Petak, 20.11.2020.

19:04

Novak govorio o Irineju

Novak Đoković je tokom boravka u Londonu prokomentarisao i smrt patrijarha Irineja.

Izvor: LN

Novak govorio o Irineju IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

23 Komentari

Sortiraj po:

Jovan

pre 3 godine

@Ако Бог постоји највише је разочаран у вернике
(5ар, 20. novembar 2020 19:53)

Ako Bog postoji nije razočaran ni u koga jer zna tačno šta je stvorio i koliki su mentalni i fizički kapaciteti svakog bića.

Evo recimo Mujo udari Fatu. Zašto bi Mujo bio kriv na onom svetu pred Bogom ako je to što je učinio, učinio samo zbog načina na koji stotinu milijardi neurona u njegovom mozgu funkcionišu i reaguju na spoljne uticaje? On uvek može da se brani sa "šta ću, mozak mi je bio bolestan, a ti Boze si me takvog i stvorio". I njegov mozak i spoljne životne uticaje je stvorio "sveznajući Bog", tako da zašto bi iko odgovarao na onom svetu za bilo šta što učini? Po tom Bozjem scenariju, mi smo svi projekcija i delo njegove mašte i njegovog sveta. Sva živa bića samo funkcionišu na način na koji im je priroda omogućila da funkcionišu. Mi mislimo da imamo moć izbora, ali zapravo smo duboko limitirani svojim genetskim kodom i spoljnim uticajima u kojima živimo.

Po meni Bog ne postoji u smislu kako ga ljudske religije propagoraju. Ne znam da li i jedna relgija ga vidi na sledeći način, ali ja zamišljam to ovako.

Bog je beskonačna svest koja se nalazi u svemu što postoji - u atomu, ćeliji, u svakom živom biću - tebi, meni, psu, macki, orlu, mravu, leptiru, drvetu. Čak i u mrtvoj materiji jer ona samo prividno izgleda mrtvo. Kamen je npr. sagrađen od triliona atoma gde svaki od njih ima jezgro i elektrone koji se kreću po svojim orbitama, veoma slično kao što planete orbitiraju oko svojih zvezda. Naš ceo svemir je možda samo jedan nebitni atom neke "mrtve materije", ali je veoma živ. Taj individualni osećaj koji svako živo biće ima (da sam ja ja), je zapravo samo projekcija beskonačne svesti u taj organizam. Mi smo jedan mali trenutni ogranak te beskonačnosti. Ja nisam samo ja, već sam istovremeno ja ali i sve ostalo sto postoji.

Tako da neće Mujo odgovarati pred Bogom jer je udario Fatu, ali je bio / jeste / će biti na mestu Fate, i osetiće sve posledice svog postupka. U tome leži pravda, ne u svevisnjem sudu i raju ili paklu, već u činjenici da ono što činimo drugima zapravo činimo sebi samima. U tom slučaju, kosmička pravda je idealna i ne može zaobići ni jednog pojedinca, jer pojedinac u suštini i ne postoji. Ceo univerzum je jedno biće i jedna svest koja se projektuje u svaki delić svog postojanja ne bi li iskusila sve što može da iskusi - to je BOG.

Preporučujem 5 Ne preporučujem 1
slaviša šmigič

pre 3 godine

Ako je to iskreno, onda je sebicno, plakati sebe radi kad je neko izgubio zivot. S druge strane, to uopste nije tako niti su ljudi tako sebicni. Majka ili otac bi dali svoj zivot u zamenu za zivot izgubljenog deteta, to ce reci skoro svaki roditelj. Taj nagon bogme pobija ovo sto si rekao.
(Dex, 20. novembar 2020 21:22) # Link komentara

Dek ne kenjaj praviš se suviše pametan a kad dodje posledji čas uvek se seti svako boga zato bolje čuti.

