Spektakl NBA Evrope: Nemaju ništa, a koštaju milijardu dolara

U julu, u jednoj sali za sastanke u Londonu, konzorcijum koji  prema navodima, predvodi milijarder Nikeš Arora stavio je cenu na košarkaški tim koji još ne postoji.

Milijardu dolara. Nemaju igrača. Zakup dvorane još nije konačno dogovoren. Nijedna utakmica nije odigrana.

To je priča oko NBA Evrope u ovom trenutku i govori vam više o tome kuda se ova liga zaista kreće nego bilo koji atraktivan potez sa terena.

Prema izveštavanju ESPN-a, liga cilja na početak takmičenja u oktobru 2027. godine, sa 12 stalnih franšiza koje bi činile osnovu strukture od 16 timova.

Fatih Aktas / AFP / Profimedia

London je jedno od glavnih tržišta, uz Pariz i Milano, a nadmetanje za mesto u Londonu je, prema navodima, već prešlo granicu od 100 miliona dolara.

Komesar Adam Silver prilično je otvoreno govorio o načinu na koji bi liga funkcionisala.

Kako navodi Yahoo Sports, Silver je pomenuo ograničen sistem promocije, umesto potpuno otvorene evropske piramide, što bi predstavljalo značajno odstupanje od načina na koji trenutno funkcionišu klubovi u Evroligi i Evrokupu.

To nije mala stvar za svakoga ko prati Panatinaikos. Real Madrid ili Fenerbahče i pita se kako bi se nova liga uklopila u već pretrpan evropski košarkaški kalendar.

Evo dela koji je zapravo najvažniji za poslovnu stranu priče. Liga ne prodaje košarku. Ona prodaje prisustvo na tržištima gradova sa velikim, bogatim i za košarku zainteresovanim stanovništvom koje trenutno nema lokalni proizvod povezan sa NBA koji bi moglo da konzumira i na koji bi trošilo novac.

London ima Premijer ligu, ali NBA tamo nema čvrsto uporište, i upravo tu prazninu vrednuje ponuda od milijardu dolara.

Shutterstock/brunocoelho

U sopstvenom ažuriranju o napretku projekta, NBA.com navodi da se procenjene vrednosti ponuda za 12 ciljanih gradova kreću od oko 500 miliona do više od milijardu dolara, u zavisnosti od veličine tržišta i uslova ekskluziviteta.

Milano i Pariz, prema navodima, privlače sličnu pažnju, iako za sada nijedan od ta dva grada nema potvrđenu cifru koja odgovara prijavljenoj vrednosti londonske ponude.

Šta pokreće toliku premiju? Televizijska prava, očigledno. Ali postoji i nešto manje očigledno: tržište dugoročnih prognoza i opklada.

Svaki put kada se nova liga sa tolikom medijskom težinom približi početku, kladionice počinju da formiraju ponudu za različita tržišta mnogo pre nego što se odigra prva utakmica.

Tu spadaju dugoročne kvote na to koji će grad osvojiti prvu titulu, koja će vlasnička grupa preplatiti sastav, kao i koji će evropski as biti doveden iz Evrolige da postane zaštitno lice nove franšize.

Takvo spekulativno interesovanje za klađenje obično se pojavljuje na tržištima dugoročnih opklada godinu ili više pre početka lige, što je otprilike period u kojem se sada nalazimo ako je oktobar 2027. ciljani datum.

BlueSkyImage/Shutterstock

Za navijače u SAD koji žele da legalno prate takva tržišta, umesto da nagađaju o kvotama na stranim sajtovima, regulisane platforme u pojedinim saveznim državama već nude rane kvote povezane sa pokretanjem novih liga poput ove.

Džordžija još nema legalno mobilno sportsko klađenje, a CBS Sports je pisao o tome zašto se taj zastoj nastavlja i tokom još jednog zasedanja tamošnjeg zakonodavnog tela.

Ipak, kladioci iz te države koji putuju ili koriste licencirane aplikacije dostupne u više saveznih država već mogu da pronađu najbolje aplikacije za sportsko klađenje u Džordžiji koje nude rane opcije za dugoročne opklade na nove lige, mnogo pre nego što sastavi NBA Europe budu konačno formirani.

