"Siner protiv Đokovića – đavolji sport; Alkaras nije trebalo ni da igra finale"

Postavi kao omiljeni Google izvor

"Nemoguće je ne krenuti od kultnog meča Janika Sinera i Novaka Đokovića da bi se shvatilo koliko je tenis zaista 'đavolji sport', ali i da se pažnja usmeri na ono što se dogodilo u polufinalu između Karlosa Alkaraza i Aleksandra Zvereva, uz sve sive zone koje su pratile taj duel", rekao je Pistolezi, pa dodao:

"Mislim da su oba polufinala vredna gledanja, ne samo ono Janika Sinera protiv Novaka Đokovića, već i duel Karlosa Alkarasa i Aleksandera Zvereva. Zverev je servirao za meč i, umesto da razmišlja kako će lako da povede 15:0, 30:0, počeo je da se nervira. Tu je i izgubio meč. U suprotnom, sve bi bilo gotovo. Sa malo više bistrine, koju Zverev nikada nije pokazivao kada je na tom nivou najvažnije, meč bi i ovog puta bio njegov. Alkaras uopšte nije ni trebalo da bude u finalu".

Posebno se potom osvrnuo na okršaj Novaka Đokovića i Janika Sinera.

"Tenis je zaista đavolji sport: Siner je osvojio više poena od Đokovića, a ipak je Đoković dobio meč. Tu se malo šta može uraditi – ako ne iskoristiš brejk lopte, gubiš. I mislim da je Janikova izjava da je tenis nekada bio zabavniji bila veoma jednostavna, ali i poražavajuća. To znači: 'Više se ne zabavljam', jer postoji stalna prisila da se mora pobeđivati. To me pomalo podseća na Bjorna Borga, koji se, posle poraza od Džona Mekinroa, povukao sa samo 25 godina. I to je, slučajno, Sinerova sadašnja dob. Ali želim da verujem da se ovoga puta to neće dogoditi. Zapravo, siguran sam u to. Siner će, za razliku od Borga, nastaviti dalje. Iako danas ima rivala kao što je Borg imao Mekinroa, paralela je jasna: nekada Borg – Mekinro, danas Siner – Alkaras".

Dotakao se i situacije oko Alkarasa, njegovog rastanka sa dosadašnjim trenerom, ali i uloge Novaka Đokovića u čitavoj priči.

"Naravno. U međuvremenu je stari lav, Novak Đoković, pokušao da izvede poslednji veliki udarac. Iako umoran, dao je sve od sebe: osvojio je prvi set, pred Rafaelom Nadalom. Sve to gotovo liči na veliku grčku komediju, modernu tragediju, u kojoj ima svega: sve emocije su prisutne. Radost, teški trenuci, razlaz Karlosa Alkarasa i Huana Karlosa Ferera, a zatim on, bez Ferera, odmah osvaja Grend slem. Sve zasluge idu Alkarasu i njegovom novom treneru (Samuelu Lopesu), za koga verujem da je već bio u timu i da ga je možda upravo Ferero i izabrao. I to je još jedna priča u okviru ove priče", podvukao je Pistolezi.