Kad si, ipak, rođen da čuješ pobedničke fanfare

A da je belgijska košarkašica Ema Meseman rođena da bude šampionka i uzor, pokazalo se mnogo pre nego što su pehari i uspesi postali sinonim za njeno ime.

Jedna od najboljih svetskih košarkašica prošle nedelje dodala je još jedno dostignuće svojoj izuzetnoj karijeri, osvojivši trofej Evrolige sa turskim Fenerbahčeom i sada je apsolutna rekorderka po broju titula u istoriji ovog takmičenja (7).

U finalu dva turska tima, Fenerbahče je savladao Galatasaraj 68:55, uz dominantnu partiju Meseman, koja je bila najbolji strelac utakmice sa 20 poena, 5 skokova i 4 asistencije.

"Volim da stvaram istoriju. Dolazim iz male zemlje. Kada sam prvi put videla taj trofej, nisam znala da li će se ikada dogoditi da ga osvojim. A sada, posle toliko godina, imam sedam titula. To je zaista sjajno", bile su reči Eme Meseman posle evroligaškog finala.

Sa sedmom titulom Evrolige, 32-godišnja igračica sada drži rekord u modernom formatu takmičenja koji postoji od 1996. 

Poređenja radi, kada je u pitanju muška košarka, Italijan Dino Menegin je rekorder sa najviše osvojenih šampionskih titula u Evroligi kao igrač, takođe sedam, kada se računaju svi formati kroz istoriju ovog takmičenja, koje datira još od prve sezone 1958. godine.

Šampionka sa hendikepom

FIBA

Ema je prve četiri titule osvojila je ruskim Jekaterinburgom (2016, 2018, 2019, 2021), poslednje tri sa Fenerbahčeom (2023, 2024, 2026), a između toga reprezentaciju Belgije je dva puta u nizu vodila do titule šampiona Evrope (2023, 2025), uključujući istorijski tripl-dabl u finalu 2023. godine, dva puta uzela bronzu na EP (2017, 2021) i pokorila je žensku NBA ligu (2019). 

Ali njena pobednička misija, počela je u još u ranom detinjstvu, kada se suočila sa hendikepom, sa kojim živi i igra košarku na vrhunskom nivou.

Rođena u istorijskom gradu Iper u Belgiji, iz deteta sa oštećenjem sluha razvila se u globalnu zvezdu, osvojivši i MVP titulu finala WNBA lige 2019. godine, kao prva Evropljanka kojoj je to pošlo za rukom.

FIBA

I zbog toga je njeno putovanje košarkaškim terenima spoj otpornosti, talenta i nacionalnog ponosa. Priča Eme Meseman je priča o rušenju granica, od prevazilaženja ličnih izazova do podizanja ženske košarke na međunarodnom nivou, inspirišući novu generaciju sportista svojom smirenošću i svestranošću na parketu, ali i van njega.

Rani život Eme Meseman u belgijskom gradiću bio je oblikovan košarkaškim nasleđem i ličnim izazovima koji su izgradili njen snažan karakter. 

Rođena 13. maja 1993. godine, od majke Sonje Tankrej, bivše najbolje košarkašice Belgije iz 1983. godine i oca Žila Mesemana, kineziologa, Ema je odrastala u sportskom okruženju, a majčina karijera bila joj je inspiracija i model uspeha.

Da je rođena sa 50% oštećenja sluha na oba uha, otkriveno je kada su roditelji primetili njeno kašnjenje u razvoju govora u odnosu na drugu decu. 

Nosila je slušne aparate iza oba uha, ali se tome brzo prilagodila. Ta teškoća nikada je nije ograničila, naprotiv, dodatno je razvila njenu fokusiranost i odlučnost.

Zbog toga se veoma oslanja na vizuelno praćenje igre, odlično čita situacije i pokrete igrača, a brojni treneri ističu baš tu njenu anticipaciju i pregled dešavanja na terenu.

Njena motivacija nije bila dokazivanje da može da prevaziđe stigmu gubitka sluha. Umesto toga, želela je da dostigne reputaciju svoje majke. Ali, svog idola je prestigla.

