupi, uz jedan dan odmora između mečeva.

Nakon grupne faze, tri najbolje ekipe iz svake grupe nastavljaju takmičenje u drugoj fazi, gde će biti formirane dve nove grupe od po šest timova - Grupa E (ekipe iz grupa A i C) i Grupa F (ekipe iz grupa B i D).

Svi bodovi osvojeni u prvoj fazi prenose se dalje, a svaka reprezentacija odigraće još tri utakmice protiv novih protivnika, a nakon toga sledi nokaut faza.

Srbija će u nastavku takmičenja imat u ukršatanje sa grupom A u kojoj su Mađarska, Crna Gora Francuska i Malta.