"Tumbanju" je došao kraj

Ljubiša Tumbaković nije više selektor fudbalske reprezentacije Srbije.

Možda je otkaz i prekasno došao.

Kada je otpušten Mladen Krstajić posle debakla od Ukrajine i kada smo shvatili da od kvalifikovanja na Evropsko prvenstvo nema ništa, stigao je Ljubiša Tumbaković.

Popularni Tumba je do tada bio selektor Crne Gore, gde je otkaz dobio kada je odbio da vodi reprezentaciju na meču protiv tzv. Kosova.

Tumbaković je sa Crnom Gorom znao da će igrati protiv lažne države još nakon žreba, ali tada se niko nije bunio i sve je bilo u redu, sve do nekoliko dana pred meč.

Sve je bilo jasno kada je dobio otkaz, posle odbijanja da vodi tu utakmicu – patriotski je ’ispoštovao’ Srbiju, pošto nije želeo da vodi selekciju protiv tzv. Kosova i s obzirom da je selektorsko mesto bilo upražnjeno, on je jedini bio kao pravo rešenje u tom trenutku.

Da li je bio plan da Tumbaković vodi selekciju do kraja kvalifikacija, Lige nacija i baraža ili samo da bude rešenje dok ne dođe ozbiljniji stručnjak, to ne znamo sa sigurnošću.

Ali, sada vidimo da bi on verovatno vodio reprezentaciju na Evropskom prvenstvu, da smo se plasirali.

foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Tumbaković je u svoje vreme bio dobar stručnjak i to mu se ne može osporiti.

Čovek je najtrofejniji trener u istoriji Partizana sa šest titula šampiona tadašnje Jugoslavije i tri Kupa.

Posle Partizana vodio je AEK jednu sezonu, pa se vratio u Partizan, koji je vodio do 2002. godine.

Tu nekako prestaje njegovo vođenje ozbiljnih timova.

Bio je u UAE, Iranu i Kini, a iako je uzeo četiri trofeja sa Šandongom, to je Kina, koja nije toliko kvalitetna kao danas, ako se uopšte može reći da je to kvalitetna liga.

Posle pauze od tri godine, vodio je Crnu Goru od 2016. do 2019. godine, gde ništa nije uradio vredno pamćenja.

Partizan je u drugom mandatu vodio do 2002. godine. To je bilo pre 18 godina.

Ljubiša Tumbaković ima 68 godina.

Hajde da to razmotrimo.

foto: SRDJAN STEVANOVIC

Da li postoji neki mladi stručnjak, dovoljno iskusan da dođe na mesto selektora, a da je vodio bilo šta u karijeri vredno pažnje?

Kažem bilo šta, jer se može reći da je Mladen Krstajić mlad stručnjak, ali on nije vodio ništa pre reprezentacije Srbije. Fascinantno. Setite se toga.

Da li može Srbija da igra neki fudbal koji nije iz 80ih i 90ih, sa jednim špicem i dva zadnja vezna?

Da li je postojao neki selektor koji je imao ideju da igra neki drugačiji fudbal i da se malo ta igra razlikuje od Vest Hemove sa Karltonom Kolom i 70 neupotrebljivih centaršuteva?

Izgleda da nije.

Koja je ideja bila, kakva je to igra koju je Tumbaković mogao da donese Srbiji?

Nikakva. Vratite se dve rečenice gore. Srbija ima Sergeja Milinkovića-Savića koji igra ofanzivan fudbal u Laciju, pod trenerskom palicom Simonea Inzagija.

Ima Dušana Tadića koji igra ofanzivan fudbal u Ajaksu, Luku Jovića iz vremena Ajntrahta i ofanzivnog fudbala, Filipa Kostića iz istog tog tima sa istim mentalitetom, centralne vezne igrače koji 90 minuta igraju visoki presing i imaju siguran pas unapred, moderne štopere koji iznose loptu...

Ali, ne. ’Ajmo mi ono naše.

Dva zadnja vezna, dva štopera slabo tehnički potkovana, ofanzivni vezni na poziciji krila, ofanzivni bek na poziciji krila, krilo na poziciji ofanzivnog veznog i ko zna još kakve kombinacije.

To nas dovodi do dugih lopti na sidraša, igru koju niko ne igra već 15 godina.

