Postoji recept za sreću i da, ona je merljiva

Ovaj dan ustanovile su Ujedinjene nacije 2012. godine, prepoznajući da ekonomski rast sam po sebi nije dovoljan za kvalitetan i ispunjen život.Datum nije izabran slučajno &ndash; 20. mart se poklapa sa prolećnom ravnodnevicom, simbolom ravnoteže i novog početka, &scaron;to dodatno nagla&scaron;ava ideju harmonije između materijalnog i duhovnog blagostanja.Koncept sreće kao dru&scaron;tvenog cilja posebno je inspirisan politikom zemlje Butan, koja već decenijama meri napredak kroz &quot;bruto nacionalnu sreću&quot;, a ne samo kroz ekonomske pokazatelje.U okviru obeležavanja ovog dana, svake godine objavljuje se i Svetski izve&scaron;taj o sreći (World Happiness Report), koji rangira zemlje prema nivou zadovoljstva građana, uzimajući u obzir faktore poput prihoda, socijalne podr&scaron;ke, očekivanog životnog veka, slobode izbora i poverenja u institucije.Međunarodni dan sreće podseća da sreća nije samo lična emocija, već i važan dru&scaron;tveni cilj. Stručnjaci ističu da na osećaj sreće utiču međuljudski odnosi, mentalno zdravlje, osećaj sigurnosti i mogućnost da ljudi vode ispunjen i dostojanstven život.Iako se sreća često posmatra kao subjektivna kategorija, ovaj dan &scaron;alje univerzalnu poruku &ndash; da ulaganje u dobrobit ljudi, solidarnost i ravnotežu između posla i privatnog života doprinosi ne samo pojedincima, već i dru&scaron;tvu u celini.Sreća nije samo prolazan osećaj, već je i vrlo merljivaFinska je 2025, deveti put zaredom, najsrećnija zemlja na svetu.Osećaj stanovnika Finske, međutim, nema veze sa ličnom srećom, već sa tim koliko su zadovoljni vlastitim životom.Dugogodi&scaron;njeg lidera Finsku na njihovoj listi za 2025. slede Island, Danska, Kostarika i &Scaron;vedska, a na dnu spiska od 147 zemalja je Avganistan.Kosovo je na visoko rangiranom 16. mestu, Slovenija na 18, a Srbija je zauzela 30. mesto.Bosna i Hercegovina je na 47. poziciji, Crna Gora na 60, a Hrvatska na 70. mestu. Mnogo siroma&scaron;nije, ali približno srećno žive ljudi u Butanu u Aziji. Stanovnicima ove države u Himalajima toliko je važna da imaju i Ministarstvo sreće.Pravo na sreću im je zagarantovano Ustavom, iako spada među najnerazvijenije u Aziji.&quot;Ljudi u Butanu nisu bogati, žive jednostavno, nisu preterano tehnolo&scaron;ki razvijeni, imaju jaku vezu sa prirodom, održavaju tradiciju i porodica im je vrlo važna. Utisak mi je da ljudi tamo nisu opterećeni materijalnim stvarima, da ne poseduju mnogo i uspeh se ne meri ekonomijom već srećom stanovnika i ljudi koji vode državu&quot;, prepričava Snežana Mijailović, ljubiteljka putovanja iz Beograda, utiske iz Butana.Mentalno zdravlje ne traži konstantnu srećuDa li su mentalno zdravlje i sreća povezani i za&scaron;to, možda, nisu?&quot;Mentalno zdravlje ne znači biti stalno srećan, već imati kapacitet da se nosimo sa različitim emocijama. Da iz te&scaron;kih perioda povratimo osećaj smisla i povezanosti sa drugima&quot;, kaže Vučićević Miladinović.Psiholo&scaron;kinja obja&scaron;njava da sreća nije za svakog ista.&quot;Sreću doživljavamo i defini&scaron;emo na različite načine, u skladu sa na&scaron;im vrednostima, iskustvima i životnim okolnostima. Na&scaron;a predstava o sreći formira se u odnosima u kojima odrastamo. Ono &scaron;to smo u porodici učili o ljubavi, uspehu, postignuću, smislu života, često oblikuje i na&scaron;u predstavu &scaron;ta znači dobar život i biti srećan&quot;, obja&scaron;njava Vučićević Miladinović.Zbog toga, kaže, dva čoveka mogu živeti u sličnim okolnostima, a doživljavati ih potpuno drugačije.Ideja o sreći promenljiva je tokom života, dodaje.&quot;Ono &scaron;to nekome u dvadesetim godinama može da izgleda kao ključ sreće, poput uspeha, slobode, avantura i postignuća, kasnije može da ustupi mesto drugim vrednostima. U kasnijim godinama tu su stabilnost, bliskost, unutra&scaron;nji sklad, mir i smislen doprinos zajednici&quot;, kaže.Promene u životu, kao &scaron;to su roditeljstvo, gubici, životni stresovi ili krizni periodi, često nas podstiču da ponovo preispitamo &scaron;ta nam je zaista važno, obja&scaron;njava psiholo&scaron;kinja.&quot;Ideja o sreći je zapravo živa i promenljiva kategorija, koja se razvija zajedno sa nama&quot;, nagla&scaron;ava Vučićević Miladinović.Sreća na individualnom nivou, često je zapravo odraz kvaliteta odnosa sa bližnjima, osećaj pripadanja i mogućnosti da budemo autentični i svoji u kontaktu sa drugima.Recept za srećuPoznato Harvardsko istraživanje razvoja odraslih, koje traje vi&scaron;e od osam decenija i prati živote nekoliko generacija ispitanika, pokazuje nam &scaron;ta je to važno za &quot;sreću&quot;, priča psiholo&scaron;kinja Vučićević Miladinović.&quot;Najvažniji faktor dugoročnog zadovoljstva životom, mentalnog, pa čak i fizičkog zdravlja, nisu bogatstvo, slava ili profesionalni uspeh, već kvalitet odnosa sa drugima. Ljudi koji imaju stabilne, podržavajuće i bliske odnose sa partnerima, prijateljima ili porodicom imaju veću verovatnoću da žive duže, da se osećaju zadovoljnije, da lak&scaron;e prolaze kroz životne stresove i tako budu &#39;srećniji&#39;&quot;, zaključuje ona.

Postoji recept za sreću i da, ona je merljiva

0 Komentari