Grip je stigao

Preležan grip ostavlja kratkotrajan imunitet, ali ipak dovoljan da u istoj sezoni ne može dva puta da se dobije isti virus.

Izvor: YUMAMA

Grip izaziva virus. Virus gripa pripada familiji Influenza viridae, a influenca - ime virusa je postalo poznato i van medicinskih krugova. Postoji nekoliko tipova virusa koji se označavaju velikim slovima abecede, u okviru kojih se nalaze podtipovi koji su dobili svoje brojeve. Neki od virusa su dobili i „geografsko ime“ po delovima sveta u kojima su „poharali“ stanovništvo u bližoj ili daljoj prošlosti. Svake godine se neki od njih pojavi sa svojim specifičnostima koje se ispolje tokom epidemije.

Kako se »zakači« grip?

Veoma jednostavno - bolesno dete (ili odrasli) zarazi zdravo, nevakcinisano.

Izvor je, dakle, bolesno dete (ili odrasli) u kome se virus razmnožava. Kako su disajni organi mesto gde se virus prvo nastani, odatle se lako izbacuje u spoljašnju sredinu - kijanjem i kašljanjem.

Kada virus dospe u disajne puteve, on se zakači za ćelije sluzokože gornjih respiratornih organa (pre svega nos, grlo, dušnik) i munjevito se ubacuje u unutrašnjost ćelije. Tamo se ponaša veoma ružno - koristi pogodnosti ćelije domaćina da bi se razmnožavao, a kada se umnoži, nezahvalno ubija »krevet u kome je spavao«. Tada izlazi iz ćelije tražeći druge »žrtve« u kojima se razmnožava. Virus gripa ogoljuje delove sluzokože disajnih organa, a ovako gola sluznica je bogata nervima koji započinju refleks kašlja. Kada dete kašlje, ono izbacuje kapljice sluzi brzinom od preko sto kilometara na sat. Naravno, u te kapljice se uvalio virus gripa koji se brzo širi, i u okolini obolelog deteta je pravi nevidljivi oblak virusa influence. Ako se u blizini nađe zdravo dete, virus ulazi u njegove disajne organe, pa postoji velika mogućnost za pojavu oboljenja.

Šta razlikuje virus gripa od drugih zimskih virusa?

Svi respiratorni virusi manje ili više oštećuju sluzokožu disajnih organa, ali virus gripa to radi u mnogo većem obimu. Njegovo širenje unutar organizma obolelog deteta je mnogo brže u odnosu na druge zimske viruse, pa se zbog virusa gripa daleko češće javljaju komplikacije, od kojih su neke veoma ozbiljne. Za grip je karakteristično da je to bolest čitavog organizma, jer virus putem krvi dospeva u skoro sve delove tela.

Većina drugih zimskih virusa traje nekoliko dana. Obično deca posle tri-  četiri dana visoke temperature živnu, i u toku par narednih dana potpuno ozdrave (naravno, pod uslovom da se nešto ne iskomplikuje). Grip traje najmanje pet do sedam dana, a kod mlađe dece ili osetljivih mališana i duže!
Tipične su i »porodične epidemije« gde skoro svi članovi familije obole.

Za razliku od svojih »zimskih srodnika«, virus influenze je otporniji i duže opstaje u spoljnoj sredini, pa se lakše i brže prenosi, a samim tim i brže putuje - prelazeći iz zemlje u zemlju, pa se proširi u čitave delove kontinenata za nekoliko nedelja.

Koji su simptomi i znaci bolesti - kako gripozno dete izgleda?

Onima koji su imali grip ne treba mnogo pričati, pa mogu da preskoče ovaj odeljak.

Prvi znaci gripa se ne razlikuju bitno od ostalih infekcija - dete se prvo »potuli« - izgubi uobičajenu živost, a potom se javljaju sledeći simptomi i znaci:

1. Povišena telesna temperatura
Iako svako dete ima posebnu reakciju na viruse, kod većine mališana uz grip ide veoma visoka temperatura. Ona je uslovljena prodorom virusa iz sluzokože u krv, kojom ovaj opasni mikroagresor stiže u sve kutke detetovog tela. Naravno, odbrambeni (imunološki) sistem vodi pravi »mikrorat« sa virusom, pri čemu se oslobađaju supstance koje dovode do povećanja telesne temperature.
Karakteristično je da prvih dana bolesti većina dece prilično loše reaguje na lekove koji obaraju visoku temperaturu, što roditelje dovodi u veoma težak položaj. Čak se desi da temperatura poraste posle leka (srećom retko), što je zaista uznemirujuće. Zato treba u pomoć »prizvati« tuširanje mlakom vodom, naročito u intervalima između dve doze antipiretika.

