Lakoća postojanja u osam i po minuta

Tim sačinjen od najvećih košarkaških zvezda današnjice ukrstio je koplja sa ekipom Svetislava Pešića, drugi put u nekoliko dana i isto toliko puta uspeo je da uzme skalp Jokiću i družini (110:84).

Zna se ko su i šta su Amerikanci i sa kojim ciljem su došli na Olimpijske igre u Francuskoj, ali niko nije mogao da zabrani navijačima Srbije da se nadaju pobedi.

• Najbolja, pa najbolji
• Nema defetizma i kad pljusak uzme olimpijsko zlato
• Ekip stavio Lebrona na naslovnu – Đokovića u zvezdano sazvežđe FOTO
• "Šta ćete ovde kad nema Đokovića?" FOTO
• Olimpijski i životni ciklusi
• B92.sport u Parizu: "Kako si" i širok osmeh dobrodošlice
   

Fudbalski stadion u Lilu, adaptiran u košarkašku dvoranu za potrebe OI, bio je mali da primi sve one koji su želeli da prisustvuju spektaklu.

Kada dobijete priliku da iz trećeg reda u liniji centra, gledate kako Lebron Džejms prvi izlazi na zagrevanje sat vremena pre početka meča ili kako Kevin Durent pokazuje svu lepotu magične igre pod obručima, slobodno može da se kaže da ste miljenik bogova.

Bez obzira što meč, na neki način nije imao rezultatski značaj za naš tim, koliko god se potajno nadali da svetski vicešampion mogui da pomrse račune američkoj NBA družinu, znali smo da su šanse za to male.

A koliko minimalne, pokazao je jedan čovek.

Za osam i po minuta, tek oporavljen i samo sa jednim odrađenim treningom sa reprezentacijom SAD.

Kevin Durent usred Lila pokazao je kako košarka izgleda jednostavno kada je igraju majstori.

Svaki pokret, nameštanje na šut, izbačaj, putanja lopte, tako je jednostavno i lagano izgledao u izvedbi košarkaša Finiks Sansa.

FIBA

Nije to ništa novo kada je Durent u pitanju, ali kada to gledate sa nekoliko metara udaljenosti, a ne na TV, prosto ne možete da ostanete ravnodušni na raskošan talenat  i lakoću postojanja 35-godišnjeg Amerikanca.

Cepao je mrežu Srbije iz svih pozicija, a za pomenutih osam minuta igre u prvom poluvremenu ubacio je 21 poen - bez promašaja (8/8 iz igre, 5/5 za tri), a prvi nerealizovani šut imao je tek u 32. minut meča.

I bio je tu za tim. Po potrebi ulazio sa klupe, nije ga forsirao Stiv Ker, a nije bilo ni potrebe.

U miks zoni dočekalo ga je nekoliko desetina novinara, što američkih, što inostranih.

Pred svima je mirno i strpljivo stajao i odgovarao na svako pitanje, što je još jedan dokaz kakav je profesionalac i van terena.

"Sjajno sam se osećao kad god sam šutirao i pogađao, hteo sam da završim meč bez promašaja. Ali, završio sam odmah ispod toga. Saigrači su me tražili celo veče i uspevao sam da ih ispratim", rekao je posle meča.

"Pluća mi se još navikavaju na intenzitet utakmice, ali dobar je osećaj kada se pogode šutevi. Svi smo odigrali dobro svoje role. Moja uloga od početka je bila da napravim prostor za saigrače i pogađam šuteve, zato mi je drago što sam uspeo da pogodim sve te lopte“, istakao je Durent.

Nama ostaje da razmislimo šta bi tek bilo da je u Lilu disao punim plućima...

B92.sport