Bavarski car u Beogradu – s krunom na glavi i bez nje

Imao je Bajern oduvek velike zvezde. Mlađe generacije ne pamte, ali oni stariji svakako znaju kakvi majstori fudbala su bili Paul Brajtner, Diter Henes, Karl-Hajnc Rumenige...

Bajern je fudbalska institucija i ne čudi što je Rumenige, koji je krajem 1979. godine nosio dres Bavaraca, u poslednjih 17 godina jedan od ključnih ljudi u upravi kluba sa “Alijanc arene”.

Ipak, jedan igrač ima posebnu simboliku i svi navijači Crvene zvezde odlično pamte to ime – Klaus Augentaler. Jedini koji je imao prilike da u dva navrata igra protiv Crvene zvezde.

Nemci su to, igraju do kraja

Photo by Sebastian Widmann/Bongarts/Getty Images

Crvena zvezda i Bajern sastali su se prvi put u osmini finala Kupa UEFA u sezoni 1979/80. i tada je Augentaler bio velika nada Bajerna.

Nemci su u prvom meču u Minhenu slavili pobedu od 2:0 i verovalo se da je pred Crvenom zvezdom, koju je tada sa klupe predvodio legendarni trener Branko Stanković, gotovo nemoguća misija da napravi rezultat u revanšu.

Tog 12. decembra 1979. na “Marakani” je bilo 95.000 gledalaca i svi su skočili na noge kada je Crvena zvezda već u četvrtom minutu preko Dušana Savića stigla do vodećeg gola.

Tri minuta pre odlaska na poluvreme, Vladimir Petrović je uspeo da pogodi za 2:0 i Crvena zvezda je uspela da izjednači rezultat Nemaca iz prvog susreta.

Činilo se da je Stankovićev tim već u raju kada je u 50. minutu napadač Srebrenko Repčić postigao gol za 3:0, rezultat koji je crveno-bele vodio u četvrtfinale takmičenja UEFA.

Međutim, Nemci kao Nemci, nikad se ne predaju, došlo je do velikog pada koncentracije u igri Crvene zvezde i Bajern je to iskoristio.

U rasponu od četiri minuta, od 69. do 73, na scenu je stupio centarfor Bavaraca Diter Henes i postigao dva gola kojim je rešio sve dileme – Bajern je prošao dalje.

"Nebo se otvorilo"

Nema navijača Crvene zvezde koji ne pamti taj 24. april 1991. i revan šusret polufinala Kupa evropskih šampiona.

Crvena zvezda i njena istorijska generacija fudbalera, predvođena sa klupe trenerom Ljupkom Petrovićem, po drugi put u svojoj istoriji, tačno 20 godina od prvog polufinala elitnog takmičenja, igrala je ponovo za plasman u finale.

Ako je te 1971. godine bio koban Panatinaikos koji je posle 4:1 za Crvenu zvezdu u Beogradu, slavio u revanšu sa 3:0 , ovog puta sve je bilo na strani Crvene zvezde. I faktor fudbalske sreće, koji je mnogo puta u istoriji kluba bio na strani protivnika.

Crvena zvezda je u prvom meču u Minhenu, odigrala jednu od svojih najboljih utakmica u istoriji, pobedila je sa 2:1 golovima Darka Pančeva i Dejana Savićevića i trebalo je u revanšu, kod kuće, potvrditi prolaz u finale.

Igrao se 26. minut kada je Siniša Mihajlović, sada trener Bolonje, izveo slobodan udarac sa 30 metara. Bio je to pravi torpedo, sevnula je njegova “levica”, mreža Rajmonda Aumana na golu pred južnom tribinom se zatresla i Crvena zvezda je povela.

Ali Bajern je klub koji ne zna za reč predaja. Ubrzo su Nemci zaigrali kako znaju i umeju i u drugom poluvremenu u 61. minutu izjednačili. Slobodan udarac je izveo Klaus Augentaler, lopta se kroz noge Stevana Stojanovića izmigoljila nekako u mrežu -1:1.

Sedam minuta kasnije, manfred Bender je matirao Stojanovića za 1:2 i tada je bitka i bukvalno krenula iz početka.

Bajern je imao inicijativu, šansu u 85. minutu kakva se ne pamti. Roland Volfart je izbio sam pred Stojanovića, šutirao, lopta je pogodila desnu stativu, čije “tik” se čulo i pored 80.000 duša na stadionu. Lopta se odbila u stranu gde je pokupio Slobodan Marović, a ne Štefanu Efenbergu koji je trčao ka njoj da je samo ubaci u mrežu.

Sreća je pogledala Crvenu zvezdu, a onda je došao taj čuveni 90. minutu, Vladimir Jugović je povukao loptu dubogo na polovinu Bajerna, lopta je došla do Roberta Prosinečkog, koji je vratio loptu Mihajloviću. On je poslao centaršut ka Pančevu, ali je na loptu natrčao Klaus Augentaler i čudno je zahvatio, taman toliko da se golmanu Aumanu “odseku” ruke i ne uspe da je spreči da uđe u mrežu na neviđenu radost i eksploziju na tribinama!

“Nebo se otvorilo, stadion je eksplodir’o”, čuvene su reči TV komentatora Milojka Pantića kojim je zabeležio taj nezaboravni trenutak u istoriji našeg fudbala.

“Lepotan” Milijaša i Klose i Kros u finišu

Igrali su Crvena zvezda i Bajern još jednom, i to u grupnoj fazi Kupa UEFA 2007. godine.

Tada se dogodilo da odigraju samo jedan meč, jer je takav bio sistem takmičenja koji je uvela UEFA, a crveno-beli koje je sa klupe predvodio trener Milorad Kosanović, odigrali su veoma dobar meč, ali na kraju i nesrećno izgubili sa 2:3 i to golom u 90. minutu.

Ognjen Koroman je doneo Zvezdi prednost u 16. minutu, da bi reprezentativac Nemačke i jedan od najboljih strelaca “elfa” u istoriji Svetskih prvenstvana, Miroslav Klose, postigao gol za 1:1 u 20. minutu.

Nenad Milijaš je u 74. minutu postigao fenomenalan gol kojim je Crvena zvezda povela sa 2:1. Šutem sa preko trideset metara poslao je loptu u levi donji ugao. Lopta je nezgodno odskočila i prevarila golmana Rensinga za veliku radost na tribinama.

Ali Bajern je opet pokazao snagu Nemaca u finišu. Prvo je Klose drugim golom na meču, u 86. minutu, izjednačio na 2:2, da bi sadašnji fudbaler Reala, Toni Kros u poslednjem minutu poslao nešto više nalik centaršutu, ali lopta je kroz šumu nogu prošla i završila u mreži Ranđelovića za konačnih 2:3.