Sedam misterioznih jezika koje još niko nije uspeo da dešifruje FOTO

Zamislite da vam neko pruži potpuno nepoznat kod&ndash;- bez rečnika, bez gramatike, bez prevoda. Upravo pred takvim problemom stoje arheologija i lingvistika kada je reč o vi&scaron;e drevnih jezika, odnosno pisama. Ona su i danas zagonetka, uprkos visokoj tehnologiji i ve&scaron;tačkoj inteligenciji i svedoče o visokim civilizacijama čije pismo vidimo, ali ne razumemo.Svenja Bonman je lingvistkinja na Univerzitetu u Kelnu i bavi se istorijsko-uporednom lingvistikom. U istraživanju poku&scaron;ava da de&scaron;ifruje istorijske jezike i rekonstrui&scaron;e njihove strukture.&quot;Za mene je izuzetno privlačno kada ispred sebe imam intelektualnu zagonetku koja je toliko zahtevna da nisu uspeli da je re&scaron;e ni najpametniji umovi&quot;, kaže ona.&quot;Putem takvih pisanih tragova dobija se pristup kulturi koja je odavno nestala&quot;. &quot;To je&quot;, kaže Svenja Bonman, &quot;kao neka vrsta vremplova pomoću kog se može barem pasivno komunicirati sa stranom kulturom&quot;.Prekratko, premalo, previ&scaron;e strano: prepreke u de&scaron;ifrovanjuSvenja Bonman trenutno istražuje epiolmečko pismo, koje se nekada koristilo na južnoj obali Meksičkog zaliva. Pojedinačni natpisi i simboli pisma drevnih Olmeka ukazuju na rani sistem pisanja, ali toga ima toliko malo, a kontekst je toliko neizvestan da je de&scaron;ifrovanje izuzetno te&scaron;ko.MartiBstock/shutterstockZagonetno je i indusko pismo kulture Harapa na području dana&scaron;njeg Pakistana i severozapadne Indije. Ono se pojavljuje na stotinama pečata i keramičkih fragmenata, ali gotovo uvek u izuzetno kratkim nizovima. Da li se iza toga krije potpuno razvijen jezik ili pre simbolički sistem i dalje je predmet rasprava.Zagonetan ostaje i etru&scaron;čanski jezik, kojim se u antici govorilo u srednjoj Italiji. Iako se pismo može čitati jer je izvedeno iz grčkog alfabeta, jezik gotovo da nema prepoznatljive srodnike. Zbog toga je te&scaron;ko razumeti &scaron;ta zapravo pi&scaron;e na natpisima.Veoma apstraktno je i rongorongo sa Uskr&scaron;njeg ostrva, koje podseća na slikovno pismo sa pticama, ljudima i ornamentalnim oblicima, a sačuvano je samo na nekoliko delimično o&scaron;tećenih drvenih tabli.Sa područja dana&scaron;njeg Irana potiče protoelamsko pismo, najranija poznata tradicija pisanja i administracije u oblasti kasnijeg Elama. Znakovi su dobro katalogizovani, ali su table često fragmentarne, sadržaj deluje kao administrativne bele&scaron;ke, a jezik iza njih ne pripada nijednoj poznatoj jezičkoj porodici.Poznatija nam je minojska kultura na Kritu: od njena tri pisma samo je linear B de&scaron;ifrovan, jer predstavlja ranu formu grčkog jezika. Kritski hijeroglifi i linear A, međutim, do danas ostaju zagonetka.Sa Krita potiče i čuveni Festoski disk iz 2. milenijuma pre nove ere (na slici sasvim gore), jedinstven glineni predmet sa spiralno raspoređenim pečatnim simbolima. Spektakularan, ali upravo zato &scaron;to je usamljen primerak, gotovo nemoguć za sistematsko de&scaron;ifrovanje.Kada pisma postanu nere&scaron;ive zagonetkeSva ova pisma imaju jedan osnovni problem: nedostaju &quot;ključevi&quot;, takozvani &quot;Rozeta kamenovi&quot;, odnosno dvojezični natpisi u kojima je isti tekst zapisan i na poznatom jeziku i na zagonetnom pismu. Bez takvih ključeva, povezivanje znakova sa glasovima, slogovima ili rečima ostaje izuzetno te&scaron;ko.