Džabe pretičete – brža traka ne postoji

Kada menjate traku (negde gde nije auto-put i preticajna traka koju mnogi pogrešno koriste), nakratko gubite pregled nad situacijom, opterećujete vozače iza sebe i često ulazite u mrtav ugao drugog vozila, sve dok vaš mozak u sekundi donosi kompleksne procene.

Ipak, sav taj trud često je uzaludan. Istraživanje koje su sproveli Donald Redelmejer i Robert Tibširani pokazuje da nas percepcija vara: druga traka nam deluje brže čak i kada obe imaju istu prosečnu brzinu, piše Bloomberg.

Razlog za ovo je jednostavan - kada vozila ubrzavaju, razmak između njih raste, a kada usporavaju, grupišu se.

Shutterstock/goja1

To znači da u kratkom vremenu možete "preskočiti" više vozila, dok vas druga vozila pretiču jedno po jedno. Mozak to tumači kao da gubite, iako je realnost drugačija - broj preticanja i situacija kada ste preteknuti na kraju se izjednačava.

Eksperimenti sa simulacijama i snimcima sa autoputa dodatno su potvrdili ovu iluziju. Čak 70% ljudi veruje da je susedna traka brža, a većina bi u toj situaciji odmah promenila traku - iako podaci pokazuju da je ona često sporija.

Zašto se to dešava? Dok vozite, gledate napred, pa više primećujete kada vas neko pretekne nego kada vi pretičete druge. Uz to, ljudi psihološki jače doživljavaju "gubitak" nego "dobitak". Svaki auto koji vas prođe više vas iznervira, nego što vas raduje kada vi nekoga preteknete.

Shutterstock/Philip Lange

Paradoks je što su vozači koji češće menjaju trake još podložniji ovoj iluziji, pa imaju osećaj da stalno gube vreme - i zbog toga dodatno rizikuju.

Ponekad ima smisla promeniti traku, ali u većini slučajeva to ne donosi realnu korist. Ako želite da negde stignete brže, mnogo su vam bolje šanse da krenete ranije.