Milorad Mažić za B92: Mundijal najveći ispit u karijeri

Milorad Mažić postao je tokom 2014. godine prvi sudija sa ovih prostora koji je učestvovao na Svetskom prvenstvu. Mažić je bio među odabranim FIFA sudijama koje su se našle u Brazilu i tako omogućio Srbiji da ima predstavnika.

U prvom pravom intervjuu posle najvećeg uspeha u karijeri, Milorad Mažić govorio je za B92 o iskustvu stečenom na Mundijalu, utakmicama koje je sudio, kao i o sve većoj ulozi koju dobija u takmičenjima pod pokroviteljstvom UEFA. Najbolji srpski sudija osvrnuo se na ‘večiti derbi’, život profesionalnog sudije, odnos sa kolegama i razloge zbog kojih je odabrao ovaj poziv.

Nikola Đukić Srbija, Svet, Evropa
Podeli

Mažić, koji je pre nekoliko dana dobio Zlatnu pištaljku Fudbalskog saveza Srbije, ušao je u istoriju u zemlji fudbala, naglasivši da je tako ostvario san sa početka karijere.

“Pre svega moram reći da je ovo za mene i moje kolege bio do sada najveći događaj u karijeri, i da smo time ostvarili svoj san kada smo počeli da se bavimo sudijskim pozivom. Podatak da smo prve sudije iz Srbije i sa prostora bivše Jugoslavije od njenog raspada koje su sudile na Svetskom prvenstvu, zaista sam po sebi govori koliki je to uspeh”, počeo je priču Milorad Mažić za B92.

Uspeh postaje još veći kada se vidi koliko je sudija i iz kojih zemalja otpalo.

“Iz Evrope bez predstavnika u vidu sudija bile su zemlje kao što su Francuska, Belgija, Rusija i mnoge druge. Sa prostora istočne Evrope smo samo mi bili izabrani – nadam se da shvatate koliko je bilo teško naći se na spisku putnika za Svetki kup u Brazilu. Ispiti i zadaci koji su pred nas postavljani u dvoipogodišnjem projektu ‘Brazil 2014’ su bili jedino merilo kvaliteta svakog sudijskog tima na putu do konačnog izbora. Sam osećaj da se nalazite u kremu svetskog fudbala i na najvećem planetarnom događaju je zaista neponovljiv. Iskustvo koje smo stekli na Svetskom kupu nam je od neprocenjivog značaja za nastavak karijere, i mnogo nam je pomoglo da posle Mundijala budemo još sigurniji i bolji kao tim u najjačem evropskom takmičenju”.

Mažić je na Mundijalu sudio dve utakmice (Nemačka – Portugal, Argentina – Iran) i posle obe je bilo žalbi nezadovoljnih strana. Međutim, zvanične žalbe nisu stigle, isto kao što nije bilo ni povrede bilo kog fudbalskog pravila.

“Tačno je da je bilo primedbi, doduše nezvaničnih, ali ocena sudijske komisije FIFA na obe utakmice je bila da smo sve svoje odluke doneli ispravno i po pravilima fudbalske igre. Moji saradnici i ja uradili smo analize obe utakmice do najsitnijih detalja i iz stvari koje smo primetili da po našim kriterijumima nisu bile na najvišem nivou, a verujte mi da smo zaista sami sebi najveći kritičari, izvukli određene pouke. Generalno gledano, vrlo sam zadovoljan i svojim učinkom i učinkom svojih pomoćnika na obe utakmice. Najvažnije od svega je da našim odlukama nismo uticali da se neka od reprezentacija vrati kući zbog sudijskih grešaka. To je za jedno ovako takmičenje najvažnije”.

"Verujem da će doći veliko finale"

U karijeri dugoj 18 godina Svetsko prvenstvo ima posebno mesto, pa su i utakmice na tom turniru najteže za suđenje, iako je postojalo mnogo onih koje su bile zahtevne sa više aspekata.

“Ne mogu baš tačno da odredim koja je utakmica bila najteža. Mislim da su utakmice na Svetskom prvenstvu bile najveći ispit u karijeri i samim tim i najteže, ali bilo je utakmica koje su bile zahtevnije za suđenje, i sa psiho-fizičkog aspekta, i sa aspekta kontrole igrača na samom terenu. Rekao bih da je svaka naredna utakmica u karijeri najvažnija i najteža za sudiju. Minuli rad i uživanje na lovorikama dobro odsuđene utakmice u ovom poslu je siguran put u propast”.

Deo te propasti su svakako greške koje se, stiče se utisak, sudijama gledaju kroz posebnu prizmu jer mogu uticati na konačan ishod.