Preporučujem 4 Ne preporučujem 9
Dex

pre 3 godine

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.
(Adriano_Galliani, 20. novembar 2020 20:20)

Ako je to iskreno, onda je sebicno, plakati sebe radi kad je neko izgubio zivot. S druge strane, to uopste nije tako niti su ljudi tako sebicni. Majka ili otac bi dali svoj zivot u zamenu za zivot izgubljenog deteta, to ce reci skoro svaki roditelj. Taj nagon bogme pobija ovo sto si rekao.

Preporučujem 55 Ne preporučujem 19
dominus

pre 3 godine

5ар

To je prirodni strah od nepoznatog. Jer, smrt je nepoznato stanje za svakog živog čoveka. E, sad. Zašto plačemo kada neko umre (neko nama drag i važan, jelte)? Zbog nas da, ali ne zato što tugujemo jer ostajemo na ovome svetu, već što će nam ta osoba nedostajati u nastavku našeg života upravo zbog ljubavi prema toj osobi a ne da bi lakše preživeli. Znači osećanje vezanosti za neku osobu i to nema nikakve veze sa religijom. Religija to ne ume objasniti i to osećenje je starije od religije.

Preporučujem 63 Ne preporučujem 10
mile

pre 3 godine

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Adriano_Galliani, 20. novembar 2020 20:20)

Nemoj se truditi. Ekipa neverujucih kao i uvek izmigolji na svaki pomen SPC da bi lupetala svasta. I odjednom sve znaju bolje i od samih vladika, i Bibliju i crkvene kanone, sve. Neretko sam uzasne gadosti mogao da procitam ovde

Preporučujem 62 Ne preporučujem 53
Adriano_Galliani

pre 3 godine

Зашто онда туга и плач на сахранама, зар није логично да се смрт слави, да то буде најсрећнији, а не најтужнији дан?
Откуд уопште страх од смрти код верника ако смрт није крај, и не само то, већ је прелазак у бољи свет? Да ли су туга и страх последице слабе вере онда? Јер онај ко има јаку веру тај највише од свега жели смрт, да буде са творцем у вечном миру и срећи.

(5ар, 20. novembar 2020 19:53)

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.

Preporučujem 172 Ne preporučujem 46
Helena

pre 3 godine

Novak je najveći promoter naše zemlje u zadnjih 30 godina. Da je Srbija sa uređenjem na njegovom nivou bili bi mala Švajcarska.
(Goran Loznica, 20. novembar 2020 19:30)

Ne, nego bi Svajcarska bila mala Srbija!!!

Preporučujem 98 Ne preporučujem 20
СОССД.ГИХСБпмг.амин

pre 3 godine

Смрт за нас православне представља само прелазак. Христос је васкрсао браћо и сестре. Вечна слава патријарху српском

Preporučujem 353 Ne preporučujem 163
aca

pre 3 godine

Смрт за нас православне представља само прелазак.
(СОССД.ГИХСБпмг.амин, 20. novembar 2020 19:14)

nekako se pred taj prelazak mnogi vernici uhvate vračara. čudo božje.

Preporučujem 93 Ne preporučujem 44
5ар

pre 3 godine

''Смрт за нас православне представља само прелазак''

Зашто онда туга и плач на сахранама, зар није логично да се смрт слави, да то буде најсрећнији, а не најтужнији дан?
Откуд уопште страх од смрти код верника ако смрт није крај, и не само то, већ је прелазак у бољи свет? Да ли су туга и страх последице слабе вере онда? Јер онај ко има јаку веру тај највише од свега жели смрт, да буде са творцем у вечном миру и срећи.
Од свих могућих ствари на свету, највише нелогичности има у религији, зато и изискује највише вере, зар не? Толико небулоза једино може уз слепо веровање да опстане.
Толико лажи једино новим и већим лажима може да истраје.
Такође, нигде нисам видео више беса, мржње и жеље за осветом него у религији, која пропагира све супротно томе. Кад дете падне са зграде и погине, криви су родитељи. Ако преживи, то је дело Бога. Дакле, Бог не може да изгуби, јер кад је трагедија никада није крив, а сва ''чуда'' света једину њему припадају. Зато и јесте моћан у очима верника.
Ако Бог постоји највише је разочаран у вернике