2. Dete veoma loše izgleda - loše opšte stanje
Veliki broj zimskih virusa (koji nisu grup) uzrokuju loš izgled deteta, ali je za njih skoro tipično da se po obaranju visoke telesne temperature deca oraspolože i izgledaju kao da nisu bolesna. Nažalost, kod gripa ovo nije slučaj. Većina gripoznih mališana je skoro stalno loše - i kad imaju i kad nemaju visoku temperaturu. Ovo je naročito prisutno prvih dana bolesti. Deca su po pravilu adinamična (»vuče ih krevet«), gube interes za okolinu (ne vrede ni omiljene igračke, čak ni crtani filmovi i igrice ne pomažu), a mlađa deca su »kenjkava«. Loše spavaju, a buncanje nije retka pojava.
I za ovaj aspekt gripa je kriva ogromna invazivnost virusa koji prodire u krv, ali i njegova snaga kojom se odupire odbrambenom sistemu dečjeg organizma. Lošem stanju doprinosi dugotrajna visoka temperatura, ali i:

3.Oslabljen apetit

Loš apetit je obavezni pratilac influence, ali pored odbijanja hrane, deca nerado uzimaju i tečnost. Jedan broj mališana (naročito mlađi) povraća, pa je problem dodatno uvećan. Visoka temperatura »suši« dete - dolazi do gubitka veće količine tečnosti, a ako se tečnost ne unosi dovoljno, nastaje dehidracija (manjak tečnosti u organizmu). To doprinosi pogoršanju ionako lošeg stanja deteta, ali i slabi njegovu sposobnost da se bori sa opasnim virusom. Zato je od ogromnog značaja da se dete »naliva« i tako spreči nepoželjni gubitak tečnosti iz organizma.

4.Curenje nosa i kašalj

Ovo su neizbežni pratioci gripa. Naglasili smo da se virus prvo naseli u gornjim delovima respiratornog sistema, a nos je prvi na udaru. Kada virus razori ćelije sluzokože nosa, dolazi do otkrivanja nervnih završetaka koji su odgovorni za započinjanje refleksa kijanja. Kijanje je »dizajnirano« da izbaci neko strano telo u nosu, ali ovde se samo izbacuju virusi koji se kupaju u kapljicama sluzi koje lete svuda unaokolo.
U nosu postoje žlezde koje tokom invazije virusa luče ogromne količine sluzi koja delimično curi iz nosa, ali u još većoj meri »lije« niz grlo deteta, stvarajući dodatne probleme. Zato je nosić zapušen, slinav, pa dete otežano diše.

Kašalj nastaje iz dva razloga. Prvi je pomenuti sekret iz nosa koji se sliva niz grlo i nadražuje gornje delove dušnika (traheje), pa se izaziva refleks kašlja. Drugi, važniji razlog je direktno uništavanje ćelija koje čine sluzokožu grla i dušnika (ali i drugih delova respiratornog sistema). Ovako »ogoljena« sluznica je veoma nadražljiva jer nervi koji izazivaju kašalj »vire« ispod delova gde je virus napravio štetu. Tako dete veoma dugo i nadražajno kašlje, ali bez korisnog efekta kašlja. Prisutan je samo »pogoršavajući efekat«, jer dete dok kašlje - čestice sluzi lete brzinom oko 150 kilometara na sat, vazdušna struja oštećuje ionako oštećenu sluzokožu disajnih organa.

Naravno, kijanje i kašljanje »pomažu« rasejavanje virusa i njegovo »osvajanje« zdrave dečice.

5.Bolovi i »lomnost u celom telu«
Nema gripa bez bolova!
Veća deca jasno opisuju da ih sve boli. Potpuna »lomnost« i bolovi »u kostima i mišićima« su prilično karakteristični za grip. Nije retka glavobolja (»cela me glava boli«) koja može da prethodi mučnini i povraćanju. Ovaj bolni sindrom je takođe rezultat prodora virusa u ceo organizam, pa i u nervni sistem koji prenosi bolne draži, ali je delom i posledica borbe organizma sa virusom.
Užasna je kombinacija veoma visoke telesne temperature i opšteg bolnog stanja, koja se često dešava tokom gripa. Srećom, lekovi za obaranje visoke temperature (antipiretici) su istovremeno i lekovi protiv bolova (analgetici), pa se detetu ipak može olakšati ovo prilično nedostojanstveno stanje.

Kako se grip leči?

-Obaranje povišene temperature

je veoma važno, ne samo zbog olakšanja koje donosi detetu, već i zbog činjenice da će se tako smanjiti gubitak tečnosti iz organizma.

Antipiretici (lekovi koji obaraju temperaturu) su i analgetici - dakle smanjuju bol, pa će detetu biti dvojako lakše.

