"Znaju da sam 'naš' – ne daju mi da radim kad igra Đoković"

U to sam se uverio mnogo puta, poslednji ovde u Parizu. Interesantno je kada u "tuđini" sretnete nekog svog.

Bilo je takvih slučajeva i na Australijan openu, koji je na kraju sveta, tako da i ne treba da čudi što se isto dogodilo i na Rolan Garosu.

Naleteli smo na momka, koji se zove Saša i radi u obezbeđenju na stadionu "Filip Šatrije".

Kako kaže, za posao ga je preporučio prijatelj, a prihvatio ga je iz jednog jedinog razloga – Novaka Đokovića.

Srpskog asa nikada nije video uživo – "Uh, fali samo slika…", kaže Saša.

Za to će mu biti potrebno i malo sreće, pošto njegovi nadređeni znaju odakle je, shvatajući da naša ljudi iz dijaspore imaju veliku želju da upoznaju Novaka, fotofrafišu se, dobiju autogram.

"Znaju da sam 'naš', ne daju mi da radim kad on igra. Jedva čekam finale, da vidimo šta će biti. Biće istorija", priča ovaj 28-godišnji momak uz osmeh.

Saša na tribinama stadiona vodi računa da sve bude u redu i po protokolu kada su u pitanju navijači. Navijači koji ove godine i te kako umeju da Novaka počaste zvižducima.

"Znaju da je najbolji. Dobija uvek", objašnjava kratko Saša.

Sašu smo, inače, sreli uoči meča sa Alehandrom Davidovičem Fokinom. Bio je umoran, ali tu je, kako kaže, doktor Novak.

"Ustao sam u sedam ujutru. Sve me boli. I odjednom čujem da će da igra Đoković. Ne boli me ništa, leči sve. Najbolji je doktor", zaključio je Saša.