Džabe pretičete – brža traka ne postoji

Kada menjate traku (negde gde nije auto-put i preticajna traka koju mnogi pogre&scaron;no koriste), nakratko gubite pregled nad situacijom, opterećujete vozače iza sebe i često ulazite u mrtav ugao drugog vozila, sve dok va&scaron; mozak u sekundi donosi kompleksne procene.Ipak, sav taj trud često je uzaludan. Istraživanje koje su sproveli Donald Redelmejer i Robert Tib&scaron;irani pokazuje da nas percepcija vara: druga traka nam deluje brže čak i kada obe imaju istu prosečnu brzinu, pi&scaron;e Bloomberg. Razlog za ovo je jednostavan - kada vozila ubrzavaju, razmak između njih raste, a kada usporavaju, grupi&scaron;u se.Shutterstock/goja1To znači da u kratkom vremenu možete &quot;preskočiti&quot; vi&scaron;e vozila, dok vas druga vozila pretiču jedno po jedno. Mozak to tumači kao da gubite, iako je realnost drugačija - broj preticanja i situacija kada ste preteknuti na kraju se izjednačava.Eksperimenti sa simulacijama i snimcima sa autoputa dodatno su potvrdili ovu iluziju. Čak 70% ljudi veruje da je susedna traka brža, a većina bi u toj situaciji odmah promenila traku - iako podaci pokazuju da je ona često sporija.Za&scaron;to se to de&scaron;ava? Dok vozite, gledate napred, pa vi&scaron;e primećujete kada vas neko pretekne nego kada vi pretičete druge. Uz to, ljudi psiholo&scaron;ki jače doživljavaju &quot;gubitak&quot; nego &quot;dobitak&quot;. Svaki auto koji vas prođe vi&scaron;e vas iznervira, nego &scaron;to vas raduje kada vi nekoga preteknete.Shutterstock/Philip LangeParadoks je &scaron;to su vozači koji če&scaron;će menjaju trake jo&scaron; podložniji ovoj iluziji, pa imaju osećaj da stalno gube vreme - i zbog toga dodatno rizikuju. Ponekad ima smisla promeniti traku, ali u većini slučajeva to ne donosi realnu korist. Ako želite da negde stignete brže, mnogo su vam bolje &scaron;anse da krenete ranije.

Džabe pretičete – brža traka ne postoji

6 Komentari