Još jedna propuštena prilika

Istina, možda ove godine, to se i najmanje očekivalo, jer je Srbija bila u najtežoj grupi zajedno sa Španijom, Nemačkom i Austrijom. 

Uveravali su srpski rukometaši da mogu do nekog podviga, koji bi značio prolazak u glavnu fazu ovog prvenstva. 

Nažalost do tog podviga nije došlo i ne samo to, nego je Srbija razočarala, jer je grupu na 17. Evropskom prvenstvu okončala na poslednjem četvrtom mestu, čak i iza Austrije, što je malo ko očekivao. 

Jeste da je krajnji rasplet grupe A kada se radi o prve dve pozicije prošao baš po očekivanju, jer je prva bila reprezentacija Nemačke, dok je druga Španija, mada posle dva kola nije izgledalo da će biti tako. 

Nemci će na kraju u glavnu fazu sa dva boda, dok Španci će praznih ruku nastaviti takmičenje u Herningu, što im znatno umanje šansu da se nađu u polufinalu ili makar u borbi za peto mesto. 

Austrija će kao trećeplasirani tim direktno na Svetsko prvenstvo, dok Srbiju ćeka trnovit put do naredne svetske smotre rukometa. 

Srpski tim nismo gledali ni na prošlom Svetskom prvenstvu, upravo zbog kraha na prošlom Euru, dok sada preti da se ponovi isti scenario. 

Samim tim je se znatno umanjuju šanse da se nekako pokuša da obezbedi viza za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine. 

Pre dve godine bila je kobna Crna Gora, a sada Austrija. 

Ajde da ne budemo toliko kritički nastrojeni, ali je jasno da se srpski tim teško snalazi sa pritiskom i morenjem pobede, što se videlo na meču sa Austrijancima, dok se bolje snalaze kada su u ulozi autsajdera, što su pokazali protiv Nemaca. 

Kada se podvuče crta posle ovog Evropskog prvenstva, možda i nije sve tako crno. 

Novom selektoru Raulu Gonzalesu treba dati vremena, on je tek sada upoznao nove momke i verujemo da bi u budućnosti stručnjak koji je sa Vardarom 2017. godine osvojio titulu prvaka Evrope sa ekipom Vardara može nešto da promeni. 

Tako je sada u tim uvrstio nekolicinu mladih igrača koji su pokazali da se na njih može računati u budućnosti. Mitrović i Damjanović su se predstavili publici kao igrači koji imaju petlju da odapnu loptu ka golu u teškim trenucima. 

Srbija je na ovom prvenstvu bila u velikom problemu sa povredama, posebno je deficitarna bila pozicija desnog beka, gde smo ostali samo na Urošu Borzašu. 

Milosavljev je još jednom pokazao da je golman svetskog kalibra, Kojadinović da može izrasti u ozbiljnog beka. Vorkapić da nije slučajno dobio nadimak "beli Abalo".

Kukić je organizator, Pešmalbek velika borbenost, Nemanja i Vanja Ilić su sigurni bili sa loptom u rukama, posebno kada se radi o izvođenju udarca sa sedam metara. 

Srbija ima igrače, ali opet ima nešto što nedostaje. 

Nemačka za nadu, Austrija za zaborav

Srbija je Evropskom prvenstvu upisala jednu pobedu i dva poraza, 

Možda je neko i očekivao ovakav ishod, ali svakako malo njih je bilo koji su verovali da će se pobeda ostvariti protiv Nemačke. 

Mnogi su, pa i sami rukometaši verovali da sa pobedom mogu krenuti prvenstvo Evrope, ali je predstava protiv Španije nije bila dovoljno dobra, da bi se protiv osvajača medalja ne poslednjim Olimpijskim igrača odnela pobeda. 

Srbija je na tom meču tek pred kraj pružila partiju kakva se očekivala, pa su tako pristojno poraženi sa samo dva gola razlike. 

Veliki problem na tom meču su bile izgubljene lopte, što Srbija je znala da ispravi u narednom okršaju na Evropskom prvenstvu. 

Protiv Nemaca, Srbija je bila pod imperativom pobede i to je na kraju uspela da uradi. 

Držali su srpski rukometaši priključak sa Nemcima, tokom celog meča i sjajnom igrom u nastavku meča na kraju uspeli da epskim preokretom upišu prvu istorijsku pobedu od osamostaljenja protiv Nemačke. 

Posle tog trijumfa otvorila su se sva vrata drugog kruga za Srbiju. 

Ali, onda se po starom običaju sve uništilo. 

Srbiji je makar na papiru ostao lakši posao da savlada Austriju, ali oni to nisu uspeli da urade. 

Gledali smo jednu tvrdu, neizvesnu utakmicu, koja je obilovala preokretima, gde je kako se utakmica bližila kraju bilo jasno da srpski tim ne može do pobede. 

Nedostajalo je snage našim momcima, koji nisu imali prava rešenja u napadu, dok ni odbrana nije funkcionisala kako treba. 

Tako je anulirana velika pobeda protiv Nemačke, dok je Austrija i dalje ostala nerešiva enigma za rukometaše Srbije, jer do sada nikada nismo slavili protiv ove zemlje na velikim takmičenjima. 

Makar je dva dana srpski rukomet bio na nivou, gde svi očekujemo da bude i svi navijamo da se tu zadrži, ali onda je utakmica protiv Austrije nas vratila u surovu realnost. 

Srpski rukomet se nije pomerio sa tačke, gde je otišao tu se vratio posle tri utakmice u Danskoj. 

Sada je veliki deo posla na španskom selektoru, da li on može da pokrene i da za početak obezbedi plasman na Svetsko prvenstvo ostaje nam da vidimo. 

Pokazali da mogu, jer pobeda protiv Nemačke ostaće lepa uspomena, ali sa druge strane jedna velika propuštena prilika. 

Nadamo se da će ovih pobeda biti u narednim godinama, ali ono što je potrebno, to je kontinuitet.