Partizanovo novo posrnuće

Crno-beli na gostovanju Barseloni nisu uspeli da dođu do pobede. Izabranici Željka Obradovića su u Blaugrani nastavili neslavan niz, tako da ni posle ove utakmice nisu mogli da prekinu neslavnu tradiciju i upišu prvi trijumf u ovoj dvorani. 

Partizan je čini se lakše od očekivanog položio oružje u Barseloni i tako sebe doveo u veoma nezgodnu poziciju, jer ne pet kola do kraja crno-beli su na učinku od 13 pobeda i 15 poraza, što je identičan skor kao i desetoplasirana Valensija.

Deluje da će ekipa iz sunčanog grada biti glavni rival crno-belima za plasman u dodatno razigravanje, u ovih dodatnih pet kola koji će odlučiti koja ekipe će nastaviti takmičenje. 

Ono što je dobro u svemu ovome jeste da je ovo bilo pretposlednje gostovanje Partizana u ligaškom delu sezone, crno-belima je do kraja ostalo još da odigraju utakmicu protiv Albe u Berlinu, dok će četiri utakmice igrati na svom terenu i na tim utakmicama gotovo da neće postojati pravo na grešku. 

Kako se odvija situacija sve je moguće da bi i poslednje kolo moglo da odluči, a baš tada će Partizan na svom terenu dočekati Valensiju. 

Kažemo da je to dobro, jer crno-belima ove sezone definitivno ne ide u gostima, jer su od 16 utakmica koliko su odigrali ove sezone slavili na samo tri. Za razliku do prošle godine, sada su izostale pobede u Istanbulu, Monaku ili u Minhenu.

Prisutan je veliki pad u igri, pogotovo kod igrača od kojih se očekuje da donesu prevagu u ekipi da budu ta pokretačka snaga Partizana baš u mečevima koji se igraju na strani. 

Tu se pre svega misli na Pi Džej Doužera, koji je negde na sredini sezone imao dobar takmičarski ritam, ali već duže vreme Partizan od njega ne dobija ono što je očekivao i definitivno Amerikanac nije isti igrač kao sa uvodnim meseci ove sezone kada je pravio razliku na terenu. 

Veliki problem je bio i nedostatak ritma Džejmsa Nanelija koji se vratio iz povrede i kome definitivno treba nekoliko mečeva kako bi uhvatio taj takmičarski ritam ne bi li bio opet onaj igrač koji je od velike koristi i koji je jedan od lidera ove ekipe. 

Nije se ni od Frenka Kaminskog moglo mnogo dobrog izvući na ovom meču. Centar Partizana je imao dobar period sezone negde sredinom januara i početkom februara meseca, ali je sada i on u nekom blagom padu igre. 

Malo raspoloženih igrača

Kad smo već kod ove tematike, da se nadovežemo na ovu utakmicu, jeste da je Partizan na ovom meču imao svega dva igrača koji su imali dvocifreni učinak. To je malo da se pobedi i neka slabija ekipa u Evroligi, a kamoli Barselona, koja u svom sastavu ima pregršt dobrih igrača, 

Jedino su Aleksa Avramović i Zek Ledej zaslužili pohvale za svoj nastup na utakmici u Blaugrani, dok ostali nisu bili na svom nivou.

Ponovo je Partizan bio tu, nije dozvoljavao Barseloni da pobegne. I kada je tim Rožera Grimaua imao u nekoliko navrata dvocifreni plus, crno-beli su znali da se vrate, čak i u poslednjoj četvrtini budu na minus četiri, ali tu je nedostajalo da se priključi još neko i tako pokuša da još više zakomplikuje posao domaćima, ali se to ipak nije desilo. 

Mnogo je Partizan na ovom meču zavisio od kreativnosti Alekse Avramovića, Utisak se stvara kao da su svi u ekipi kada su crno-beli bili u napadu čekali šta će srpski plej da uradi, nije bilo preuzimanja odgovornosti kod drugih igrača, koji nisu imali svoje veče u Blaugrani. 

Koliko je Avramović bio dobar u napadu govori podatak da je od šest pogođenih trojki on pogodio četiri, dok je ostatak tima bio precizan još dva puta. 

Nije Partizan blistao ni kada se radi o šutu za dva. Crno-beli su po tom parametru bili na nešti malo iznad 50 odsto što je malo za ekipu koja je u Evroligi prva po tom parametru. 

Efekat poslednje četvrtine

Ako je nešto najveći problem u ovoj sezoni Partizana, to je onda ta igra u poslednjoj četvrtini. 

Na dve ruke gotovo mogu da se prebroje porazi crno-belih u gostima zbog katastrofalne igre u poslednjih deset minuta meča. Gotovo da je neverovatno kako Partizan nije znao da uči iz tih poraza, da spreči da se to opet dogodi, ali eto nažalost to se i dalje ponavlja u igri crno-belih.

I sada je Partizan posle jedne dobre treće četvrtine, gde je uspeo da spusti Barselonu sa dvocifrene prednosti na prihvatljivih šest poena minusa i sa tom zalihom uđe u poslednji period, gde je sve to palo u vodi zbog sada već tradicionalne loše poslednje četvrtine. 

Profimedia

Da su crno-beli strpljiviji u pojedinim momentima da su znali kako da dođu do koša, do lakih poena možda se Barselona ne bi radovala na kraju, ipak je ta agresivna igra domaćih u odbrani najviše došla do izražaja kada je najviše trebao Partizan da napreduje u napadu, da taj momentum sa kraja trećeg perioda preseli u poslednji i tako utakmicu uvede u neizvesnu završnicu. 

Svega osam poena u četvrtom periodu su na kraju ispostavilo se glavni krivac što Partizan nije uspeo da pruži dosta jači otpor Kataloncima u Blaugrani. Barselona se kako je vreme odmicalo i kako se utakmica biližila kraju bivala sve sigurnija u napadu, prednost je sve više rasla i pobeda je bila sve izvesnija. 

Na to su se nadovezali i neke pogrešne odluke u napadu, koje su samo pomogle protivniku Partizana na ovom meču da lako utakmicu privede kraju i tako dođe do veoma bitne pobede u borbi za drugo mesto na kraju ligaškog dela sezone u Evroligi. 

Šta sve Partizan ima do kraja 

Jeste da je situacija teška, ali nije sve tako crno. 

Partizan je sada došao u situaciju da više nema prava na grešku.

Kao što smo rekli u gornjem delu teksta, jedna od dobrih stvari jeste ta što će se više utakmica igrati na domaćem terenu.

Crno-belima sledi duplo kolo, gde će prvo u Štark arenu doći Baskonija, pa onda Real Madrid. Potom Partizan će imati još jednu utakmicu na svom terenu i to protiv Olimpijakosa, dok onda ide poslednje gostovanje i to poslednjeplasiranoj Albi. 

Dok će finale biti u Areni protiv direktnog rivala za plej-in, a to je Valensija.