Nema defetizma i kad pljusak uzme olimpijsko zlato

Tinjala je nada da će možda koji zrak sunca razvedriti namračene oblake iznad "grada svetlosti", ali to nije bio scenario za prve Olimpijske igre Francuza u ovom veku.

Pariz je tačno posle 100 godina domaćin najveće planetarne sportske smotre i sve snage bile su usmerene na to da se u gradu na Seni ispiše istorija.

Hteli su Francuzi da budu posebni, a ta autentičnost ogledala se baš u svečanoj ceremoniji otvaranja, koju su prvi put u modernoj istoriji olimpizma izmestili sa stadiona u srce svoje prestonice.

EPA-EFE/ANNA SZILAGYI

Želeli su da svojim istorijsko-kulturnim nasleđem zadive svet, da se o nautičkoj paradi i performansima priča bar naredne četiri godine do sledećih Igara i Los Anđelesa, ali u sve to umešao se veliki pljusak, koji nije želeo da poštedi ni domaćina ni sve ostale aktere ceremonije.

Svečena ceremonija otvaranja Igara bila je događaj visoke potražnje i za novinare, koji su pored akreditacije, morali da dobiju i posebnu dodatnu dozvolu za neku poziciju duž Sene sa koje će svedočiti istoriji i grandioznom momentu.

• Olimpijski i životni ciklusi
• B92.sport u Parizu: "Kako si" i širok osmeh dobrodošlice
• "Šta ćete ovde kad nema Đokovića?" FOTO
• Ekip stavio Lebrona na naslovnu – Đokovića u zvezdano sazvežđe FOTO

Akreditacija, "stiker" za ceremoniju i lični dokument bili su obavezni za svakog izveštača, jer bez toga francuska policija nije dozvoljavala pristup.

Identična situacija bila je sa običnim gledaocima i navijačima, koji su uz kupljenju ulaznicu takođe morali da pokažu pasoš ili ličnu kartu.

Nedugo posle ulaska na novinarsku poziciju, u ovom slučaju na trgu Trokadero, bilo je jasno da će kabanica biti preokopotreban deo aksesoara. 

Ko se nije pripremio za kišne vremenske uslove, organizatori su pritekli u  pomoć, deleći providan plašt svakom koje želeo da se bar malo zaštiti. 

Kako se ceremonija približavala kulminaciji, tako je i pljusak pratio taj ritam.
 

U nekim trenucima delovao je da se i on vodio olimpijskom krilaticom "brže, jače, više", jer nije bilo ni trunke naznaka da će se kiša u ovom ceremonijalnom maratonu predati.

Taktički je odradila ovu trku, testirala je strpljenje prisutnih, ali je ipak sve to bilo nedovoljno da većinu natera na beg sa tribina.

Lilo je kao iz kabla, a natopljeni kišnicom ljudi su sedeli i čekali defile svoje države, jer nije bilo govora da se napusti ovaj događaj.

 

Ako može 6.800 sportista, učesnika defilea da se bespogovorno na brodovima bori sa kišom i bočnim vetrovima, možda i dan pred izlazak na borilišta, što bismo mi novinari izdali olimpijski duh.

Jer nema defetizma kada ste na Olimpijskim igrama. Tu ste gde ste, sad i možda nikada više. Činjenica je da bi lepše vreme pojačalo celokupni utisak spektakla koji su Francuzi pažljivo skirvali sve do 26. jula, ali i kiša i sunce i sneg – sve je to u rok službe.

Mora se reći da je kroz glavu nekoliko puta prolazila misao da li se možda lapotop "udavio" u rancu koji je na kiši stajao više tri sata, ali i da jeste i to bi se rešilo. 

Važno je bilo da se ceremonija doživi i na ovoj specifičan način, sa nekoliko litara kišnice na sebi, ali punog srca i sa uspomenama za ceo život.

Hvala nebesima na svemu, pljusak je zaslužio da uzme prvi medalju i to olimpijsko zlato, a nama sada sledi ono najbolje.

Plamen je upaljen, Igre počinju!

B92.sport