Preporučujem 194 Ne preporučujem 85
СОССД.ГИХСБпмг.амин

pre 3 godine

Смрт за нас православне представља само прелазак. Христос је васкрсао браћо и сестре. Вечна слава патријарху српском

Preporučujem 353 Ne preporučujem 163
5ар

pre 3 godine

''Смрт за нас православне представља само прелазак''

Зашто онда туга и плач на сахранама, зар није логично да се смрт слави, да то буде најсрећнији, а не најтужнији дан?
Откуд уопште страх од смрти код верника ако смрт није крај, и не само то, већ је прелазак у бољи свет? Да ли су туга и страх последице слабе вере онда? Јер онај ко има јаку веру тај највише од свега жели смрт, да буде са творцем у вечном миру и срећи.
Од свих могућих ствари на свету, највише нелогичности има у религији, зато и изискује највише вере, зар не? Толико небулоза једино може уз слепо веровање да опстане.
Толико лажи једино новим и већим лажима може да истраје.
Такође, нигде нисам видео више беса, мржње и жеље за осветом него у религији, која пропагира све супротно томе. Кад дете падне са зграде и погине, криви су родитељи. Ако преживи, то је дело Бога. Дакле, Бог не може да изгуби, јер кад је трагедија никада није крив, а сва ''чуда'' света једину њему припадају. Зато и јесте моћан у очима верника.
Ако Бог постоји највише је разочаран у вернике

Preporučujem 194 Ne preporučujem 85
Adriano_Galliani

pre 3 godine

Зашто онда туга и плач на сахранама, зар није логично да се смрт слави, да то буде најсрећнији, а не најтужнији дан?
Откуд уопште страх од смрти код верника ако смрт није крај, и не само то, већ је прелазак у бољи свет? Да ли су туга и страх последице слабе вере онда? Јер онај ко има јаку веру тај највише од свега жели смрт, да буде са творцем у вечном миру и срећи.

(5ар, 20. novembar 2020 19:53)

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.

Preporučujem 172 Ne preporučujem 46
Helena

pre 3 godine

Novak je najveći promoter naše zemlje u zadnjih 30 godina. Da je Srbija sa uređenjem na njegovom nivou bili bi mala Švajcarska.
(Goran Loznica, 20. novembar 2020 19:30)

Ne, nego bi Svajcarska bila mala Srbija!!!

Preporučujem 98 Ne preporučujem 20
aca

pre 3 godine

Смрт за нас православне представља само прелазак.
(СОССД.ГИХСБпмг.амин, 20. novembar 2020 19:14)

nekako se pred taj prelazak mnogi vernici uhvate vračara. čudo božje.

Preporučujem 93 Ne preporučujem 44
dominus

pre 3 godine

5ар

To je prirodni strah od nepoznatog. Jer, smrt je nepoznato stanje za svakog živog čoveka. E, sad. Zašto plačemo kada neko umre (neko nama drag i važan, jelte)? Zbog nas da, ali ne zato što tugujemo jer ostajemo na ovome svetu, već što će nam ta osoba nedostajati u nastavku našeg života upravo zbog ljubavi prema toj osobi a ne da bi lakše preživeli. Znači osećanje vezanosti za neku osobu i to nema nikakve veze sa religijom. Religija to ne ume objasniti i to osećenje je starije od religije.

Preporučujem 63 Ne preporučujem 10
mile

pre 3 godine

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Adriano_Galliani, 20. novembar 2020 20:20)

Nemoj se truditi. Ekipa neverujucih kao i uvek izmigolji na svaki pomen SPC da bi lupetala svasta. I odjednom sve znaju bolje i od samih vladika, i Bibliju i crkvene kanone, sve. Neretko sam uzasne gadosti mogao da procitam ovde

Preporučujem 62 Ne preporučujem 53
Dex

pre 3 godine

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.
(Adriano_Galliani, 20. novembar 2020 20:20)

Ako je to iskreno, onda je sebicno, plakati sebe radi kad je neko izgubio zivot. S druge strane, to uopste nije tako niti su ljudi tako sebicni. Majka ili otac bi dali svoj zivot u zamenu za zivot izgubljenog deteta, to ce reci skoro svaki roditelj. Taj nagon bogme pobija ovo sto si rekao.

