Ove osobe nikako ne bi smele da preskaču doručak

Nasuprot tome, kada određene grupe ljudi preskoče doručak to može da utiče na &scaron;ećer u krvi i regulaciju insulina na načine koji bi mogli da doprinesu i kratkoročnim i dugoročnim metaboličkim promenama.Preskakanje doručka može uticati na regulaciju &scaron;ećera u krvi, posebno kod ljudi sa metaboličkim problemima, zbog čega neki ljudi doživljavaju veće skokove glukoze i povećanu glad u toku dana.Posledice preskakanja doručkaTelo mora vi&scaron;e da radi na regulisanju &scaron;ećera u krviDoručak znači prekid posta. Kada se preskoči, produžava se noćni post i odlaže prvo oslobađanje insulina u telu tog dana.Da bi se sprečio prenizak pad nivoa &scaron;ećera u krvi, pankreas oslobađa hormon glukagon, a koji govori jetri da oslobodi uskladi&scaron;tenu glukozu.&quot;Kada ljudi redovno preskaču doručak, &scaron;ećer u krvi obično ostaje u normalnom opsegu, ali telo se vi&scaron;e trudi da ga održ&quot;, kaže dr Reka Kumar, lekarka specijalizovana za endokrinologiju i metabolizam za časopis Health.Duže vreme bez jela povećava i nivoe neesterifikovanih masnih kiselina (NEFA) u cirkulaciji.&quot;Vremenom, vi&scaron;i nivoi NEFA mogu doprineti insulinskoj rezistenciji, &scaron;to znači da va&scaron;e ćelije ne reaguju dobro na insulin&quot;, rekla je za isti časopis Keli Kandela, magistar nauka, registrovani dijetetičar specijalizovan za metaboličko i crevno zdravlje i direktorka nutricionističkog koučinga.Shutterstock/Mosiahina YuliaMozak ne dobija gorivo koje mu je potrebnoDr Kandela dodaje da mozak radi na glukozu, a bez nje, neki ljudi mogu iskusiti maglu u mozgu, razdražljivost, probleme sa koncentracijom ili čak glavobolje ako predugo ne jedu.Kada se preskoči doručak, telo može početi da proizvodi ketone koji sagorevaju masti za gorivo umesto glukoze.&quot;Ali, ketoni takođe mogu doprineti tom osećaju magle&quot;, rekla je dr Džilijan Godard, sertifikovani endokrinolog i vanredni docent na Medicinskom fakultetu Grosman Univerziteta u Njujorku.Nivo &scaron;ećera u krvi može da skoči u toku danaIstraživanja su pokazala da preskakanje doručka može dovesti do većeg nego normalnog porasta &scaron;ećera u krvi nakon &scaron;to se jede kasnije tokom dana.&quot;Kada se konačno ruča, telo može imati pote&scaron;koća da efikasno upravlja glukozom. Istraživanja pokazuju da čak i nakon &scaron;to jednom preskoče doručak, zdrave osobe mogu iskusiti porast &scaron;ećera u krvi od 40 do 50 odsto veći nakon ručka u poređenju sa vremenom kada su doručkovale&quot;, objasnila je dr Kandela.Jede se vi&scaron;e u toku dana i gojiLjudi koji preskaču doručak osećaju se gladnije tokom dana. Kod nekih to može dovesti do povećanog unosa kalorija, &scaron;to bi vremenom moglo doprineti povećanju telesne težine.&quot;Prvi obrok nakon dugog posta obično izaziva veći skok &scaron;ećera u krvi i veći insulinski odgovor, &scaron;to takođe može izazvati glad i želju za hranom&quot;, kaže dr Kumar.Remećenje prirodnog sata telaObično mislimo da cirkadijalni ritmovi kontroli&scaron;u san, ali oni takođe utiču na &scaron;ećer u krvi.&quot;Nivoi glukoze na gladno su najvi&scaron;i ujutru i opadaju tokom dana, dostižući najniže nivoe do sredine popodneva&quot;, obja&scaron;njava Godard.Kandela dodaje da metabolizam prati sličan obrazac:&quot;Telo je obično osetljivije na insulin ranije tokom dana, &scaron;to znači da može efikasnije da obrađuje glukozu. Preskakanje doručka može delovati protiv tog urođenog vremena. Doručak, ili prvi obrok u danu, može biti moćno sredstvo za stabilnost &scaron;ećera u krvi i op&scaron;te metaboličko zdravlje. Čak i ako praktikujete povremeni post, usklađivanje va&scaron;eg vremenskog okvira sa prirodnim ritmovima va&scaron;eg tela može maksimizirati koristi, a istovremeno minimizirati stres na sistem&quot;, rekla je Kandela.Petr_Zatka/ShutterstockPreskakanje doručka pogađa neke ljude vi&scaron;eOsobe sa metaboličkim problemima, kao &scaron;to su sindrom policističnih jajnika, predijabetes ili dijabetes tipa 2, mogu da imaju veće fluktuacije &scaron;ećera u krvi kada preskoče doručak.&quot;Kod ovih osoba, odloženi ili veći skokovi glukoze kasnije tokom dana mogu doprineti vi&scaron;im prosečnim nivoima &scaron;ećera u krvi tokom vremena. Za ljude sa metaboličkim poremećajima generalno preporučujem doručak dosledno u isto vreme svakog dana. Dokazi pokazuju da jutarnji obrok pomaže u pripremi insulinskog odgovora, stabilizuje glukozu tokom celog dana i smanjuje skokove nakon obroka&quot;, obja&scaron;njava dr Kandela.Ulogu u svemu ovome mogu da imaju i hormonske promene&quot;Kod žena koje se nose sa perimenopauzom ili sindromom policističnih jajnika, ovi efekti mogu biti izraženiji. Estrogen utiče na osetljivost na insulin, tako da kako nivoi variraju ili opadaju, telo postaje reaktivnije na obrasce glukoze i kortizola&quot;, kaže dr Kumar.Za sitost i stabilan nivo &scaron;ećera u krvi, stručnjaci preporučuju da doručak bude uravnotežen, i da sadrži:Proteine - za pobolj&scaron;anje osećaja sitosti, podr&scaron;ku insulinskom odgovoru i smanjenje oscilacija glukoze. Treba unositi oko 25 grama.Zdrave masti - pomažu u usporavanju pražnjenja želuca i ublažavaju skokove glukoze.Rastvorljiva vlakna - poput integralnih žitarica, pasulja, kru&scaron;aka, jabuka, bobičastog voća, &scaron;pargle i korenastog povrća, pobolj&scaron;avaju osetljivost na insulin i usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata.Ugljene hidrate - sa niskim do umerenim glikemijskim indeksom, poput mahunarki, bobičastog voća i integralnih žitarica, u umerenim porcijama.

Ove osobe nikako ne bi smele da preskaču doručak

0 Komentari