&quot;Ali ne i nemoguće&quot;, kaže Svenja Bonman, podsećajući na de&scaron;ifrovanje lineara B. &quot;Nisu nužno potrebni dvojezični tekstovi, ali je neophodna neka vrsta kontinuiteta sa istorijskim vremenima. Na primer, to mogu biti imena mesta, vladara ili bogova. Tada je to sasvim izvodljivo.&quot;Problem nastaje kada postoji samo mali broj veoma kratkih tekstova, jer se obrasci tada te&scaron;ko uočavaju, a hipoteze te&scaron;ko proveravaju. Ili kada su nalazi&scaron;ta uni&scaron;tena ili lo&scaron;e dokumentovana.&quot;Uvek radimo samo sa fragmentima ili krhotinama pro&scaron;losti&quot;, kaže Svenja Bonman. U Evropi, na sreću, postoji relativno mnogo izvora, dok se u regionima poput Srednje Amerike mora raditi sa onim &bdquo;&scaron;to su konkistadori ostavili iza sebe&quot;, ističe kelnska lingvistkinja.Za de&scaron;ifrovanje je, pored toga, presudno i da li se jezik može svrstati u neku poznatu jezičku porodicu. Bez tog okvira nedostaju glasovni sistemi, strukture reči i tipični gramatički obrasci na kojima bi se hipoteze mogle testirati.Ve&scaron;tačka inteligencija samo delimično od pomoćiVe&scaron;tačka inteligencija se često pominje kao mogući &quot;razbijač kodova&quot;. Ona može da ispituje nizove znakova, prepoznaje obrasce, razlikuje varijante, dopunjuje o&scaron;tećena mesta i računa učestalost.Phonlamai Photo / Shutterstock.comMeđutim, kako kaže Svenja Bonman, kod veoma malih količina teksta brzo dolazi do svojih granica. Ve&scaron;tačkoj inteligenciji su za analizu potrebne velike količine podataka, a kod neodgonetnutih pisama obično postoji samo mali broj natpisa. &quot;Po mom mi&scaron;ljenju, relativno je malo verovatno da će u skorije vreme biti razvijeni programi koji mogu da rade sa tako malo podataka.&quot;Kako obja&scaron;njava Svenja Bonman, ve&scaron;tačka inteligencija pre svega ponovo kombinuje već poznate informacije, umesto da zaista &bdquo;smisli&quot; ne&scaron;to novo: &quot;Ve&scaron;tačka inteligencija jednostavno varira određene fraze i reči i time stvara privid inteligencije. Ali u su&scaron;tini je reč samo o simulaciji inteligencije. Program zapravo ne razmi&scaron;lja&quot;.Tako ponekad nastaju tumačenja koja deluju elegantno, ali su naučno slabo utemeljena. Postoji i opasnost da sistemi odražavaju nesvesna očekivanja istraživača - na primer, kada &quot;otkrivaju&quot; srodstva sa jezičkim porodicama koje su bile posebno često zastupljene u materijalu za obuku, upozorava Svenja Bonman.Možda večne zagonetkeMožda upravo u tome leži posebna privlačnost ovih jezika: pokazuju da čak i u dobu naizgled sveznajućih ma&scaron;ina neki glasovi pro&scaron;losti ostaju nemi, barem za sada.&quot;Mi ljudi, koliko znamo, jedina smo vrsta na planeti koja ima svesti o istoriji. Razmi&scaron;ljamo o tome odakle dolazimo i kuda idemo&quot;, kaže Svenja Bonman. Razmi&scaron;ljanje o pro&scaron;lim dru&scaron;tvima, o tome kako su funkcionisala i za&scaron;to su nestala, za ovu lingvistkinju predstavlja samu srž ljudskog postojanja. Utoliko je de&scaron;ifrovanje ovih jezika, zaključuje Svenja Bonman, izuzetno relevantna i savremena tema.

Sedam misterioznih jezika koje još niko nije uspeo da dešifruje FOTO

0 Komentari