Preporučujem 55 Ne preporučujem 19
Jovan

pre 3 godine

@Ако Бог постоји највише је разочаран у вернике
(5ар, 20. novembar 2020 19:53)

Ako Bog postoji nije razočaran ni u koga jer zna tačno šta je stvorio i koliki su mentalni i fizički kapaciteti svakog bića.

Evo recimo Mujo udari Fatu. Zašto bi Mujo bio kriv na onom svetu pred Bogom ako je to što je učinio, učinio samo zbog načina na koji stotinu milijardi neurona u njegovom mozgu funkcionišu i reaguju na spoljne uticaje? On uvek može da se brani sa "šta ću, mozak mi je bio bolestan, a ti Boze si me takvog i stvorio". I njegov mozak i spoljne životne uticaje je stvorio "sveznajući Bog", tako da zašto bi iko odgovarao na onom svetu za bilo šta što učini? Po tom Bozjem scenariju, mi smo svi projekcija i delo njegove mašte i njegovog sveta. Sva živa bića samo funkcionišu na način na koji im je priroda omogućila da funkcionišu. Mi mislimo da imamo moć izbora, ali zapravo smo duboko limitirani svojim genetskim kodom i spoljnim uticajima u kojima živimo.

Po meni Bog ne postoji u smislu kako ga ljudske religije propagoraju. Ne znam da li i jedna relgija ga vidi na sledeći način, ali ja zamišljam to ovako.

Bog je beskonačna svest koja se nalazi u svemu što postoji - u atomu, ćeliji, u svakom živom biću - tebi, meni, psu, macki, orlu, mravu, leptiru, drvetu. Čak i u mrtvoj materiji jer ona samo prividno izgleda mrtvo. Kamen je npr. sagrađen od triliona atoma gde svaki od njih ima jezgro i elektrone koji se kreću po svojim orbitama, veoma slično kao što planete orbitiraju oko svojih zvezda. Naš ceo svemir je možda samo jedan nebitni atom neke "mrtve materije", ali je veoma živ. Taj individualni osećaj koji svako živo biće ima (da sam ja ja), je zapravo samo projekcija beskonačne svesti u taj organizam. Mi smo jedan mali trenutni ogranak te beskonačnosti. Ja nisam samo ja, već sam istovremeno ja ali i sve ostalo sto postoji.

Tako da neće Mujo odgovarati pred Bogom jer je udario Fatu, ali je bio / jeste / će biti na mestu Fate, i osetiće sve posledice svog postupka. U tome leži pravda, ne u svevisnjem sudu i raju ili paklu, već u činjenici da ono što činimo drugima zapravo činimo sebi samima. U tom slučaju, kosmička pravda je idealna i ne može zaobići ni jednog pojedinca, jer pojedinac u suštini i ne postoji. Ceo univerzum je jedno biće i jedna svest koja se projektuje u svaki delić svog postojanja ne bi li iskusila sve što može da iskusi - to je BOG.

Preporučujem 5 Ne preporučujem 1
slaviša šmigič

pre 3 godine

Ako je to iskreno, onda je sebicno, plakati sebe radi kad je neko izgubio zivot. S druge strane, to uopste nije tako niti su ljudi tako sebicni. Majka ili otac bi dali svoj zivot u zamenu za zivot izgubljenog deteta, to ce reci skoro svaki roditelj. Taj nagon bogme pobija ovo sto si rekao.
(Dex, 20. novembar 2020 21:22) # Link komentara

Dek ne kenjaj praviš se suviše pametan a kad dodje posledji čas uvek se seti svako boga zato bolje čuti.