Vredi pogledati ako ste tip osobe koja voli da postavi opkladu pre nego što se tržište stegne. Kao i uvek, kladite se samo onoliko koliko ste spremni da izgubite.

Vratimo se poslovnoj logici, jer je to zapravo suština cele priče. Vrednost od milijardu dolara za franšizu koja još nema ni ime ima smisla samo ako kupac veruje u tri stvari: rast vrednosti medijskih prava, mogućnost korišćenja lokacije i dvorane u domaćem gradu i bazen talenata koji neće uništiti postojeći proizvod Evrolige.

Srđan Stevanović/Starsport

Upravo ova treća tačka drži evropske klupske uprave budnim noću. Ako NBA Evrope počne da preotima igrače srednjeg nivoa klubovima poput Baskonije, Makabija ili Crvene zvezde i Partizana nudeći im veće plate, posledice po takmičarsku dubinu Evrolige mogle bi da budu značajne.

Niko u Vitoriji ne želi da izgubi svog najboljeg igrača zbog nove franšize u Milanu samo zato što je tamo novac jednostavno bolji.

Sa druge strane, pojedini klupski rukovodioci smatraju da bi NBA Evropa mogla da bude dopuna, a ne pretnja. To je argument da rast koristi svima.

Više košarkaškog sadržaja sa NBA brendom na evropskim medijskim tržištima moglo bi da poveća ukupnu publiku, umesto da je samo preraspodeli.

I sam Silver je javno zastupao takav stav, opisujući NBA Evropu kao dodatak postojećem košarkaškom ekosistemu, a ne kao njegovu zamenu.

I skeptici, međutim, imaju dobar argument. Svaki pokušaj da se američki model profesionalnog sporta presadi na evropsko tlo, od neuspešnih relokacija franšiza do sopstvenih NBA Global Games eksperimenata nailazio je na isti problem:

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Evropski navijači su pre svega izuzetno lojalni svojim domaćim i kontinentalnim klubovima.

Londonska franšiza bez istorije koja pokušava da se izbori za pažnju pored Arsenala ili tokom vikenda velikog derbija Premijer lige zaista je težak proizvod za prodaju, bez obzira na ponudu od milijardu dolara.

Ipak, novac govori. Cena od milijardu dolara za proizvod bez dokazane tržišne vrednosti znači da je neko, negde, napravio računicu i zaključio da ono što vidi ima smisla u periodu od 10 do 15 godina.

Ugovori o medijskim pravima u Evropi naglo su porasli u gotovo svakom velikom sportu tokom poslednjih pet godina, a košarka je jedan od poslednjih velikih sportova koji još nije u potpunosti iskoristio ozbiljnu komercijalnu vrednost na tržištima poput Velike Britanije, Italije i Francuske.

Ono što sledi vredi pažljivo pratiti. Ponude za franšize u Parizu i Milanu trebalo bi da se iskristališu tokom narednih meseci, i ako bilo koja od njih bude blizu prijavljene londonske cifre, to bi potvrdilo da London nije izolovan slučaj. To bi značilo da tržište zaista iznova procenjuje koliki je evropski potencijal košarke.

Jusuf Nurkić, Luka Garza, Viktor Vembanjama i talas zvezda koje prelaze iz Evrolige u NBA već su učinili evropsku košarku vidljivijom u SAD nego što je bila čitavu deceniju.

NBA Evropa se kladi na to da će se ta vidljivost do 2027. pretvoriti u pune dvorane i liste čekanja za sezonske ulaznice.

Za sada, London još nije dodeljen, nadmetanje je, prema navodima, i dalje otvoreno, a ostatak plana razvoja lige još se ispisuje na nekoj beloj tabli u Njujorku.

Ali brojka koja je vezana za prvu franšizu govori dovoljno sama za sebe: ova liga se gradi pre svega kao poslovni projekat, a tek onda kao košarkaški proizvod i čini se da je svima koji su uključeni sasvim prihvatljiv upravo takav redosled.