Kameleon

Crveno-beli su nadigrali Partizan 2:0, golovima Ohija Omoidžuanfa i Aleksandra Kataija, čime su se vratili u trku za šampionsku titulu i smanjili razliku na dva boda.

Dan kasnije u odnosu na meč na stadionu "Rajko Mitić“ vreme je da se izanaliziraju utisci, podele glavne uloge i opišu neki prelomni momenti.

Mi smo izdvojili stvari koje su obeležile "večiti“ derbi, neke lako uočljive, a i neke koje su možda promakle nekima ili su bile ispod radara.

Tačnije, ono što sam uspeo da vidim iz novinarske lože stadiona največeg srpskog stadiona, a bez naknadnog gledanja.

Pobednik

Kao i uvek priča kreće od pobednika i to je u ovom slučaju trener Crvene zvezde Dejan Stanković.

Ne mali broj njih je prevrnuo očima kada je video prvu postavu bez otvorenog juriša na pobedu, sa Slavoljubom Srnićem u vezi u trenutku kada se očekivao ofanzivac između Milana Pavkova ili El Farduaa Bena, ali upravo je taj potez bio onaj koji je odredio dešavanja na terenu.

Pisali smo već da je Stanković trener koji voli da se prilagođava protivnicima, čak i u toku meča (čitaj Braga), da je spreman da ponudi više sistema, a jedan od njih je praktivao za Partizan poput kameleona kada je u opasnosti.

A Stanković je bio pre ovog derbija, svestan da mu i remi oduzima titulu, uradio ono što radi kameleon kada zastraši protivnika – promeni se.

I poput poznatog gmizavca koji menja boju, Stanković je uspeo da kamuflira taktiku i izbaci Partizan iz najjačeg koloseka – kontre i igre u tranziciji iz bloka, što jako dobro radi. Srnić je bio taj koji bi trkom sprečavao najjači adut Partizana, a uz Sekua Sanoga i Gelora Kangu je dobio bitku u veznom redu.

U polju u kome ima najviše „mina“ u derbijima i gde se dobijaju bitke...

Ono što su napred uradili MIrko Ivanić, Katai i Ohi je posledica svega toga. Ne srljajući u "gotov proizvod“, već čekajući pravi trenutak i najmanje rizičan.

Kroz posed jer je u tom segmentu Crvena zvezda najjača. Na svojoj koži su osetile i zvučne evropske ekipe. Neretko fizički i trkački moćnije, ali i za takve ima recept.

Bez obzira što će biti oprečnih mišljenja da Zvezda mora uvek da igra lepšavo, sa više mladih igrača, Stanković je pokazao da zna da igra na ono što je najbitnije – rezultat.

Na kraju je to najveće merilo. U Italiji, gde je taktika izmišljena, je kao fudbaler zaradio nadimak "Zmaj“. Možda je vreme da u trenerskim vodama dobije novi, samo sa malo drugačijim karakteristikama...

Gubitnik

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Kada jedan trener dobije derbi logično je da drugi bude gubitnik.

Aleksandar Stanojević je bio toga i svestan već na poluvremenu sudara na "Marakani", što je i sam priznao.

Čovek koji je u prvom mandatu bio specijalista za derbije nije krio da je pogrešio u izboru pojedinih igrača, svestan da je pre samo tri dana imao evropsku utakmicu sa praškom Spartom.

Stanojević je ostao dosledan ziheraškom izboru, vodeći se krilaticom da se dobitna formula ne menja, ali moderan fudbal iziskuje iskakanje iz šablona, što možda najbolje može da se vidi u Premijer ligi i čestim rotacijama.

Da, istina je da Stanojević i nema dugu klupu, ali je bilo vidljivo da pojedinci ne mogu da izguraju dve ozbiljne i naporne utakmice u samo nekoliko dana i tako nešto je uočio tek na pauzi između dva poluvremena.

Napravio je trostruku izmenu, ali je bilo već kasno sa dva gola zaostatka...

Ovaj derbi je izgubio, ali će priliku za popravni imati na još jednom u plej-ofu i u njemu bi ovaj poraz mogao da "poništi".

Kako bi iz ove uloge prešao u konačnog pobednika. A to se na kraju najviše računa.

Obratiti pažnju na 27. minut

Starsport/Pedja Milosavljevic

Jedan bitan podatak, koji će mnogima možda biti trivijalan, ali je takođe odredio ritam u Partizanovoj igri.

Žuti karton Saši Zdjelaru za povlačenje Ivanića sa leđa. Sudija Srđan Jovanović, za razliku od njegovih prethodnika, nije "štedeo" nijednog igrača, što najmanje odgovara baš kapitenu crno-belih.

Mislim da je poznato (mada, ima nekih koji se neće složiti) da je Zdjelar često izlazio kao tihi junak u derbijama, dobijajući mali milion duela (čitaj Marko Marin zna), čak i tako što je išao preko dozvoljenih granica. Što je u ovakvom sudaru legitimno. Naravno, u zavisnosti od kriterijuma...

Međutim, za ovaj meč mu nije pogodovao.

Žuti karton ga je isekao, nije smeo da ide punom snagom (kao što radi) u svaki duel i u tom delu je oštrica Partizana otupela. Tako nešto može da se vidi kod prvog gola Zvezda prilikom centaršuta Milana Rodića, a onda i kod drugog kada je isto bio dekoncentrisan.

Isključenje u samom finišu samo je posledica svega toga. Partizanov motorino, suprotno od sudara sa Spartom kada je bio možda ključni igrač, je podbacio u derbiju.

Ambijent za desetku

Starsport/Srdjan Stevanovic

Posle dugo vremena videli smo derbi pred punim tribinama.

Maksimalnih 45.000 na stadionu "Rajko Mitić", smanjenih za tampon zone, doprineli su da ambijent bude fantastičan.

Navijači su položili kao retko kad ranije u celokupnom paketu, nije bilo incidenata (za uslove našeg derbija maksimum) i tuča, a buka se čula sa svih stana.

Kada se priča najviše o terenu onda je jasno kakav je "večiti" derbi bio...

Ne kažemo da je bio spektakularan fudbal, ali daleko od toga i da se merilo vreme u prekidima, svirali faulovi na nekoliko sekundi ili "duvala" lopta u vis.

Bilo je šta da se vidi!

Priredio: Miloš Simanović (Twitter)