"Nikada nisam verovala da je to moguće, jer nisam imala primere i idole na ovom nivou. To niste mogli da vidite i čujete u medijima. Volim košarku i to je za mene kao da idem na normalan posao. Jedina košarkašica za koju sam znala ili su mi ljudi pričali, jeste moja majka. Ona je bila šampionka Belgije nekoliko puta, igrala je za reprezentaciju. Kada sam bila mala ona mi je bila motivacija: 'Dobro, biću bolja od tebe'. Što već jesam. Ona je moj idol je jer to jaka žena koja brine o drugim ljudima. Iako je moja majka bila previše zaštitnički nastrojena, da nije nje ne bih igrala košarku", izjavila je Ema.

FIBA

"Ponekad dobiješ udarac, oznojiš se, što tada nije bilo dobro za slušne aparate. Kao dete bila sam veoma tiha, nisam bila previše društvena. Kao mala sam se plašila socijalne interakcije sa strancima. Čak i ovaj intervju, on se ne bi desilo, da sam ja još uvek dete. Najteža stvar kada si dete, jeste što se ne srećeš sa baš mnogo ljudi koji imaju oštećen sluh. Mlađoj verziji sebe bih rekla da priča sa ljudima i da ne birne o tome šta oni misle. Poručila bih joj i da ne razmišlja previše. Sada uživam u životu, upoznajem nove kulture i sve to mi je košarka omogućila", ispričala je Ema kako je tekla borba sa problemom u najranijoj fazi života.

I sama ističe da joj ponekad oštećeni sluh pomaže da bolje filtrira buku u dvoranama i da može da ostane fokusirana u bučnim okruženjima.

"Radite ono što volite. Ne morate da odustanete zbog problema sa sluhom. Uvek mislim da je šteta kada ljudi odustanu od svojih snova, jer je potpuno moguće ostvariti ciljeve u životu i kao osoba sa oštećenjem sluha", jasna je poruka Eme Meseman, koja je umesto tišine izabrala da svoje ime čuje nebrojano puta uz pobedničke fanfare.

FIBA

Odrastajući u Iperu, gradu poznatom više po istoriji Prvog svetskog rata nego po sportu, Ema je balansirala školu i košarku.

Već sa 16 godina počela je profesionalno da igra košarku, a kasnije je uz profesionalni sport gradila i akademsku karijeru, jer je studirala fizičko vaspitanje u Briselu. 

Sa 17 godina osvojila je prvo nacionalno prvenstvo i MVP nagradu u Belgiji, a godine 2011. proglašena je za najbolju mladu igračicu Evrope.

Ključni korak bio je prelazak u francuski klub ESB Vilnev d’Ask 2012. godine, gde je razvila tehniku i svestranost.

Godine 2013. izabrana je na WNBA draftu od strane Vašington Mistiksa kao 19. pik, što je bio istorijski trenutak za evropsku košarku. U početku je igrala kao rezerva, ali je ubrzo postala starter i jedna od ključnih igračica tima.

Paralelno je igrala u Evropi za Spartak iz Moskve i Jekaterinburg, gde je osvajala trofeje i imala znatno veće finansijske ugovore nego u WNBA ligi.

Skromni dizač pehara 

FIBA

Na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. i Parizu 2024. godine bila je među najboljim igračicama turnira i upravo joj samo sa ovog takmičenja i  sa SP nedostaju značajni rezultati sa reprezentacijom.

Od 2025. godine vraća se u WNBA ligu kao članica ekipe Njujork Liberti, gde igra zajedno sa Brijanom Stjuart, sa kojom je saigračica i u Feneru.

Njena karijera se i dalje razvija kroz balans između Evrope i SAD, uz status jedne od najuticajnijih internacionalnih igračica na poziciji centra, nazivajući često ženskom verzijom Nikole Jokića.

Emina uloga prevazilazi statistiku: ona predstavlja spoj evropske elegancije i američke čvrstine, jer je izgradila karijeru između dva kontinenta.

FIBA

Iako "gazi" tridesete, Meseman nastavlja da redefiniše pojam moderne košarkaške ikone, nivelišući dominaciju u klubovima, liderstvo u reprezentaciji i posvećenost koja joj je donela silna MVP priznanja u više liga. 

Sa karijerom obeleženom titulama i individualnim briljantnim dostignućima, ona ostaje uzor mladim igračicama, dokazujući da se odlučnost može pretvoriti u veličinu, a hendikep u prednost.

Ema Meseman drži svoj privatni život dalje od javnosti, tečno govori holandski, francuski i engleski jezik.

Živi skromno, često je u Belgiji tokom pauza i poznata je po jednostavnom načinu života.