“Sve zavisi od samog sudije. Verujem da nikome nije ni prijatno ni lako kada napravi grešku. Svako od nas želi da odsudi utakmicu na najbolji mogući način, i ja zaista iskreno verujem da svaki sudija na svetu tako pristupa utakmici. Bilo da su velike ili one minimalne, sve greške dugo i temeljno analiziramo i tražimo uzrok zašto je do njih došlo”.

Srpska sudijska postava već se ustalila u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, kao i u Ligi šampiona i Ligi Evrope, u kojima dobija sve značajniju ulogu. Prethodne dve sezone donele su dva polufinala, a već ova još sedam novih važnih mečeva. Sledeća stanica je, logično, finale nekog velikog evropskog takmičenja.

“Posle dva polufinala u prethodne dve godine, činjenice da sam bio četvrti sudija na finalu Lige Evrope i da smo delegirani na sedam utakmica u protekloj polusezoni, prirodno je da se o tome razmišlja. Ipak, nema imperativa niti opterećenja, još manje straha od finala ove godine. Svaka sledeća utakmica zahteva da budemo na najvišem nivou, pa ako bude finale ove godine biće odlično. Ako ne, trudićemo se da budemo još bolji, pa će i finale doći. U to iskreno verujem”.

"U atmosferi derbija uživaju i sudije"

Osim na evropskoj i svetskoj sceni Milorad Mažić uživa veliko poverenje čelnika Fudbalskog saveza Srbije, pa je u poslednjih nekoliko godina bio glavni arbitar na gotovo svim susretima ‘večitih’ rivala.

Svakako da derbi utakmice između velikih ’večitih rivala’ nose u sebi posebnu dozu fudbalskog naboja i pritiska. Naboj utiče na kompletnu atmosferu koja vlada uoči, tokom i na kraju utakmice. To je atmosfera koju prate osećanja koja su satkana od velikih strahova, očekivanja i nadanja. Oči kompletne naše fudbalske javnosti uperene su na mečeve ovih rivala. Publicitet je ogroman. Sve se na tim utakmicama stavlja pod lupu. Na tribinama imate veliki broj ljudi koji predstavljaju sastavni deo te atmosfere. Usled svega toga i vi kao sudija voljno-nevoljno ulazite u tu atmosferu, sa istim tim osećanjima, samo iz ugla sudije. Ta atmosfera ume da bude prava fudbalska, može da bude takva da u njoj istinski uživate“.

"Ako propustiš da se pripremiš, pripremi se za propuste"

Na predavanju u Staroj Pazovi 41-godišnjak iz Vrbasa rekao je da je priprema utakmica i što opširnije znanje o igračima kojima sudi možda i najvažniji deo njegovog posla. Kako njemu, tako i njegovim pomoćnicima priprema oduzima mnogo vremena, ali se on uvek rukovodi posebnom izrekom.

“Ako propustiš da se pripremiš, pripremi se za propuste’. U skladu sa tim, veoma je bitno uraditi analizu igrača, taktike, prekida, psihologije, znati ko su lideri, ko su potencijalni problematični igrači, i na osnovu svega toga pripremiti taktiku suđenja, kako opštu tako i onu koja se odnosi na posebne detalje. Teško je reći koliko se tačno vremena potroši na pripremu utakmice, ali na osnovu svega navedenog jasno je da je to mnogo. Svako od članova tima dobije zaduženja šta će analizirati i sve podatke obrađujemo na zajedničkom sastanku”.

Već godinama Milorad radi sa Milovanom Ristićem i Daliborom Đurđevićem, a dobro uigran tim čine obično još Danilo Grujić i Dejan Filipović. Osnova uspešne saradnje jeste međusobno poznavanje i poštovanje, kao i dobra i poštena komunikacija.

“Mi smo kao tim već duže vreme na okupu, posebno se to odnosi na kolege Ristića i Đurđevića, pa smo u poslednje dve godine proveli više vremena zajedno nego sa svojim porodicama. Tako da mnoge stvari zaista sada funkcionišu blizu perfekcije. Nekada je dovoljno da se pogledamo i da znamo šta je sledeći korak koji je potrebno uraditi. Mislim da je veoma bitno da između nas postoji balans koji je vrlo bitan i u samom životu, i u poslu. Naravno, mi se uvek trudimo da našu pripremu i taktiku za svaki meč posebno pripremimo i na tome naporno radimo svih ovih godina. Naš princip nije da se zadovoljavamo postignutim, smatramo da je normalno da ne grešimo ili grešimo minimalno. Takođe, pravilno kanališemo zadovoljstvo zbog dobro odrađenog zadatka. Balans između te dve stvari je jedan od bitnih faktora za uspešno suđenje”.

"Suđenje je moj život"

Milorad Mažić želeo je da postane fudbaler, ali ga je povreda u tome sprečila. Odlučio je da ostane u fudbalu i okuša se kao sudija – sada je svima jasno da je napravio pravi izbor.

“Kao aktivni fudbaler imao sam povredu kolena i nakon nje otvorilo se pitanje – šta dalje? Ostati u fudbalu, ili ga definitivno napustiti? U toj dilemi odlučio sam se za poziv fudbalskog sudije kako bih i dalje ostao u fudbalu. Razmišljao sam, ako sam se odlučio za fudbalskog sudiju, hajde da vidim dokle mogu doći. I eto, tu sam gde sam. U međuvremenu sam poziv fudbalskog sudije zavoleo, tako da mi je suđenje postalo velika ljubav. Kao što se prve ljubavi ne mogu nikada zaboraviti, tako se i prva utakmica koju sam sudio u seniorskoj konkurenciji nikada ne može zaboraviti. Bilo je to davne 1996.godine”.

Biti uspešan fudbalski sudija u Srbiji nije baš jednostavno jer postoji više od sedam miliona onih koji misle da znaju bolje.

“Isto kao i selektor, premijer ili predsednik. To je valjda u Srbiji tako od pamtiveka. Šalim se malo, ali u Srbiji nije nimalo lako baviti se bilo kojim javnim poslom, a čini mi se posebno ne poslom fudbalskog sudije. No, želja da posle povrede ostanem u fudbalu i želja da kada me je već ona sprečila da igram na najvišem nivou, bar kao sudija budem deo vrhunskog fudbala, odvela me je među arbitre. Već posle prve utakmice sam shvatio da će to biti moj život”.

"Sudije moraju biti prave atlete"

Strahovit napredak koji je fudbal doživeo poslednjih decenija uslovio je i promenu načina suđenja, pa ono sada mnogo zavisi od fizičke spreme. Osim toga, neophodno je da arbitar mora biti siguran u svoje odluke, ali i pošten prema sebi ukoliko napravi grešku.

“Pre svega mora biti perfektno fizički spreman jer današnji vrhunski fudbal zahteva od sudija da budu prave atlete. Zatim inteligentan, hrabar da donese nepopoluranu odluku i siguran u sebe, ali ne siguran u sebe da je nepogrešiv. Takođe, ne sme misliti da je nezamenljiv, nego siguran da utakmicu koja mu je poverena može da odsudi na najbolji mogući način, i da će sve dati od sebe da tako i bude. Ono što je najvažnije, a nije vezano samo za teren, igru i utakmicu, jeste da sudija bude pošten prema samom sebi. Kada to kažem, mislim da realno sagleda i dobre i loše odluke, i da krivca i za jedno i za drugo nađe u sebi. Mora biti pošten i u tome da li je sve dao od sebe u datom trenutku. Najteže je biti pošten prema sebi”.

Pitali smo Milorada kako izgleda jedan njegov dan, da li postoji ustaljeni raspored obaveza, a on nam je dao zanimljiv odgovor.

“Zaista je veoma teško dati odgovor na ovo pitanje, ne postoji stereotip mojih dnevnih obaveza. To svakako najbolje zna moja porodica. Ako samo kazem podatak da sam u toku ove godine više od šest meseci proveo u inostranstvu zbog obaveza prema sudijskom pozivu, biće svima jasno”.

Osim mnogo profesionalnih obaveza, najbolji sudija sa ovih prostora pronašao je vremena da svoje znanje podeli sa budućim naslednicima. U saradnji sa FSS školuju se mlade sudije koje bi mogle da ga, u dogledno vreme, naslede.

“Siguran sam da naslednici postoje. Ima mnogo mladih sudija koji se kroz mentor program Fudbalskog saveza Srbije i Stručne strukovne organizacije Srbije, školuju po standardima UEFA i već sada ih pripremamo na izazove koji ih očekuju. Iskreno se nadam da ce vrlo brzo biti mladih sudija koji ce kucati na vrata kroz koja sam ja prošao. Naravno, potrebno je mnogo ličnog truda i rada svakog ponaosob, kako bi sebe izgradili kao vrhunskog FIFA sudiju. Mnogo rada i odricanja”.

Godina za nama bila je najuspešnija u karijeri Milorada Mažića, ali je on istakao da će se truditi da sledeća bude još bolja. Osim toga, iskoristio je priliku da svim građanima Srbije čestita praznike.

“Uvek težim da svaka sledeća bude bar za nijansu bolja. To naravno nije lako, ali ja ću se sa svojim kolegama truditi da nam 2015. bude bolja. Konkretno, očekujem da budemo učesnici same završnice Lige Evrope i Lige Šampiona, kao i najbitnijih utakmica u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Ljudski je nadati se, a rad i trud koji ulažemo u ovaj posao nam na to daje pravo”, zaključio je Milorad Mažić za B92 i poželeo svim čitaocima srećnu Novu godinu i Božić.

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)

strana 1 od 2 idi na stranu