Preporučujem 4 Ne preporučujem 9
СОССД.ГИХСБпмг.амин

pre 3 godine

Смрт за нас православне представља само прелазак. Христос је васкрсао браћо и сестре. Вечна слава патријарху српском

Preporučujem 353 Ne preporučujem 163
5ар

pre 3 godine

''Смрт за нас православне представља само прелазак''

Зашто онда туга и плач на сахранама, зар није логично да се смрт слави, да то буде најсрећнији, а не најтужнији дан?
Откуд уопште страх од смрти код верника ако смрт није крај, и не само то, већ је прелазак у бољи свет? Да ли су туга и страх последице слабе вере онда? Јер онај ко има јаку веру тај највише од свега жели смрт, да буде са творцем у вечном миру и срећи.
Од свих могућих ствари на свету, највише нелогичности има у религији, зато и изискује највише вере, зар не? Толико небулоза једино може уз слепо веровање да опстане.
Толико лажи једино новим и већим лажима може да истраје.
Такође, нигде нисам видео више беса, мржње и жеље за осветом него у религији, која пропагира све супротно томе. Кад дете падне са зграде и погине, криви су родитељи. Ако преживи, то је дело Бога. Дакле, Бог не може да изгуби, јер кад је трагедија никада није крив, а сва ''чуда'' света једину њему припадају. Зато и јесте моћан у очима верника.
Ако Бог постоји највише је разочаран у вернике

Preporučujem 194 Ne preporučujem 85
mile

pre 3 godine

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Adriano_Galliani, 20. novembar 2020 20:20)

Nemoj se truditi. Ekipa neverujucih kao i uvek izmigolji na svaki pomen SPC da bi lupetala svasta. I odjednom sve znaju bolje i od samih vladika, i Bibliju i crkvene kanone, sve. Neretko sam uzasne gadosti mogao da procitam ovde

Preporučujem 62 Ne preporučujem 53
Adriano_Galliani

pre 3 godine

Зашто онда туга и плач на сахранама, зар није логично да се смрт слави, да то буде најсрећнији, а не најтужнији дан?
Откуд уопште страх од смрти код верника ако смрт није крај, и не само то, већ је прелазак у бољи свет? Да ли су туга и страх последице слабе вере онда? Јер онај ко има јаку веру тај највише од свега жели смрт, да буде са творцем у вечном миру и срећи.

(5ар, 20. novembar 2020 19:53)

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.

Preporučujem 172 Ne preporučujem 46
aca

pre 3 godine

Смрт за нас православне представља само прелазак.
(СОССД.ГИХСБпмг.амин, 20. novembar 2020 19:14)

nekako se pred taj prelazak mnogi vernici uhvate vračara. čudo božje.

Preporučujem 93 Ne preporučujem 44
Helena

pre 3 godine

Novak je najveći promoter naše zemlje u zadnjih 30 godina. Da je Srbija sa uređenjem na njegovom nivou bili bi mala Švajcarska.
(Goran Loznica, 20. novembar 2020 19:30)

Ne, nego bi Svajcarska bila mala Srbija!!!

Preporučujem 98 Ne preporučujem 20
Dex

pre 3 godine

Ne placemo mi na sahranama zbog njih koji su umrli već zbog nas koji smo preživeli. Zato što će nam nedostajati. Placemo zbog ljubavi. I to nije slabost vere već lepota ljubavi, najlepšeg osećaja koji nam je Bog podario.
(Adriano_Galliani, 20. novembar 2020 20:20)

Ako je to iskreno, onda je sebicno, plakati sebe radi kad je neko izgubio zivot. S druge strane, to uopste nije tako niti su ljudi tako sebicni. Majka ili otac bi dali svoj zivot u zamenu za zivot izgubljenog deteta, to ce reci skoro svaki roditelj. Taj nagon bogme pobija ovo sto si rekao.