*Paracetamol (Paracet, Eferalgan, Febricet, Miralgin...) je dobar izbor i može se davati kao sirup, a kod dece koja povraćaju, ili jednostavno neće da progutaju lek, treba stavljati supozitorije (čepiće). Oni su odlična alternativa i kod onih što ne povraćaju, jer »dobar stomak« treba čuvati za preko potreban unos tečnosti. U pojedinim zemljama postoje i intramuskularni preparati paracetamola.

*Ibuprofen (Brufen) je lek koji je takođe veoma efikasan. On se daje samo kao sirup, a ima jednu malu prednost u odnosu na paracetamol - ima i antizapaljenski efekat (ovo nije presudno u terapiji gripa). Neka deca bolje »reaguju« na jedan, a neka na drugi antipiretik, ali to roditelji brzo provale, pa pravilno odaberu lekić.

Lekovi se daju u skladu sa dozama koje preporuči pedijatar, i u intervalu koji ne sme da bude manji od četiri sata. Važno je biti u kontaktu sa pedijatrom, jer su se doze nekih antipiretika promenile (na primer kod Brufena), a to nije promenjeno i u uputstvu za korišćenje leka.

Pored lekova, tu je i tuširanje mlakom vodom. Ovo se može ponavljati bez straha od »komplikacija« (zablude tipa - dobiće upalu pluća), a naročito su dobre između dve doze leka, ili ako dete nije dobro odreagovalo na antipiretik.

Važno je ponoviti da dete NE SME da bude pretopljeno, naprotiv - kada »gori«, ostavite ga samo u pelenici ili gaćicama!

Većina dece se sama leči - njihov imunološki sistem otera virus, pa se dete polako oporavi i vrati normalnom životu. Zato se lečenje gripa kod većine dece svodi na pomoć da se izbore sa odvratnim virusom.

-Otpušavanje nosića

Treba koristiti fiziološki rastvor, ali ne treba bežati ni od kapi za nos (Efedrin za male, Olynth, Nafazol, Adrianol T... za veće) koje bezbedno mogu da se koriste četiri do pet dana (poštujući preporučene doze).

-Obezbeđivanje dovoljnog unosa tečnosti

je veoma važno za dete. Dete NE SME da dehidrira, zato je važno da se  poštuje princip »često po malo«, naročito kod dece koja povraćaju. I ona koja ne povraćaju treba stalno da se nude (nekada i teraju) da piju, jer zbog lošeg apetita i mučnine neće sama da traže.

Voda (naravno negazirana), ohlađeni (ne ledeni), blagi čajevi (ne jaki - ruski, indijski i sl.) i negazirani sokovi (breskva, kajsija ...) su idealni napici. Treba izbegavati kisele napitke (jake limunade, oranžade) i gazirane sokove, jer mogu da provociraju povraćanje.

Dete ne treba terati da jede na silu, a treba mu davati lakšu hranu. Ako neće da jede - ne mora, ali mora da pije!

-Borba protiv dosadnog kašlja

Terapija antitusicima (Sinecod, Sinetus, Omnitusm Pholcodin...) se sprovodi kada se deca »razdiru« kašljući, i kada im se zato poremeti san. To su lekovi »smirivači« kašlja. Antitusici ne leče uzrok kašlja, već »guše« nadražajni kašalj. Ipak se daju, jer prekidaju začarani krug sve većeg oštećenja sluznice grla i dušnika. Treba poštovati preporučene doze i prestati sa njihovom upotrebom kada kašalj prođe, jer tada prestaje potreba da se smiruje nešto čega više nema.

-Antivirusni lekovi

Treba znati da postoje lekovi protiv virusa gripa. To nisu klasični antibiotici, već »antivirotici« koji mogu značajno da umanje težinu bolesti i skrate tok gripa, ali i smanje verovatnoću nastanka komplikacija. Terapija je efikasna ako se započne na vreme - što pre! Ovi lekovi su se prvo davali samo naročito rizičnim pacijentima (pretežno starim i bolesnicima koji imaju dugotrajne iscrpljujuće bolesti), ali se poslednjih par godina daju i deci. Ostaje nada da će i kod nas biti šire dostupni (još uvek su skupi).

Komplikacije gripa se leče svaka posebno, ali u dogovoru sa pedijatrom.

Kako grip može da se spreči?

Na dva načina. Prvi (ne savetujemo) je da se do proleća ne izlazi iz kuće i da se u nju niko ne prima!

Pravi način je vakcinacija!

U praksi većina dece lepo izgura grip i od njega se potpuno oporavi. Komplikacije koje mogu da nastanu su odličan razlog da SVAKO DETE mora da bude pod budnim okom roditelja. Oni treba da budu u kontaktu sa pedijatrom koji će znati da isprati bolest i na vreme reaguje u slučaju eventualnih komplikacija.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar