Od tenisa u dvorištu, do sestrinskog duela u finalu Vimbldona

Postavi kao omiljeni Google izvor

Ćerka lokalnog sveštenika Henrija Vilijama i krojačice Emili Fransis Votson rođena je 9. oktobra 1864. godine.

Tenis je naučila da igra u dvorištu svoje kuće sa sestrom Lilijan, što je veoma zanimljiva informacija.

Mod je prvo igrala skvoš, pa joj nije bilo teško da "barata" reketom i nauči da igra tenis.

Živela je u Berksvelu, malom mestu na severu Engleske, a posle tenisa u dvorištu, počela je da ga igra na Kembridžu.

Njen otac je pored toga što je bio sveštenik bio i profesor matematike, pa je i to povezano jer su upravo njegovi učenici igrali tenis na Kembridžu i on je preporučio svoju ćerku.

Tačnije, obe ćerke, pošto su i Mod i Lilijan bile odlične u tenisu.

Mod je počela da igra tenis na turnirima 1881. godine i igrala je i singl i dubl.

Naravno, u dublu je igrala sa sestrom Lilijan na svim turnirima, a na prvom turniru na kom se pojavila je sa sestrom osvojila titulu. Bio je to njen debitantski turnir u Edžbestonu.

Muškarci su na Vimbldonu igrali od 1877. godine, ali su žene tamo dobile svoj turnir sedam godina kasnije.

Mod se pojavila na prvom Vimbldonu gde su nastupale žene 1884. godine i bila je jedna od favoritkinja za osvajanje.

Tačnije, bila je druga favoritkinja.

Na putu do finala pobedila je kasniju šestotruku prvakinju Blanš Bigli, a u finalu je sačekala niko drugi do njena sestra Lilijan!

Bilo je to sestrinsko finale, jedno od dva u istoriji Vimbldona. Drugo su odigrale Serena i Venus Vilijams 2002. godine.

Mod je pobedila Lilijan u finalu i postala prva šampionka Vimbldona u singlu.

I ne samo to, već je postala i prva šampionka Vimbldona u dublu, pošto su ona i Lilijan lako odnele titulu.

Format je bio zanimljiv tada, pošto je sledeće godine Votson direktno otišla u finale i čekala svoju protivnicu.

Naravno, izmorena Bigli tada nije mogla protiv odmorne Votson i Mod lako brani titulu na drugom Vimbldonu.

Mod Votson je od početka karijere imala 54 uzastopne pobede sa samo 20 godina.

Ipak, izgubila je u trećem finalu Vimbldona i igrala tenis još pet samo tri godine, pošto je karijeru završila 1889.

Zdravstveni problemi i nesreća kada se umalo udavila na jezeru prekinuli su joj karijeru.

Živela je 82 godine i preminula 1946. godine.

Teniski teren u Birmingemu nosi ime po njoj, gde se i dan danas održava turnir.

Nagrađena je i medaljom kralja Džordža i kraljice Meri 1927. godine povodom obeležavanja 50 godina Vimbldona, ali i ordenom Britanskog carstva zbog učešća u Prvom svetskom ratu, gde je bila bolničarka.