Kad ne znaš šta ćeš, ti vrati loptu golmanu, to je naš specijalitet.

Šteta što je ukinuto pravilo da golman sme da uhvati loptu rukama kada mu igrač vrati nogom.

To je bio naš fudbal pod Ljubišom Tumbakovićem.

foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Bivši selektor je rekao da ne može da igra sa dva špica i da Mitrović i Jović ne mogu da igraju zajedno.

Kada smo zaigrali sa dva klasična napadača, pobedili smo Rusiju 5:0.

Dobro, dve godine nam je bilo potrebno da vidimo da tako može i da tako igra pola Evrope, a posebno je lepo kada je najbolji strelac Čempionšipa uparen sa napadačem Reala.

Da li ste nekada videli veću rotaciju golmana, nego pod Ljubišom Tumbakovićem?

Malo brani Dmitrović, pa malo brani Rajković i Srbija nema standardnog prvog golmana.

To nisu radili ni Nemci kada su imali Lemana i Kana, Italijani sa Bufonom i Toldom, Španci sa Kasiljasom, Valdesom ili Reinom...

Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images

Dolazimo do najboljeg dela.

Tumbaković nijednom za više od godinu dana nije izveo isti tim!

Nijednom!

To se ne radi ni na fudbalskoj igrici.

Dva puta se menjala formacija, levi bek i zadnji vezni igrali su štopera ponekad, a ovaj drugi je igrao na odlučujućoj utakmici za srpski fudbal.

Toliko o tome – treba nam neko da iznosi loptu, bilo je objašnjenje. Onda je mogao i Tadić na štopera, i on dobro iznosi loptu.

Centralni deo veznog reda se često menjao, što je takođe neverovatno, jer velike reprezentacije moraju da imaju uparene veziste koji dobro sarađuju, kako bi cela ekipa funkcionisala.

Ovo nije tim, ovi momci se viđaju jednom u tri meseca i kada promenite tandem, ne mogu oni da se uigraju za pet dana na treningu.

foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Na kraju, penali.

Pred meč odluke u baražu, gde igrate jednu utakmicu, gde ste prethodno u polufinalu igrali produžetke i možda mogli da odete na penale, gde igrate protiv tvrdih Škota gde miriše 0:0, vi izgovorite na konferenciji za novinare da igrači neće vežbati penale.

Ne vežbamo penale i nećemo ih ni vežbati, rekao je selektor.

Jedna od neozbiljnijih stvari vezanih za reprezentaciju Srbije, a bilo ih je previše.

I ispali smo na penale. Ne zna čovek da li da se smeje ili da plače, što se kaže u našem narodu.

Pre Tumbe nešto, posle njega ništa, to je neki zaključak.

photo: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Ne može u 2020. godini da se igra starinski fudbal i da se ne ide u korak sa modernizacijom.

Naravno, tu je problem i čestog menjanja selektora.

Svaki selektor ima svoju zamisao, a kod nas se u poslednjih 10 godina samo menjaju.

Igrači svaki put moraju da se navikavaju i nema kontinuiteta.

Sada će ponovo doći novi selektor i ponovo će tražiti nešto novo i ponovo će igrači morati da se navikavaju.

A za navikavanje nema vremena jer pre početka kvalifikacija za Svetsko prvenstvo nema prijateljskih utakmica.

Što se kaže, biće odmah u glavu.

Još nemamo informaciju ko će biti novi selektor, a nekoliko imena je u igri.

Jedino što znamo, to će biti neki mlađi čovek, poput Vladana Milojevića, Nenada Lalatovića, Sava Miloševića, Veljka Paunovića, Slaviše Jokanovića...

Da li možemo da se prilagodimo modernom fudbalu i konačno iskoristimo sav potencijal?

Da li ćemo konačno dobiti startnih 11, tri igrača koji su džokeri i selektora koji ima sistem na duže staze?

Nadamo se da hoćemo.

Inače, mogao je Tumbaković i da ostane.

Nemojte misliti da smo zaboravili i ljude koji sede na čelnim pozicijama.

Nismo.

Ali, hajde prvo da rešimo fudbalske stvari i da vidimo kako će Srbija igrati fudbal.

Ostalo će doći na svoje.

Valjda.