Hjustone, imamo problem

Hjuston Rokitsi bi mogli da postanu najlošija ekipa svih vremena u NBA ligi.

Hjuston je u prvih 15 utakmica nove sezone ostvario samo jednu pobedu i na skoru je 1-14, o čemu se i ne priča mnogo, a realno od ovoga ne može gore.

Rokitsi ne mogu nikoga da pobede i pitanje je u narednim utakmicama koju će ekipu ovaj tim pobediti, s obzirom da izgledaju kao da bi se i u Evrokupu mučili.

Kada bi gledali projekcije statističkih sajtova i jednostavno samo pratili ovaj ritam utakmica, sa ovakvom igrom bi Hjuston završio sa skorom 5-77.

To bi bio ubedljivo najlošiji skor u istoriji NBA lige i nikog ne bi čudilo da se to stvarno desi.

Najgori skor ikada imali su Šarlot Bobketsi, koji je bio 7-41 u skraćenoj sezoni 2011/12.

Filadelfija Seventisiksersi ih prate sa 9 pobeda 1973. godine i 10 pobeda 2016. godine, što su najgori rezultati u punoj sezoni. Posle trejdova kada su ostali bez Rasela Vestbruka i Džejmsa Hardena, krenuli su u rekonstrukciju ekipe.

Majk Dientoni napustio je tim posle ispadanja u drugoj rundi u plej-ofu 2020. godine u čuvenom mehuru, kada su ih Lejkersi dobili 4-1.

Tada je Dientoni igra sa najnižim postavama u istoriji, Pi Džej Taker mu je igrao centra, Kovington četvorku, Gordon trojku, Vestbruk i Harden bekove i pokušavao je tako da uradi nešto.

Vestbruk i Harden nisu mogli da igraju zajedno, niska petorka nije donela ništa i kada se sezona završila Dientoni je otišao.

Prethodno je odlučio da mu nije potreban Klint Kapela, koji je posle godinu i po dana postao najbolji skakač i drugi najbolji bloker lige, uz odlične procente i solidan broj poena.

Klint Kapela je igrao finale Istoka sa Atlanta Hoksima, dok su iste te sezone Rokitsi bili na dnu Zapada zajedno sa Oklahomom.

Pošto su Dientoni i generalni menadžer sve raskućili i kada je on otišao, otišli su i Džejms Harden i Rasel Vestbruk. Od te dvojice igrača na kraju su dobili Džona Vola, koji je igrao jednu sezonu i ove sezone neće igrati, tačnije više nikada neće obući dres Hjustona, ali ostaće u ekipi.

Doveli su i trenera Stivena Sajlasa, kako bi vodio konkurentnu ekipu, a on je završio i drugu sezonu sa timom u rekonstrukciji i sada mu preti najgori skor u istoriji košarke.

Hjuston Rokitsi igraju brzu košarku – tačnije, igraju najbržu košarku u ligi.

I pored toga, tek su 27. u ligi po broju postignutih poena i poslednji su u ofanzivnom rejtingu.

Jednom rečju – katastrofa. Po primljenim poenima su isto 27. u ligi, defanzivni rejting im je 20. u ligi, a u svim ostalim naprednim kategorijama su ubedljivo poslednji u ligi.

Imaju verne navijače, ali su u poslednje dve sezone na 25. mestu po poseti, jedna od malo stvari gde nisu ubedljivo poslednji.

Ekipa posebno ne liči ni na šta. Kada su doveli Kevina Portera Džuniora, koji je bek po prirodnoj poziciji, odlučili su svi u Hjustonu da je najbolje da on bude plejmejker, jedan jedini.

Rezervni plejmejker je 34-godišnji Di Džej Ogastin, koji dobija 12 minuta po utakmicu proseku i ima prosek od 3,6 poena i 1,8 asistencije, što znači da nema nikakav uticaj na ekipu i isto je kao i da ne igra.

Džon Vol je plejmejker, ali da ne bi uzimao minute za razvoj Porteru Džunioru, odlučeno je da on ne igra ove sezone, tačnije da ne igra više nikada za Hjuston. I dalje putuje sa timom i služi kao mentor mladim igračima.

Vol je sigurno najplaćeniji mentor u istoriji košarke, pošto će ove sezone zaraditi 44,3 miliona dolara. Više od njega će samo zaraditi Stef Kari.

Ne želi Džon Vol da se odrekne svog novca, a za narednu godinu, kada mu ističe ugovor, ima i dodatnu opciju da izađe iz ugovora ako odbije novac koji mu je zagarantovan za petu godinu ugovora, koji je dobio još 2017. godine od Vašington Vizardsa.

Za tu godinu bio bi plaćen 47 miliona dolara i imao bi najveću godišnju platu u NBA ligi, pa će se teško plejmejker odreći tih para.

Rokitsi ne žele da ga isplate i puste kao slobodnog igrača jer će onda taj novac koji mu daju morati da razvuku na nekoliko godina, kao što je bio slučaj sa Džošom Smitom u Detroitu ili Žoakimom Noom u Njujork Niksima.

Možda se na kraju i dogovore oko isplate, ako pronađu pravo rešenje kako bi mu Hjuston isplatio tih 90 miliona dolara i na koliko bi to razvukli.

Po svemu sudeći, Vol će biti još dve sezone u Hjustonu, ovu i sledeću, i neće raditi ništa, a Hjuston će biti najgori tim lige i igraće bez pravog plejmejkera. Ideja ekipe je totalno nejasna – igraju najbržu košarku sa tradicionalnim centrom, koji ima veštine za modernu košarku i koji praktično igra sam za sebe.

Kristijan Vud je najbolji igrač ekipe sa 16 poena i 11 skokova u proseku, ali po izveštajima američkih medija, on igra za svoj ugovor, za sebe i za svoje brojke, što možete videti i na parketu, ako uopšte poželite ikada da gledate ovaj tim.

Jedini plejmejker ekipe Kevin Porter Džunior ima 5,7 asistencija u proseku i sledeći u ekipi koji ima najviše je Džejlen Grin sa 2,6.

Grin je prvi igrač ove ekipe kao najtalentovaniji u timu i kao ovogodišnji ruki, pa on ima ključeve napada, a beleži 14,4 poena na 36% iz igre i 27% za tri, uz 2,6 asistencije i 3,3 skoka.

Erik Gordon, 33-godišnji veteran, igra za svoju dušu takođe i daje 13,3 poena u proseku, dok asistencija baš i ne postoji u njegovom rečniku od kada je ova ekipa veoma loše.

On se nada ugovoru negde drugde i nešto ozbiljnijoj košarci.

Dvocifren je još Džejšon Tejt i to je u principu to. Da sve bude nejasnije, doveli su Danijela Tajsa da igra krilnog centra i centra u tandemu sa Vudom, koji takođe može da igra krilnog centra, umesto da minute 29-godišnjeg Tajsa dobije 19-godišnji Alperen Šengun, koji je sigurno najtalentovaniji igrač ove ekipe uz Grina.

Kada se već gubi, tankuje i ostalo, zašto ne igra Šengun?

Pitanja je mnogo, odgovora je malo.

Čemu se nada ovaj tim? Šta žele da dobiju, osim još pikova, koje ne znaju da iskoriste?