Čudo iz Splita – najlepša teniska bajka Vimbldona

Sadašnji trener Novaka Đokovića bio je sjajan igrač devedesetih godina 20. veka.

Ivanišević je uvek bio u Top 20 ili Top 10 igrača na ATP rang listi i 1994. godine ostvario je najbolji rezultat, kada je došao do drugog mesta.

Goranu je Vimbldon najviše odgovarao zbog stila igre i podloge.

Krasio ga je jak i sjajan servis, kao i dobra igra na mreži, pa je tako u Londonu tri puta stizao do finala.

Jednom ga je pobedio Sampras maksimalnim rezultatom u tri seta, dok je dva puta finala gubio u pet setova.

Nikako nije mogao da osvoji Grend slem trofej.

Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, Ivanišević je imao velikih problema sa povredama.

Mučilo ga je rame i tri godine (1999, 2000, 2001) je imao velike probleme i nikako nije mogao da se vrati na pravi put.

Igrao je čelendžere i slabije ATP turnire, a 2001. godine bio je 125. igrač planete.

Stigao je njegov omiljeni Vimbldon, a njega u glavnom žrebu nije bilo.

Ipak, trostruki finalista je zaslužio da se nađe u glavnom žrebu.

Jedan od ljubimaca publike je u 30. godini dobio specijalnu pozivnicu i stigao je u London.

Da li je neko uopšte tada pomislio da Ivanišević ima neke šanse da osvoji Vimbldon?

Prošao je lako kroz prva dva kola preko malo poznatog Frederika Džonsona i Karlosa Moje, koji više voli da igra na šljaci i nikada mu trava baš nije bila jedna od omiljenijih podloga.

U trećem kolu je naleteo na 19-godišnjeg Endija Rodika i tada se mislilo da će ispasti pod naletima američkog talenta.

Goran je u četiri seta na kraju, može se reći i lako, pobedio Rodika i stigao do osmine finala.

Tamo je neočekivano lako savladao nezgodnog Grega Rusedskog, što je bilo dovoljno veliko iznenađenje.

Usledilo je četvrtfinale i već je počelo malo i da se sanja o najvišem dometu.

Bio je ovo fenomenalan turnir, pošto je u istoj rundi Rodžer Federer izbacio Pita Samprasa i zakazao četvrtfinalni meč sa domaćim teniserom Timom Henmanom.

Goran je u međuvremenu imao težak zadatak protiv Rusa Marata Safina, koji je bio četvrti nosilac na Vimbldonu.

Savladao je i njega!

Usledio je duel sa Britancem Timom Henmanom u polufinalu.

Više nije bio ljubimac publike, pošto je na drugoj strani domaći teniser, a Velika Britanija čekala je na svog šampiona Vimbldona skoro 70 godina.

Bio je to fantastičan meč, koji je trajao tri dana i pet setova ukupno.

Posle pet setova, Ivanišević je slavio, ostavio London u suzama i otišao u finale.

Tamo ga je čekao australijski teniser Patrik Rafter.

Rafter je igrao svoje drugo uzastopno finale, a na drugoj strani bio je 125. teniser sveta.

Goran je napravio brejk odmah na samom startu meča, održao ga i osvojio prvi set rezutatom 6:3.

Drugi set bio je preslikan, samo u korist Raftera, koji pravi brejk na 2:0 i osvaja drugi set 6:3.

Pri rezultatu 3:2 u trećem setu, Ivanišević je odigrao čuveni bekhend ritern za brejk i treći set je završen ponovo istim rezultatom 6:3.

Ivanišević je malo ostao i bez snage, pa četvrti set lako osvaja Rafter sa 6:2 i otišlo se u odlučujući peti set.

A u petom setu videli smo neviđenu dramu.

Nije bilo brejkova sve do 7:7, kada Ivanišević pravi brejk i dobija priliku da odsevira za titulu.

Napravio je dve duple i jednu neiznuđenu na tri meč lopte, ali je na kraju izvukao gem i osvojio Vimbldon sa specijalnom pozivnicom kao 125. teniser sveta!

Čudo iz Splita Goran Ivanišević postao je prvi teniser u istoriji koji je osvojio Grend slem sa specijalnom pozivnicom.

Ta titula okarakterisana je kao jedna od najtoplijih i najboljih sportskih priča u modernom dobu.

"Bajka je konačno dobila srećan kraj", napisao je tada ESPN.

Rekord je i dalje na snazi – niko lošije plasiran nikada nije osvojio Grend slem, niti će.