Preporučujem 55 Ne preporučujem 19
dominus

pre 3 godine

5ар

To je prirodni strah od nepoznatog. Jer, smrt je nepoznato stanje za svakog živog čoveka. E, sad. Zašto plačemo kada neko umre (neko nama drag i važan, jelte)? Zbog nas da, ali ne zato što tugujemo jer ostajemo na ovome svetu, već što će nam ta osoba nedostajati u nastavku našeg života upravo zbog ljubavi prema toj osobi a ne da bi lakše preživeli. Znači osećanje vezanosti za neku osobu i to nema nikakve veze sa religijom. Religija to ne ume objasniti i to osećenje je starije od religije.

Preporučujem 63 Ne preporučujem 10
slaviša šmigič

pre 3 godine

Ako je to iskreno, onda je sebicno, plakati sebe radi kad je neko izgubio zivot. S druge strane, to uopste nije tako niti su ljudi tako sebicni. Majka ili otac bi dali svoj zivot u zamenu za zivot izgubljenog deteta, to ce reci skoro svaki roditelj. Taj nagon bogme pobija ovo sto si rekao.
(Dex, 20. novembar 2020 21:22) # Link komentara

Dek ne kenjaj praviš se suviše pametan a kad dodje posledji čas uvek se seti svako boga zato bolje čuti.

Preporučujem 4 Ne preporučujem 9
Jovan

pre 3 godine

@Ако Бог постоји највише је разочаран у вернике
(5ар, 20. novembar 2020 19:53)

Ako Bog postoji nije razočaran ni u koga jer zna tačno šta je stvorio i koliki su mentalni i fizički kapaciteti svakog bića.

Evo recimo Mujo udari Fatu. Zašto bi Mujo bio kriv na onom svetu pred Bogom ako je to što je učinio, učinio samo zbog načina na koji stotinu milijardi neurona u njegovom mozgu funkcionišu i reaguju na spoljne uticaje? On uvek može da se brani sa "šta ću, mozak mi je bio bolestan, a ti Boze si me takvog i stvorio". I njegov mozak i spoljne životne uticaje je stvorio "sveznajući Bog", tako da zašto bi iko odgovarao na onom svetu za bilo šta što učini? Po tom Bozjem scenariju, mi smo svi projekcija i delo njegove mašte i njegovog sveta. Sva živa bića samo funkcionišu na način na koji im je priroda omogućila da funkcionišu. Mi mislimo da imamo moć izbora, ali zapravo smo duboko limitirani svojim genetskim kodom i spoljnim uticajima u kojima živimo.

Po meni Bog ne postoji u smislu kako ga ljudske religije propagoraju. Ne znam da li i jedna relgija ga vidi na sledeći način, ali ja zamišljam to ovako.

Bog je beskonačna svest koja se nalazi u svemu što postoji - u atomu, ćeliji, u svakom živom biću - tebi, meni, psu, macki, orlu, mravu, leptiru, drvetu. Čak i u mrtvoj materiji jer ona samo prividno izgleda mrtvo. Kamen je npr. sagrađen od triliona atoma gde svaki od njih ima jezgro i elektrone koji se kreću po svojim orbitama, veoma slično kao što planete orbitiraju oko svojih zvezda. Naš ceo svemir je možda samo jedan nebitni atom neke "mrtve materije", ali je veoma živ. Taj individualni osećaj koji svako živo biće ima (da sam ja ja), je zapravo samo projekcija beskonačne svesti u taj organizam. Mi smo jedan mali trenutni ogranak te beskonačnosti. Ja nisam samo ja, već sam istovremeno ja ali i sve ostalo sto postoji.

Tako da neće Mujo odgovarati pred Bogom jer je udario Fatu, ali je bio / jeste / će biti na mestu Fate, i osetiće sve posledice svog postupka. U tome leži pravda, ne u svevisnjem sudu i raju ili paklu, već u činjenici da ono što činimo drugima zapravo činimo sebi samima. U tom slučaju, kosmička pravda je idealna i ne može zaobići ni jednog pojedinca, jer pojedinac u suštini i ne postoji. Ceo univerzum je jedno biće i jedna svest koja se projektuje u svaki delić svog postojanja ne bi li iskusila sve što može da iskusi - to je BOG.

Preporučujem 5 Ne preporučujem 1